Intel Core i7 arhitektura

Dugo očekivan Intelov procesor kodnog imena Nehalem poslednjih nekoliko meseci jedna je od glavnih atrakcija na IT forumima. Svakodnevne diskusije na temu nove Intel procesorske arhitekture dovele su do raznoraznih nagađanja, koja su dodatno podizala već napregnutu tenziju među fanovima pomenutog nam giganta. Međutim, ćutanju došao je kraj i vreme je da pogledamo ispod haube pomenute nam „zveri“ koju smo toliko dugo čekali. Neka Nehalem žurka počne!

 

Svima je već jasno da je Intel u poslednjih dve godine načinio veliki pomak kada je industrija procesora u pitanju. Njegova pozicija na tržištu, tj. pozicija lidera jasno govori sa koliko kvalitetnim, a pre svega konkurentnim proizvodima Intel raspolaže. Razjarena masa entuzijasta i pored toga što je svesna da Core 2 arhitektura pruža i više nego dosta u vidu performansi, već od prve najave superiornije procesorske arhitekture ne prestaje da se bavi diskusijama koje su znale u nekim situacijama da prevazilaze granice nemogućeg.

 

Ono što je trebalo, tj. ono što je nedostajalo Intel Core 2 procesorima, svakako je integrisan memorijski kontroler koji AMD toliko dugo poseduje, te je i to bio jedan od razloga zašto se sa toliko nestrpljenja čekala ova nova Intel tehnologija. Zatim prisustvo Hyper Threading tehnologije koja je nagoveštavala osam uposlenih taskova posredstvom samo četiri jezgra, dodatno je obećavala, a opet ostavljala je veliki broj nestrpljivih korisnika da svakodnevno listaju raznorazne forume, ne bi li pre isteka famoznog „ćutanja“ procurela neka od informacija, koja bi potvrdila koliko je dobar i da li je Nehalem ono što su svi očekivali.

 

No dobro da se prisetimo kako se odvijala situacija na tržištu mikroprocesora u poslednjih tri godine. Ako bismo morali da se vratimo u vreme pre tačno tri godine, jasno je da je u tom periodu i pored dobrog poslovanja Intel korporacije, jednostavno AMD imao bolju procesorsku logiku koja se u kroz performanse bolje pokazala od konkurencije. Famozni AMD s939 bazirani procesori sa prvim integrisanim memorijskim kontrolerom uz DDR1 memorijsku logiku, bili su jasan pokazatelj i demonstrator sile u tom trenutku. Intel Pentium 4 u to vreme i pored spuštanja proizvodnog procesa nije odolevao konkurenciji, pa shodno tome moralo se poraditi na strategiji u vidu izbacivanja novog proizvoda. Kako je DDR2 memorijski standard postao svakodnevnica kod novih Intel platformi, tako su se i pojavili prvi procesori kodnog imena Intel Pentium D. Izrađeni u 65nm i sa dobrom overklok marginom pomenuti Intel Pentium D procesori približili su se performansama još uvek aktuelne AMD s939 procesorske logike. Međutim, to nije bilo dovoljno i moralo se poraditi na radikalnim promenama, sa kojim bi se Intel vratio na tron proizvođača najboljih, tj. najbržih mikroprocesora. Pre okvirno dve godine i dva meseca, promene su i počele te od tog trenutka pa do dana današnjeg Intel nije imao konkurenciju u smislu brzine, tj. performansi, te je još uvek lider na tom polju. Šta se tačno dogodilo? Kako smo rekli pre okvirno dve godine i dva meseca Intel je izbacio dugo najavljivanu Core 2 armiju mikroprocesora gde su prvi ugledali svetlost dana oni sa kodnim imenom Conroe. Odmah posle izlaska mikroprocesora sa jezgrom kodnog imena Conroe, svetlost dana ugledali su i “mališani” sa duplo manje keš memorije, kodnog imena Allendale.

 

Prisećanja radi procesori sa Allendale jezgrom poseduju 2 MB L2 keš memorije, i u to vreme zadovoljavali su potrebe tržišta u low end segmentu. Nezadovoljan potpunom dominacijom u „teškoj kategoriji“ Intel je ubrzo posle objavljivanja jeftinijih derivata u Allendale izdanju na tržište izbacio prve procesore sa četiri jezgra kodnog imena Kentsfield. Sa pojavom pomenutih procesora kupci koji su se bavili video obradom ili pak drugim vidovima kompresije, našli su adekvatnu zamenu za pređašnja Dual Core rešenja, i bez obzira na tada previsoku cenu, prilivi Quad Core procesora u našu zemlju jednostavno nisu mogli da zadovolje potražnju tržišta. Međutim, kako je vreme prolazilo AMD je bio primoran da uz sniženje cena pokuša da uzme deo kolača koju mu je Intel u startu sa izbacivanjem Core 2 arhitekture, bukvalno istrgnuo iz šaka. Isto tako, odmah posle pomenutog poteza koji je načinio AMD sa sniženjem cena u srednjem i nižem tržišnom segmentu Intel izbacuje nove serije low segment procesora kodnog imena Pentium E. Novi Pentium E21XX i E22XX procesori zasnovani su na Core 2 arhitekturi, međutim sniženje L2 keš memorije na 1 MB, zahtevalo je i promenu kodnog imena. Da se priča ne završava na tome, Intel nastavlja sa spuštanjem veličine L2 keš memorije, takao da se danas mogu naći i procesori sa 512 MB L2 keš memorije u Celeron izvedbi, ali i u ovom slučaju sa dva jezgra, što je naravno veoma povoljno za krajnjeg korisnika sa ne toliko dubokim džepom. Svakako, tim potezom Intel je popunio sve rupe, od Low do High segmenta, što mu je omogućilo da nastavi sa dominacijom na tržištu mikroprocesora.

 

Da bi smanjio troškove proizvodne i da bi izašao sa novom arhitekturom, Intel je počeo sa proizvodnjom procesora u 45nm proizvodnom procesu. Novonastala armija procesora dobila je kodno ime Penryn i deli se na dve grupe koje krase Wolfdale bazirani modeli (Dual Core izvedba) i Yorkfield bazirani modeli (Quad Core izvedba). Generalno gledano neke preterano velike razlike između 65nm i 45nm, tj. procesora izrađenih u tim proizvodnim procesima i nema, međutim sitniji proizvodni proces omogućio je Wolfdale i Yorkfield procesorima implementaciju manjih, tj. sitnijih tranzistora, što je ostavilo dosta prostora za dodatno povećanje keš memorije. Dual Core procesori bazirani na Conroe jezgru zauzimaju površinu od 143 mm², dok je slučaj sa sadašnjim Wolfdale procesorima još povoljni, te ona zauzimaju jedva 107 mm², što je dovelo do proširenje sa 4 MB na 6 MB L2 keš memorije. Isto tako, kod Quad Core procesora priča je veoma slična, tj. Yorkfield bazirani procesori poseduju neverovatnih 12 MB L2 keš memorije. Međutim, priča se ne završava samo na povećanju keš memorije, a tome može da posvedoči broj tranzistora kod Woldale procesora koji iznosi čitavih 410 miliona, što je za 41% više nego u poređenju na 65nm proizvodni proces.

 

Ovim potezom Intel je napravio manje troškove, naime sa 41% više tranzistora, sa 50% više keš memorije u 25% manjem pakovanju dobijen je brži mikro procesor, a sve to gledano kroz „klok za klok“ u poređenju na prethodnu arhitekturu. Bitno je napomenuti da je promena prisutna i kod arhitekture L2 keš memorije, gde je recimo Conroe jezgro posedovao 4MB 16-way set-associative L2 keš memorije, dok je kod Wolfdale procesora prisutno 6MB keš memorije, ali sa 24-way set-associative strategijom. Novi Penryn procesori takođe su dobili nekoliko veoma bitnih, tj. novih instrukcija od kojih je svakako najupečatljivija SSE4. Pomenuta instrukcija veoma je bitna za video kompresiju, odnosno za sve vidove enkodinga (ovu instrukciju zvanično je prvi podržao Divx 6.8 codec ) gde se poboljšanje u vidu „klok za klok“ u nekim slučajevima osećalo i preko 15%, naravno sve to u poređenju na predhodnu arhitekturu. Kako je napredak u vidu performansi neminovna stvar oko ove priče vezane za 45nm Penryn procesore, tako je i neizbežno napomenuti da se smanjenjem proizvodnog procesa povećao i krajnji overklok, te se danas skoro svi procesori sa većim množiocem od 8.5 bez problema overklokuju preko 3.8 GHz. Svakako, došlo je vreme novih procesora i Intelov Nehalem procesor stigao nam je na test, naše je da vam prenesemo iskustva, a vaše je da pređete na sledeću stranu u koliko želite da saznate šta to donosi novi procesor ponikao u Intelu.

 

{jospagebreak_scroll title= Intel Core i7 arhitektura na prvi pogled}

Porediti Conroe, tj. Intel Core 2 arhitekturu sa Pentium 4 procesorima je kako kad bi poredili babe i žabe. Conroe nova arhitektura je radikalno odstupila od NetBurst mikro-arhitekture i naizgled sve je odrađeno drugačije. Pentium 4 je zahtevao ogromnu količinu softverske optimizacije kako bi ispoljio svoje performanse i to je bio jedan od tadašnjih problema. Od tada, Intel je bio primoran da sagledava stvari drugačije i da više ne očekuje od softverske zajednice, tj. kompanija da naknadno kompajliraju softver, a samim tim i da ga optimizuju za svaku novu arhitekturu. Shodno tome Nehalem treba da bude brz i spreman na svaka iznenađenja, pa je samim tim i dizajniran na taj način. Conroe procesor može da dekodira, pa i da preimenuje i odloži do četiri mikro operacije u isto vreme. Iskorišćenje Conroe-a je zapravo bilo nepotpuno u većini slučajeva, međutim ovo je takođe u potpunosti ispravljeno, te Nehalem sve to ispravlja sa svojom novom arhitekturom. Intel je predstavio macro-ops fuziju kod Conroe-a, tj. odlika procesora da dve vezane x86 instrukcije spoji i tretira kao jednu. Svakako one će se dekodirati i izvršiti kao jedna instrukcija umesto dve, samim tim povećavajući mogućnosti hardvera. Nehalem je dobio dodatne instrukcije (jedna od najvažnijih je svakako i SSE 4.2) koje mogu da budu spojene, sa svim onim prisutnim što smo imali da vidimo kod Core 2 čipova. Šta to znači konkretno? To znači da su ostala macro-ops spajanja dodatno unapređena, pa tako i 64-bitne instrukcije mogu biti spojene, dok su prethodno samo 32-bitne imale tu mogućnost. Na taj način unapređenje je neznatno prisutno u vidu performansi, te će se najveći boljitak osetiti upravo kod 64bit-nog operativnog sistema, naravno uz korišćenje adekvatnog 64bit-nog softvera.

 

Ono što odlikuje Core 2 arhitekturu je Loop Stream Detector (LSD). Poenta je bila da procesor detektuje tzv. petlju u softveru, zatim da prekine sa predviđanjem delova (i potencijalnih netačnih predviđanja poslednjeg dela petlje) i jednostavno da izbaci instrukcije iz LSD-a. Predviđanje petlji i pozivanje hardvera može biti sprečeno i kod sadašnjih Core 2 procesora, tj. moguće je držati do 18 instrukcija u LSD-u i jednostavno ih izvršavati iznova sve dok petlja nije završena ili dok ne ponestane instrukcija u LSD-u. Isto tako bitno je napomenuti da Nehalem može da kešira 28 mikro operacija u svom LSD-u, što je u stvari drastično više nego što Core 2 procesori mogu. Ako bismo morali da preciziramo, Nehalem nije toliko unapređen procesor, ali konačan ishod u vidu performansi pokazao se i više nego dobro. Intel Core i7 procesor sada ima drugi nivo predviđanja i grananja koji je sporiji, ali na njih gleda sveobuhvatnije. Priključenje L2 predviđanja i grananja omogućuje obimnim aplikacijama, da koriste unapređenju preciznost što dodatno utiče na performanse. Isto tako orijentisane aplikacije su važne. Osnovna razlika koja će, nadamo se, sprečiti Nehalem-ove naslednike da se pretvore u Pentium 4 je upravo Intelovo zlatno pravilo odnos performansi i potrošnje. Nehalem i Atom su dizajnirani, po prvi put u Intelovoj istoriji, sa jednim važnim ciljem,a to je smanjenje potrošnje uz veoma dobar odnos performansi. Za svaku predloženu karakteristiku za Nehalem, a tako i za Atom, svako povećanje od jednog procenta u potrošnji treba da odgovara minimalno dva procenta povećanja u performansama.

 

Power management

Na ovogodišnjem IDF-u najveće nazovi otkriće vezano za Nehalem imalo je veze supravo sa power managementom. Nehalemov dizajn se poprilično promenio u odnosu na prethodne procesore. Dynamic domino logic je u mnogome korišten kako bi se povisila frekvencija procesora kod modela kao što su Pentium 4 i IBM-ov Cell. Sa Nehalemom Intel je uklonio Dynamic domino logic tehnologiju i vratio se na statičan CMOS dizajn. Nehalemovi inženjeri su iskoristili preko milion tranzistora za integrisani mikrokontroler sa nazivom Power Control Unit (PCU). Primera radi, toliko je tranzistora imao celokupan 486 procesor, a sada je upravo toliko potrošeno na power management.

 

PCU ima sopstveni firmware i ima uvid u temperature, napone, snagu i zahteve operativnih sistema. Svaki Nehalem poseduje PLL, pa tako svako jezgro može imati različitu frekvenciju, kao kod AMD-ovog Phenom procesora. Kao i kod Phenoma, svako jezgro radi na istom naponu – jedina razlika je što Intel koristi integrisane naponske portove. Uz blisku saradnju Nehalemovih tvoraca i Intelovih inženjera zaduženih za proizvodnju, Intel je uspeo da napravi poseban materijal koji može da se ponaša kao naponski port između naponskog izvora koji napaja jezgro, i samog jezgra. Benefit se vidi i u tome što određena jezgra mogu da se isključe kada su u “dubokom snu”.

 

Za sada, multi-core procesori (bilo AMD, bilo da je Intel) moraju da rade na istom naponu, što znači da je utrošak energije još uvek visok pošto su jedno ili vise jezgara aktivni. Ostali benefiti se ogledaju u tome što je integrisani power management daleko efikasniji od eksternog rešenja na matičnoj ploči. Brža promena napona omogućuje daleko bolju efikasnost itd. Ranije smo napomenuli da PCU nadgleda operativni sistem i tako može da napravi inteligentne poteze vezane za power/performance stanje. Postoje određene situacije gde Vista (ili drugi OS) pokreće aplikaciju sa visokim nivoom prekidanja i samim tim procesor ide iz stanja mirovanja u stanje određene opterećenosti. Nehalemov PCU će nadgledati ove situacije i pametnije zaključivati kako bi trebao procesor da se ponaša u tim situacijama bez obzira šta operativni sistem nalaze.

 

{jospagebreak_scroll title= Novi TLB i brži keš pristup}

Generalno gledano aplikacije koje pokreću mikro procesore na osnovu TLB veličine i performansi svakako su serverske aplikacije, koje ujedno mogu da iskoriste potencijal svakog jezgra procesora u potpunosti. Nehalem ne da je samo povećao veličinu svog TLB-a, nego mu je dodat i drugi nazovi nivo TLB-a za oba koda i podatke. Još jedna od bitnih stavki je i brži keš pristup. Najveća veličina SSE memorijskih operacija je 16-bytes (128-bits). Za svaku od ovih load/store operacija postoje dve verzije osnovnih operacija, a to su : operacija koja je povezana sa 16-byte nazovi granicom, i jedna koja nije. Programeri će zasigurno koristiti nepovezane operacije, u slučaju ne mogu da garantuju da će pad memorijskog pristupa pasti na 16-byte granicu.

 

Kod svih Core 2 procesora, nepovezane operacije bile su sporije nego povezane, čak i kod povezanih podataka. Isto tako problem je taj što većina programera ne može da garantuje da će podaci biti povezani kako treba, pa shodno tome koriste nepovezane operacije, i pored toga što se ponekad želi pristupiti preko povezanih podataka. Kod Nehalema Intel nije samo popravio performanse nepovezanih operacija, nego je u slučaju da koristite nepovezane operacije na povezanim podatcima, jednostavno je došlo do apsolutnog održanja performansi, tj. pad performansi nije prisutan. U tom slučaju programeri mogu da koriste nepovezane operacije bez ikakvog straha da će pad performansi biti prisutan, krajnje impresivno. Takođe bitno je napomenuti da je i sinhronizacija performansi poboljšana što nas vodi do sledeće strane ovog testa.

 

{jospagebreak_scroll title= Hyper Threading i raspored keša}

Još za vreme Intel Pentium 4 procesora koji su podržavali Hyper Threading tehnologiju nismo imali priliku da vidimo pomenutu tehnologiju kod Core 2 procesora tokom ovih poslednjih dve godine i nekoliko meseci. No sa Nehalemom došlo je do radikalnih promena i Hyper Threading je jedan od najnaprednijih inovacija pored integrisanog memorijskog kontrolera koji u ovom trenutku Intel nudi. Naime, Hyper Threading je zasnovan na SMT (simultaneous multi-threading) tehnologiji uz čiju pomoć jedno jezgro je u mogućnosti da obrađuje dva zadatka. Operativni sistem u tom slučaju i pored toga što imamo jedno fizičko jezgro, jednostavno vidi dva jezgra. Isti slučaj imali smo i kod Pentium 4 procesora, međutim kod Nehalema je cela priča veoma bolja, tj. veoma povoljnija iz nekoliko razloga. Recimo Nehalem ima bolji memorijski protok i dosta veću keš memoriju, što mu omogućuje brže i preciznije prenošenje podataka do jezgra.

 

U realnom radu to bi značilo da u koliko koristite aplikacije koje zavise od više jezgara, jednostavno Nehalem je najbolji, najekonomičniji izbor za tako nešto. Naime, svaka multy-core aplikacija koja nema vidna ograničenja, tj. koja je u stanju da sarađuje sa koliko god jezgara imate, ista ta aplikacija jednostavno će uposliti osam „virtuelnih“ jezgara i pored toga što imate procesor sa 4 jezgra. Naravno i performanse će biti drastično veće, što dodatno dovodi do činjeničnog stanja koje nas navodi da kažemo „Svaka čast Intel“. U suštini da ne koristite softver koji može da iskoristi potencijal Hyper Threading tehnologije, istu opciju možete isključiti posredstvom BIOS-a matične ploče, te na taj način ujedno smanjiti ćete ujedno i zagrevanje.

 

Raspored keša

Nehalem, kao AMD-ov procesor Phenom, poseduje 3 stepena raspodele keša. Tu su 64KB L1 keš (32KB I + 32KB D), 256KB L2 keš (po jezgru, nedeljivi) i sve do 8MB L3 keša (deli se između jezgara). L1 keš je iste veličine kao što je bilo kod Penryn-a, ali je u stvari sporiji (4 kruga naspram 3 kruga). Intel je usporio L1 keš kako bi povećavao brzine, posebno kako su čipovi rasli i gledano kroz veličinu, tj. kako su postajali sve kompleksniji. A ono što je bitno za Nehalam je to što je Intel je povećao performanse za 2 – 3% zahvaljujući višim latencijama L1 keša. L2 keš je takođe pretrpeo izmene – kako smo kod Penryn-a imali 6 MB L2 keš deljene memorije izmešu dva jezgra, kod Nehalem-a L2 keš je podeljen za svako jezgro ponaosob i iznosi mizernih 256KB. Do sad nismo imali Intel-ov CPU visokih performansi sa tako malom količinom L2 keša, tj. još od Pentium-a 4. Isto tako L2 keš se ponaša kao buffer L3 kešu tako da nisu sva jezgra zauzeta sa L3 kešom , zahtevajući tonama bandwidth-a. L3 keš se deli između svih jezgara i u inicijalnim Core i7 procesorima i njegova veličina će biti 8MB, a opet njegova veličina će varirati zavisno od broja jezgara. Multi-thread aplikacije koje će raditi sa svim jezgrima moći će da koriste deljeni L3 keš.

 

Jedna nova stvar koju smo mogli da čujemo od Intel zvaničnika jeste ta da se Intel zapravo okrenuo 8T (8 tranzistora) SRAM ćelijskom dizajnu za sva jezgra, tj. kešu memorije (L1 i L2 keš, ali ne L3 keš). Okrenuvši se 8T dizajnu Intel je bio u mogućnosti da zapravo smanji operativni napon Nehalem-a, što automatski smanjuje potrošnju. Ako se sećate Intel-ov Atom tim je uradio nešto slično sa njegovim L1 kešom. Umesto pumpanja napona i zadržavanja na malom signalnom nizu, Intel se prebacio na register file (1 čitanje/1 upis po portu). Keš sada ima veću ćeliju (8 tranzistora po ćeliji) što povećava površinu otiska L1 instrukcije i data keša. Pitali smo se zašto Atom ima asimetričan L1 data i instrukcijski keš (24KB i 32KB respektivno, umesto 32KB/32KB) i ispostavilo se da je uzrok tome – napon . Dizajn malog signalnog niza baziranog na 6T ćeliji koristi minimum operativnog napona, drugim rečima može da se održi u stanju do određene Vmin. U L2 kešu, Intel je bio u mogućnosti da koristi 6T dizajn signalnog niza tako da je imao linijski ECC.

 

{jospagebreak_scroll title= Integrisani memorijski kontroler}

Nehalem poseduje integrisan DDR3 memorijski kontroler, koji se konačno, tj, koji se više ne nalazi na matičnoj ploči kao što je to bio slučaj do sada. Prva inkarnacija Nehalema će imati triple-channel DDR3 kontroler što znači da bi DDR3 moduli, tj. memorijski kitovi trebali da budu u paketu od 3 modula kako bi se dobio maksimalni protok. Samim tim, proizvođači memorija će početi sa prodajom pomenutih kitova (3 modula po kitu) namenjenih za Nehalem. Sadašnji, a i budući Nehalemi će imati samo dva aktivna kontrolera, dok će high-end i server segment imati tri. Sa tri DDR3 memorijska kanala, Nehalem će očigledno imati jako visok memorijski protok što će mu pomoći da dovoljno “nahrani” sva jezgra.

 

Posledica povišenja memorijskog protoka će se ogledati u tome što će Nehalemove instrukcije raditi agresivnije. Isto tako sa Nehalemom agresivnost instrukcija može biti oslabljena ako nema dovoljno memorijskog protoka. Bilo kako bilo jedna od osnovnih prednosti integrisanog memorijskog kontrolera svakako je memorijski protok. U najboljem slučaju memorijski protok trebalo bi da je i za 100% veći poređenju na Intel Core 2 arhitekturu, ali o tome više u delu koji se bavi testiranjem.

 

QPI

Kada je Intel napravio korak i integrisao memorijski kontroler, potrebno je bilo napraviti konekciju između čipova i s toga QPI je rođen. Nismo sigurni siguran da li je QPI ili Hyper Transport bolje ime za ovo. Svaki QPI link je bi-direktan sa teoretskom propusnošću od 6.4 GigaTexela po linku. Svaki je širok 2 bajta i samim tim dobijate 12.8GT/s protoka po linku u svakom pravcu, tj. ukupno 25.6 GT/s protoka po jednom QPI linku.

 

High-end Nehalem procesori ce imati dva QPI linka dok će mainstream čipovi imati samo jedan. U multi-socket Nehalem sistemima, svaki soket će imati svoju lokalnu memoriju i svoje aplikacije kako bi se osiguralo da procesor ima svoje podatke u memoriji umesto podatke u memoriji susednog soketa.

 

{jospagebreak_scroll title= Nešto sasvim novo – Turbo mod}

 

Turbo Mode je prvi put predstavljen kod mobilnih Penryn procesora. A ideja je bila da ukoliko imate Dual Core procesor i pokrenutu single-thread aplikaciju, jedno jezgro će biti u IDLE stanju, i ukupna disipacija toplote (TDP) će biti niža. Intel je iskoristio ovu tehnologiju da podigne frekvenciju aktivnog jezgra. Na žalost, na mobilnim Penryn procesorima benefit Turbo Moda nije iskorišćen, jer Vista uvek podeli single-thread aplikaciju po jezgrima, pa tako svako jezgro biva zaposleno. Ostaje problem da je redak slučaj kad imate pokrenutu samo single-thread aplikaciju, pa će Vista uvek kreirati dodatne thread-ove i samim tim bi onemogućili procesor da uđe u Turbo mod. Nehalem je nešto uspešniji po ovom pitanju. Ne samo da može da omogući Turbo mod ako sva jezgra miruju, već može iako su samo neka od jezgara u mirovanju ili su sva jezgra aktivna, ali ne i iskorišćena do kraja. Svi Nehalem procesori će biti najmanje u stanju da idu do 133 MHz u Turbo modu, iako su sva jezgra aktivna, sve dok PCU detektuje da TDP specifikacija nije prekoračena. Ako je TDP nivo dovoljno nizak, ili jezgra dovoljno miruju, Nehalem može da podigne frekvenciju za jedan korak više. Za sada, izgleda kao da je jedini sledeći korak 266 MHz, što je još u ovom trenutku neizvodljivo, ali izgleda da Intel ima jako visoke ciljeve sa Turbo modom kod Nehalema, pa ostaje da vidimo šta će vreme pokazati.

 

Buduće verzije bi mogle da dobiju veću “količinu turba” iz Nehalema, koju možete da zamislite u situacijama gde bi frekvencija bila podignuta više od 266 MHz. Ideja je da Intel može da “kapitalizuje” koliko su njegovi procesori raspoloženi za overklok i bezbedno podigne performanse za one koji nisu toliko željni overkloka. U svakom slučaju ne morate da brinete jer Turbo mod može da se isključi ukoliko vam se ta opcija ne dopada.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Core i7 940 – Prvi utisci}

 

Intel Core i7 940 model procesora (kodnog imena Bloomfield) pripada srednjem-visokom tržišnom segmentu . Model koji je nama stigao nije došao u retail pakovanju, tj. nije došao u kutiji u kojoj se nalazi vazdušni hladnjak sa procesorom, što nam otežava posao jer smo ujedno hteli da pretestiramo i performanse novog rashladnog sistema ovog modela. Međutim, ako je verovati Intel podatku koji koje kaže da je ukupna potrošnja ovog modela 130 W, onda je jasno da se i vazdušni hladnjak u mnogome neće razlikovati od onih koje smo imali priliku da vidimo ranije, tj. kao kod recimo Intel Core 2 Extreme QX9XXX modela izrađenih u 45nm. Ipak raster, ili pak razmak između rupa se razlikuje, pa recimo stari hladnjaci neće moći da se montiraju na nove Nehalem bazirane ploče (raster je veći), te ćete u slučaju kupovine novog kulera za Nehalem, obavezno morati da proverite da li podržava novo podnožje (Socket 1366 LGA). Bilo kako bilo glavni adut i7 940 procesora jeste njegova arhitektura. Naime, Intel Core i7 940 mikro procesor izrađen je u 45nm proizvodnom procesu i sa svoja četiri jezgra uz napredniju Hyper Threading tehnologiju, sa integrisanim memorijskim kontrolerom, a opet u poređenju na Core 2 arhitekturu, jednostavno u ovom trenutku predstavlja proizvod bez premca.

 

Fabrički klok ovog procesora iznosi 2.93 GHz, što ruku na srce nije neki napredak ako znamo da smo imali identičan klok i kod Core 2 procesora (kao što je recimo Intel Core 2 Extreme QX6850). Međutim i7 940 kao i svi Nehalem procesori raspolažu sa dosta većom površinom, te se jednim delom više i greju, pa je shodno tome i očekivati neke slične vrednosti kloka. Opet, samim tim vrednost od 2.93 GHz kada se uvrste svi pomenuti podaci oko zagrevanja i površine, ipak deluje kao odlična vrednost kloka. Bus speed ili interni klok procesora sveden je 133 MHz što uz množilac koji iznosi 22 dovodi do Default kloka koji smo već spomenuli, tj. do 2.93 GHz. Veoma bitno je napomenuti i to da se množilac i pored toga što je fabrički podešen na 22, može spustiti na niže vrednosti, pa ako posredstvom podizanja Bus-a želite da povećate mem klok, a opet ne želite da povećate klok procesora, jednostavno spustite množilac procesora i podižite pomenuti interni klok na željenu vrednost. Ovakvo činjenično stanje jasno nam govori da se naš Intel Core i7 940, kao i svi ostali procesori mogu klokovati preko nazovi interne (Bus Speed) magistrale, te da se u većini slučajeva čak i klok generator na matičnim pločama moći da se izmanipuliše unutar Windows operativnog sistema. Što će reći, imaćete mogućnost overkloka i iz Windows operativnog sistema, a da u opšte ne ulazite u BIOS. Neizbežno je napomenuti i to da Intel Core i7 940 poseduje L1, L2 i L3 keš memoriju, koja je raspoređena u ovom odnodu: L1 Data=4x32Kbytes, L1 instrukcije=4x32Kbytes i L3=8Mbytes.

 

Napredni korisnici među kojima su oni koji se prevashodno bave video montažom, ili raznim vidovima kompresije itd, biće veoma zahvalni na ovom proizvodu. Prisustvo unapređenih instrukcija nije izostalo pa se pored standardnih kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSSE3, EM64T našla i jedna veoma povoljna po korisnike koje smo pomenuli. Naime, SEE4.2 instrukcija (naslednik SSE 4.1 instrukcije koju smo imali priliku da vidimo kod Core 2 procesora izrađenih u 45nm) donela je unapređenje u vidu boljeg funkcionisanja ovog modela procesora u okruženju pomenute video kompresije ili nekog drugog multi-cpu podržanog softvera. Korisnici koji se ne bave toliko ozbiljnom nazovi video montažom, tj. zaljubljenici Divx filmova, imaće umnogome lakši, tj. brže obavljen posao kada budu kompresovali svoje najomiljenije DVD naslove u pomenuti Divx format. U nekim slučajevima performanse u poređenju na Core 2 45nm arhitekturu mogu prelaziti čak i preko 30%, u korist našeg test modela, jer je baš Divx codec jedan od prvih koji je omogućio iskorišćenje nove SSE4 instrukcije ( razlika u korist Nehalema tek će da se oseti jer još uvek nije optimizovan Divx codec za SSE 4.2 instrukcije). Krajnje impresivno zar ne? Isto tako, boljitak u poređenju na stariji proizvodni proces osetio se i kod najnovijim igračkim naslova, što smo mogli i da očekujemo s obzirom na to da memorijski protok zna da pređe vrednosti učitavanja i upisivanja u granicama koje mogu prevazilaze vrednost veću od 18000 MB/s. Svakako najveći benefit će osetiti kod onih „totalnih“ game-entuzijasta koji ne žale novac za recimo dve uparene ATI-AMD 4870X2 kartice u multi GPU režim rada, jer u tom slučaju usko grlo procesor sigurno neće biti.

 

Maksimalni napon koji Intel preporučuje za ovaj model ne bi smeo da pređe više od 1.35 V, međutim naši testovi su pokazali su da ovaj model i pored toga što poseduje četiri jezgra neverovatno dobro podnosi visoke napone. Podigavši napon na vrednost od čitavih 1.5 V na fabričkoj vrednosti kloka, ovaj procesor nalazio sa na temperaturi od 42ºC 43ºC 43ºC 42ºC, a sve to na sobnoj temperaturi od 20ºC – 21ºC, dok je pri punom opterećenju temperatura dostizala svoj maksimum koji je iznosio oko 61ºC 63ºC 62ºC 60ºC, gde nam ništa drugo nije preostalo nego da se bacimo na testove kako bi utvrdili maksimalne dometne ove četvoro-glave „aždaje sa osam otvorenih čeljusti“.

 

{jospagebreak_scroll title=Test sistem}

 

Kako bi počeli sa ispitivanjem Intel Core i7 940 procesora, bilo je neophodno naći i odgovarajuće komponente koje ruku na srce u ovom trenutku nije bilo lako „iskopati“. ASUS P6T Deluxe matična ploča poslužila nam je kao test hardver i možemo vam reći da smo i više nego zadovoljni sa ovim vidom proizvod koji je među prvima izašao na tržište. Što se tiče memorije obezbedili smo dva Super Talent DDR3 memorijski kit-a, kako bi iskoristili tri memorijska modula, potrebna za nesmetan rad triple-chanel tehnologije. Svakako da bi test načinili interesantnijim, obezbedili smo i Intel Core 2 Extreme QX9650 PROCESOR kome sa 3 GHz, namerno smanjili klok na 2.93 GHz ( u kombinaciji sa GIGABYTE GA-EP45T Extreme matičnom pločom koju je obezbedila GIGABYTE kancelarija) kako bi prvu bateriju testova izvrteli na istom kloku oba procesora. Bitno je napomenuti da je memorija kod Nehalem procesora pri Default testiranju bila na kloku od 1066 MHz, dok je slučaj kod Intel Core 2 Extreme QX9650 procesora malo drugačiji te je klok memorije iznosio 1301 MHz. Druge dve baterije testova su rađene uz pomoć dva overklok podešavanja. Prvo overklok podešavanje svodilo se na testiranje, tj. traženje maksimalnog kloka uz pomoć OCZ Vendetta 2 vazdušnog kulera (koji smo morali dodatno da modujemo kako bi useli da ga montiramo na ASUS matičnu ploču) i drugi vid overklok test odigran je na vodenom hlađenju kompanije Cooler Master, oznake AquaGate Max. Testirali smo tako što smo poredili rezultate kako na fabričkim vrednostima, tako i na vrednostima maksimalno postignutog kloka, kako na vazdušnom tako i na vodenom hlađenju. Bitno je napomenuti i to da smo pri testiranju, tj. utvrđivanju maksimalnog kloka oba procesora koristi Quad Prime program, sa kojim smo opteretili svih četiri jezgra (ili osam virtuelnih u slučaju uključenja Hyper Threading tehnologije), a sve to u trajanju nešto više od jednog sata, kao i CPU TEST 3D Mark 06 programa u trajanju od četiri ponavljanja za celu torturu pomenute Prime aplikacije.

 

{jospagebreak_scroll title=Sintetički testovi – Default}

 

{jospagebreak_scroll title=Testovi realnih aplikacija – Default}

 

{jospagebreak_scroll title=3D Testovi – Default}

 

{jospagebreak_scroll title=Maksimalni overklok na vazdušnom hlađenju}

 

Da bi zadovoljili potrebe overklokera kako na vazdušnom, tako i na vodenom hlađenju, pribegli smo testiranju upravo na pomenutim hlađenjima. Testiranje se svodilo na traženje maksimalnog stabilnog kloka kod Intel Core 2 Extreme QX9650, ali i maksimalnog stabilnog kloka kod Intel Core i7 940 procesora. Kako je Intel Core i7 940 napredniji procesor, te je imamo i prisutnu Hyper Threading tehnologiju, kod ovog procesora tražili smo dva masimalna kloka, tj. jedan sa uključenom, a jedan sa isključenom Hyper Threading tehnologijom, posredstvom BIOS-a. Zašto smo to radili? Naime, uključenjem Hyper Threadinh tehnologije Windows operativni vidi 8 jezgara, i samim tim aplikacije koje mogu da iskoriste potencijal svih osam jezgra, pri svom pokretanju zagrevale bi dodatno procesor. Isti slučaj je bio i kod testiranja, gde je Prime 95 aplikacija videla ukupno 8 thread-ova, a opet ponovićemo procesor se i grejao dodatno, što je povlačilo i manju overklok marginu.

 

Intel Core 2 Extreme QX9650@4016 MHz

 

Intel Core i7 940 – 4 thread @ 4045,2 MHz

 

Intel Core i7 940 – 8 thread @ 3955 MHz

 

Maksimalan klok Intel Core 2 Extreme QX9650 procesora zaustavio na 4016,8 MHz uz pomoć 1.360 V napona, što ruku na srce predstavlja jedan od boljih rezultata, ako znamo da je hlađen jednim prosečno-dobrim vazdušnim hladnjakom. Sa druge strane Intel Core i7 940 nas je potpuno iznenadio te smo izvukli 4045,2 MHz što je za 28,4 MHz veći klok u poređenju na pandan model. Međutim uključenjem Hyper Threading tehnologije, tj. upošljavanjem 8 thread-ova klok se smanjio na 3955 MHz. Bilo kako bilo pogledajmo naredne tri strane, tj. rezultate testova na ovim postignutim vrednostima overkloka.

 

{jospagebreak_scroll title=Sintetički testovi – Vazdušno hlađenje}

 

{jospagebreak_scroll title=Testovi realnih aplikacija – Vazdušno hlađenje}

 

{jospagebreak_scroll title=3D Testovi – Vazdušno hlađenje}

 

{jospagebreak_scroll title=Maksimalni overklok na vodenom hlađenju}

 

Ovom prilikom zahvaljujemo se kompaniji Cooler Master koja je za potrebe ovog testa obezbedila svoje vodeno hlađenje oznake AquaGate Max. Sličan problem koji smo imali kod OCZ Vendetta 2 vazdušnog hladnjaka manifestovao se i kod ovog hlađenja. Naime kako bi uspeli da povežemo matičnu ploču sa vodenim blokom, bilo je neophodno napraviti, novi back plate i samim tim da postavimo šrafove pod uglom kako bi ovaj deo testiranja mogli da privedemo kraju. Overklok margina Nehalem procesora, bar na prvi pogled deluje sasvim korektno, šta više na našem testu se pokazala bolje nego predhodna arhitektura. Međutim na testu nismo imali Core 2 procesor sa E0 stepingom, ali i pored toga ne verujemo da izvukli nešto veći klok pomenutog procesora. Bilo kako bilo, došli smo do zaključka da je za vrhunski overklok na vodi ipak potrebno više od jednog dual radijatora, te u slučaju recimo jednog ili možda dva vezana triple radijatora, situacija bi sigurno bila još bolja. No dobro da vidimo kako se pokazao i7 940 na vodenom hlađenju.

 

Intel Core 2 Extreme QX9650@4136,5 MHz

 

Intel Core i7 940 – 4 thread @ 4200 MHz

 

Intel Core i7 940 – 8 thread @ 4036,7 MHz

 

Intel Core 2 Extrime QX9650 zaustavio se na kloku od 4136,5 MHz. Međutim, maksimalni overklok sa isključenom Hyper Thrading tehnologijom, tj. sa četiri fizička jezgra kod našeg i7 940 procesora iznosio je neverovatnih 4200 MHz, na naponu od samo 1.424 V, dok se maksimalni overklok ovog procesora sa uključenom HT tehnologijom zaustavio na 4036,7 MHz. Moramo priznati da smo ostali veoma pozitivno iznenađeni i da nismo očekivali ovakav ishod. Isto tako, ako se osvrnemo na rezultate koje smo imali priliku da viđamo na našem forumu, kod korisnika koji poseduju procesore sa E0 stepingom, jasno je da je na vodenom hlađenju viđano i preko 4200 MHz. Isto tako, Nehalem procesor koji smo dobili na test, spada u primerke sa prvim stepingom, te u skorije vreme možemo da viđamo i modele sa novim stepingom, koji će nadamo se još više povećati overklok marginu ovih procesora.

 

{jospagebreak_scroll title=Sintetički testovi – Vodeno hlađenje}

 

{jospagebreak_scroll title=Testovi realnih aplikacija – Vodeno hlađenje}

 

{jospagebreak_scroll title=3D Testovi – Vodeno hlađenje}

 

{jospagebreak_scroll title=Krajnji utisci}

 

Sva naša očekivanja su u potpunosti, naravno gledano kroz performanse (bilo da je to overklok ili konačan ishod rezultata test aplikacija) jednostavno ispunjena. Budući sistemi bazirani na Nehalem-u posmatrano od ovog trenutka svakako da neće imati premca. Na našem ne toliko kratkom testu (šala) mogli ste da vidite i overklok margine, kako na vazdušnom, tako i na vodenom hlađenju, i moramo priznati da su nas pomenute „cifre“ koje smo ostvarili veoma pozitivno iznenadile. Sa druge strane, rezultati testova jasno govore, da Hyper Threading tehnologija zajedno sa odličnim memorijskim protokom dosta utiče na realne aplikacije. Primera radi Cinebench R10 benchmark program (realna aplikacija), u stanju je da 100% optereti svih 8 thread-ova kod Nehalem procesora i boljitak kako klok za klok, tako i u overklok rezultatima znao je da iznosi čak i preko 20% u korist Nehalem procesora. Zatim i pored toga što recimo Divx codek još uvek ne podržava SEE 4.2 instrukcije koje su prisutne kod Core i7 procesora, jednostavno boljitak u poređenju klok za klok na defaultu prelazi 26% u korist Intel Core i7 940 modela. Možda je najbolji pokazatelj Nehalem sile ipak u overkloku, jer upravo u uslovima overkloka se pokazalo pravo lice ovog fenomenalnog parčeta hardvera.

 

Naime na vodenom hlađenju sa uključenom Hyper Thrading tehnologijom i7 940 procesor ostvario je klok od 4036,7 MHz (38% overkloka), isto tako Intel Core 2 Extreme QX9650 uspeo je da ostvari 4136,5 MHz. E sad zašto smo ovo spomenuli? Intel Core i7 940 uspeo je da ostvari više od 25% bolje rezultate u Divx kompresiji sa klokom koji je za čitavih 100 MHz manji u poređenju na Intel Core 2 Extreme QX9650 procesor. Što nas dovodi do zaključka i da performanse rastu proporcionalnim povećanjem overkloka, ali na bolje u poređenju na stariju Core 2 arhitekturu. Da se priča ne završava samo na „render“ aplikacijama, mogu da posvedoče i 3D testovi, gde smo recimo u slučaju FutureMark 3D Mar 06 benchmark testa imali razliku od 1791 poena u korist Nehalem procesora, a sve to na identičnom kloku sa Intel Core 2 Extreme QX9650 procesorom. Bolji rezultati su primetni i kod memorijskog protoka, gde je recimo u Everest benchmark programu pri overkloku na vodenom hlađenju ostvaren boljitak od neverovatnih 83% u korist Nehalem procesora, što nam još jednom govori koliko je superioran Nehalemov integirisani memoriski kontroler. Bilo kako bilo zapažanja ima na pretek, i sva su moramo priznati veoma pozitivna, te vas molimo u koliko niste pročitali ceo test da to učinite. A ovom prilikom ujedno želimo da čestitamo kako Intel kancelariji u Srbiji, tako i Intelu u globalu na ovom fenomenalnom proizvodu koji je SXT prosto oduševio.

Thermalright IFX-14

Kad god Thermalright plasira svoj novi proizvod na tržište, istinskim poznavaocima ovog brenda zastaje dah. Tajvanska kompanija Thermalright se prevashodno bavi proizvodnjom različitih vidova hlađenja za kompijuterske komponente, a svoj renome je stekla upravo sa hladnjacima namenjenim za procesore. Od pojave AMD Thunderbird procesora 2002. godine i SK-6 kulera pa sve do Ultra 120 eXtreme i HR-03 GT modela, ova kompanija se u IT svetu nalazi u samom vrhu. Paleta proizvoda je raznovrsna pa pored hladnjaka za procesore tu su još i kuleri za grafičke kartice, RAM, MOSFET i čipset. Kao i svaka ozbiljna kompanija i oni gledaju u budućnost, tako su nedavno predstavili restilizovani Ultra 120 eXtreme model koji će u potpunosti biti crn i nosiće oznaku TRUE 120 Black. Mnogo priznanja je upućeno, kako iz štampanih tako i internet medija, a da li će poslednji predstavljeni model ispuniti i naša očekivanja, saznaćete u nastavku teksta.

 

Termalright IFX-14

 

CPU is on fire! Ne, ne, zaista nema potrebe za vatrogascima jer nam na test stiže Inferno Fire eXtinguisher, kraćeg naziva IFX-14! Broj 14 zapravo znači da na njega možete montirati i do dva 140mm ventilatora. Thermalright se ne zaustavlja ovde, pa je u masivan paket uključio i pasivni hladnjak, HR-10, koji je namenjen da odvodi toplotu koja se javlja ispod matične ploče, tačnije ispod podnožja za procesor. Kako ne bi došlo do oštećenja matične ploče usled postavljanja pomenutog dodatnog hlađenja, postavlja se termalna podloga izrađena od jedne vrste kaučuka. Svakako na HR-10 moguće je montirati i ventilatore dimenzija 80mm ili 70mm. Isto tako, treba proveriti da li u kućištu imate dovoljno mesta za montiranje HR-10 pasivca koji niste u obavezi da stavite ukoliko ne želite ili nemate mesta za isti (pogledati sliku). Minimalno preporučeno rastojanje od napajanja je 70mm. Kompatibilnost je moguća sa skoro svim podnožjima (LGA775/ Athlon64/ FX/ X2/ Opteron/ AM2), a uz opcioni 939 Bolt-Thru-Kit dobijate mogućnost da ga montirate i na 939 socket. U paketu stiže i solidna termalna pasta, uputstva, nezaobilazna nalepnica i gumice koje smanjuju vibracije ventilatora. Posebno dizajnirano vešanje za ovaj model će omogućiti da ovaj vazdušni hladnjak rotirate u koracima od po 90°

 

Na prvi pogled, za IFX-14 ćete pomisliti da je potpuno izrađen od aluminijuma, ali tu grešite! Samo su listovi koji su navučeni preko toplotnih cevi od aluminijuma, a četiri bakarne toplotne cevi (prečnika 8mm) zavarene su na bazu (koja je niklovana) kako bi performanse bile još bolje, a sam bakarni materijal zaštićen od spoljašnjih uticaja koji mogu da prouzrokuju koroziju. Upravo na zavarivanju i niklovanju svakog delića kulera, Thermalright se razlikuje od ostalih, običnih proizvođača rashladne opreme i tako garantuje da će njegovi proizvodi trajati dosta duže od konkurencije i neće izgubiti kvalitet koji su imali i prvi dan. Takođe, ovde se kriju i prve fizičke razlike u odnosu na Ultra 120 eXtreme model koji ima šest toplotnih cevi, do duše nešto manjeg prečnika (6mm) i drugačiji estetski izgled aluminijumskih listića koji su kod Ultra 120 modela talasastog oblika. Talasasti oblik listića kod TRUE-a obezbeđuje bolje odnošenje toplote jer toplote, jer vazduh bukvalno pritiska strujanjem listiće i samim tim efikasnije odnosi toplotu. Ovakav način izrade listića nije primenjen kod IFX-14 modela, te smo sigurni da bi performanse pomenutog hladnjaka bile još bolje da se polazilo logikom Ultra 120 modela. Bilo kako bilo, sigurni smo da su inženjeri Termalright RID sektora bili upoznati sa pomenutom činjenicom, te je IFX-14 svoje performanse nadoknađivao svojom dosta većom zapreminom.

Glasine koje su kružile po internetu oko neravnine baze izgleda da su bile tačne, što se vidi i u našem slučaju, prevashodno zbog mašinske obrade, gde smo ubeđeni da bi jedno ravnanje i poliranje dovelo do još boljih performansi.

 

Što se tiče mase IFX-14 je težio okruglo 790grama, dok je HR-10 150grama. IFX-14 je zasnovan na tower modelu, ako se tako može nazvati, a između „dve kule” je razmak od 38mm. Samim tim, moguće je instalirati još jedan ventilator, što znači da je moguće montirati ukupno tri ventilatora. Ovo vam ne preporučujemo u koliko matična ploča stoji u vertikalnom položaju jer će tada ukupna težina nadmašiti 1,5 kg, a možda i više u zavisnosti koje ventilatore budete koristili! Za horizontalno postavljenu ploču (najčešći vid prilikom OC sesija i testiranja) nećete imati nikakvih problema.

 

Test sistem i overklok postavka

 

Kako bi testiranje bilo kompletnije kao direktnog konkurenta IFX-14, stavili smo Ultra 120 eXtreme model koji je u velikoj meri izgradio veliku slavu kako kod nas, tako i u svetu. Koristili smo dobro poznatu Artic Silver 5 termalnu pastu kao jedno od najboljih rešenja, bar kada su termalne sposobnosti iste u pitanju. Pošto se u paketu ne dobija dodatni ventilator, mi smo se odlučili da u svrhe testa uzmemo provereni narandžasti Thermaltake 120mm ventilator koji se vrti na 2200 obrataja u minuti i tim eliminisali šansu da dođe do netačnih rezultata.

 

Pri testu smo koristili stariji 65nm Intel Quad Core Q6700 procesor i overklokovali smo ga na 3,6 GHz, dok je postavljeni napon pri punom opterećenju očitavao vrednost od 1,448 V. Poznato je da su 65nm Quad derivati jedni od najvećih potrošača, ujedno imaju i najveću disipaciju toplote koja u ovom slučaju može da premaši i preko 160 W. Prvo što smo uradili je to da smo izmerili temperature u IDLE režimu i one izgledaju ovako:

 

IFX-14 zajedno sa HR-10 heatsink-om

CORE0 = 35/CORE1 = 35/CORE2 = 32/CORE3 = 34

 

TRUE

CORE0 = 38/CORE1 = 38/CORE2 = 36/CORE3 = 35

 

Po razlikama od 2 do 3 stepena, ubrzo dolazimo do zaključka da IFX-14 pretenduje da smakne TRUE-a sa trona vazdušnih kulera. Posle pola sata testiranja u Quad Prime95 aplikaciji došli smo i do prvih rezultata:

 

IFX-14 zajedno sa HR-10 heatsink-om

CORE0 = 60/CORE1 = 60/CORE2 = 58/CORE3 = 61

 

TRUE

CORE0 = 62/CORE1 = 62/CORE2 = 63/CORE3 = 63

 

Zaključak

 

Novi Termaright model u svakom pogledu ispunio je sva naša očekivanja. Isto tako, očigledno je da je IFX-14 u blagoj prednosti kada su maksimalne temperature u pitanju u poređenju na starijeg Ultra 120 brata. Ovo je prvi vazdušni hladnjak koji je zbacio sa trona svog timskog kolegu koji još uvek važi ja jednog od najboljih ikad napravljenih vazdušnih hladnjaka na svetu i zbog toga mu sleduje zaslužena nagrada – SX-Team Editor’s Choice! I šta reći za kraj? Pored toga što smo ovakve performanse i očekivali od ovakvog diva, moramo spomenuti i neke od „nedostataka“ koji se ogledaju u njegovoj masivnosti (lako može dovesti do nekompatibilnosti, kako sa matičnim pločama, tako i sa kućištem) i njegovoj jako visokoj ceni. Stoga, ako vam su vam performanse primarna stvar, onda definitivno ni nešto veća cena u poređenju na Ultra 120 model neće predstavljati problem, te Termalright IFX-14 obavezno uzmite u razmatranje!

 

Thermalright kulere ustupio: Cosmosoft

LC Power Prophecy LC8750 V2.2 – 750 W

Da li je neophodno imati napajanje sa najpoznatijim svetskim imenima na sticker-u, da bi ste verovali onome što je napisano i da bi vaš računar bio napajan onako kako mu je potrebno? Naravno odgovor je NE, potrebno vam je kvalitetno napajanje koje može da ispuni vaše i zahteve vašeg računara. Svakako jedno takvo napajanje je i model PROPHECY od 750W, koji nam stiže iz LC POWER-a. A ako vas interesuje koliko je zaista snažan ovaj model preporučujemo da pročitate našu recenziju.

 

LC POWER je kod nas u poslednjih par godina zavredeo status veoma popularnog brenda. Svoju popularnost je stekao veoma prostom formulom – odličnim odnosom cene i kvaliteta uspeo je da zadobije simpatije velikog broja korisnika. Da LC POWER u poslednje vreme ulaže sve više napora u ojačavanje svog brenda, govori i činjenica da je prisutno sve više „svežih“ modela (namenjenih različitim prohtevima korisnika). Većini korisnika je poznata serija METATRON u koju spadaju “golijati“, tj napajanja velike snage.

 

Pomenuta serija je veoma slična ThermalTake-ovoj seriji ToughPower, zapravo razlikuju se samo u sitnicama. Ono što mnogi korisnici nisu znali je da se zapravo radi o “klonovima” Chanel Well proizvoda, koji su pozicionirani u samom vrhu naponskih jedinica. Naravno LC POWER se trudi da i korisnicima plićeg džepa izađe u susret, ali isto tako i ljubiteljima tišine (kojima nisu potrebna napajanja sa izlaznom snagom kao jedna TA peć :)), a isto tako i ljubiteljima vizuelnih efekata, preciznije case modder-ima. Model PROPHECY bi se mogao svrstati u napajanje koje bi poželeo svaki gamer ili case modder, ali ono nije samo vizuelno zanimljivo, što ćemo pokazati tomom testiranja ovog krajnje zanimljivog modela.

 

{jospagebreak_scroll title=Specifikacije}

 

Na “sticker-u” napajanja je navedena maksimalna struja koju svaka grana ponaosob može da trpi, i maksimalna kombinovana snaga u vatima. Za neupućene AxV=W, odnosno napon pomnožen strujom daje snagu.

 

Iznad se nalazi standardna tabela sa nalepnice na napajanju sa koje se može saznati dosta podataka, naravno ako znate šta treba gledati. Kako je 12V grana “najpopularnija“ prvo ćemo se pozabaviti sa njom. Radi se o dve grane, gde svaka može da trpi struju do 26A, ali naravno ako ova druga nije “napregnuta” do maksimuma. Obe zajedno, odnosno kombinovano, mogu da obezbede 580W, što znači 580/12=48.333A. Kao što vidite iz računice kada su obe grane opterećene do maksimuma, onda mogu obezbediti nešto malo više od 24A svaka, što nije dva puta 26A, ali je veoma blizu.

 

Drugi deo priče je kombinovana snaga n +3.3V i +5V grani, koja iznosi maksimalno 160W. Sama 3.3V grana može obezbediti po računici nešto preko 90W, dok 5V grana može sama da “izgura“ i čitavih 150W. Ograničavajući faktor kod napajanja su trafoi sa kojih se napajaju tranzistori za “peglanje” napona. Obe 12V grane se napajaju sa jednog trafoa, tako da su razdvojene samo da bi se dobio bolji balans. No da ne dužimo sa teorijom koja nije previše bitna za krajnje rezultate prećićemo na unutrašnjost, kao poslednje poglavlje pred početak testiranja, da ne kažemo “mučenja“ ovog krajnje zanimljivog parčeta hardvera.

 

{jospagebreak_scroll title=Pakiranje i dizajn}

 

Napajanje stiže u gabaritnom pakovanju, čija spoljašnjost obiluje informacijama o samom proizvodu, dok pozadinom dominira slika samog napajanja. Naravno, prvo što upada u oči je čitavih 750W , a napajanje je sertifikovano i Intel standardom, verzije 2,2 (što kod LC Power-a trenutno predstavlja poslednju generaciju, iako postoji i noviji Intel standard). Naravno, naglašeno je i da pomenuti model spada u famoznu METATRON seriju (iako na oko ne deluje tako). Šta zapravo ovo napajanje čini drugačijim od ostalih “METATRON-aca”? Drugačijim ga čini kompletan dizajn kućišta, konektora i kablova.

 

Pre nego pređemo na detaljisanje o samom proizvodu prokomentarisaćemo ostale natpise tj. specifikacije naglašene na pakovanju. Napajanje se hladi ventilatorom prečnika 140mm, što SX-Team pozdravlja (čitaj:tiho i efikasno rešenje). Sam ventilator je opremljen plavim LED osvetljenjem, kako bi napajanje bilo što primamljivije korisnicima koji vole ovakve detalje. Naglašeno je da napajanje ima aktivnu PFC (Power Factor Correction) korekciju, što znači da se samo prilagođava naponu iz mreže, odnosno napajanje se prilagođava padu i skoku napona, naravno sa određenom tolerancijom. Napajanje je opremljeno sa SATA i 8-pinskim PCI Express naponskim konektorima, što je takođe uredno naznačeno.

 

Kako se radi o modelu iz poslednje generacije, očekivala se visoka efikasnost ili bolje reći visok stepen iskorišćenosti. Konkretno za ovaj model se na poleđini ambalaže navodi da ima efikasnost od čak 85%, što je trenutno standard u visokoj klasi. Za one koji ne znaju šta im to donosi, potrudićemo se da ukratko objasnimo! Efikasnost od 80% ili više znači da napajanje od (recimo) 600W koje “povuče“ iz strujne (šuko) utičnice na izlazu određenu količinu struje, može da obezbedi 80% te snage. Što znači da napajanje od 600W, sa efikašnošću od 80% iz mreže (šuko utičnice) mora da vuče 750W. Jasno je, tj. što je efikasnost veća to je napajanje isplativije, jer manju energiju vuče iz mreže, što na kraju smanjuje ukupnu potrošnju. Da pojasnimo još nešto. Proizvođači koji navode realnu snagu na “sticker-u” zapravo govore koliko struje napajanje na izlazu obezbeđuje, a iz mreže troši više struje u zavisnosti koliko je efikasno.

 

Napajanje je modularno i to je izvedeno na veoma zanimljiv način tzv. FREE-PLUG sistemom, o kome ćemo kasnije reći više. Poslednja stvar koju možete saznati sa ambalaže je da je napajanje opremljeno sa dve 12V grane, što je apsolutni standard kada su napajanja od 550 i više W u pitanju.

 

Ono što ovaj model čini tako posebnim u odnosu na sve druge trenutno aktuelne modele iz LC POWER-a je njegov spoljašnji izgled, koji je veoma atraktivan. Po otvaranju kutije videćete napajanje čije je kućište ofarbano metalik plavom bojom, na kome dominiraju FREE-PLUG priključci za povezivanje kablova, koji su kao što se da videti modularni. Kablovi koji su fabrički zalemljeni na štampanu ploču su 8-pinski EPS 12V (i to u konfiguraciji 4+4 pina, pa se može koristiti i kao 4-pinski) i 24-pinski ATX 12V konektor (standardno u konfiguraciji 20+4 pina).

 

Desno od njih nalazi se šest FREE-PLUG priključaka, koji su srebrne boje i na koje se povezuje ostatak kablova koji se dobijaju u setu. Glavna prednost u odnosu na ranije viđene konektore je što su ovi osetno masivniji, potpuno metalni i što se pričvršćuju zavrtnjem, a ne jezičkom kao do sada. Ovo obezbeđuje mnogo lagodnije rukovanje, bez ikakvih mogućih zaglavljivanja i “čupanja” konektora. Ono što je bitno je da su prva dva (jedan iznad drugoga) 4-pinski i namenjeni su “plagovanju” PCI express naponskih konektora, a druga četiri su 5-pinska i mogu se koristiti za kačenje molex i SATA naponskih kablova, odnosno služe za napajanje periferija.

 

Zanimljivost oko ovih priključaka se nastavlja po paljenju računara, odnosno pokretanju napajanja, jer oko svakog od šest FREE-PLUG priključaka nalazi se prsten koji svetli plavo, identično kao i ventilator. Ostatak “karoserije” je veoma standardan, osim što je plave boje. Pa se tako ventilator nalazi sa donje strane i u naponsku jedinicu uvlači vazduh iz kućišta, a izbacuje ga kroz rešetku na zadnjoj strani. Na zadnjoj strani se nalazi I/0 prekidač i konektor za naponski kabl. Na bočnoj strani napajanja nalazi se stiker sa specifikacijama koliko energije napajanje može da obezbedi na svakoj grani. O ovome ćemo se pozabaviti u narednom poglavlju o samim specifikacijama, pre nego što se “bacimo” na unutrašnjost ovog PROPHECY-a.

 

Pre narednog poglavlja nabrojali bi smo još broj i tipove konektora:

 

2 kabla sa po jednim 6+2 pinskim PCIe konektorom

 

2 kabla sa po tri 4-pinska molex i po jednim FDD naponskim konektorom

 

2 kabla sa po tri SATA naponska konektora

 

Naravno kablovi su obloženi crnim mrežicama, pa se u kućištu neće mrsiti i stvarati velike prepreke strujanju vazduha.

 

{jospagebreak_scroll title=Unutrašnjost}

 

Kako HW Gurus tim ima za cilj da što kompletnije “pregleda” hardver pre samog testiranja, nismo se libili da isečemo nalepnicu kojom je kućište “plombirano” i zavirimo u unutrašnjost. Tim postupkom dobićemo pored testova, totalan uvid kad su komponente u pitanju!

 

Unutrašnjost je veoma uredna i pregledna, a njom dominiraju crni aluminijumski hladnjaci, koji hlade tranzistore u ispravljačkom segmentu. Oni su viši od svih ostalih komponenti kako bi svež vazduh koji ventilator ubacuje u kućište napajanja prvo preko njih prostrujao i što efikasnije ih ohladio. Potrebno strujanje vazduha omogućeno je posredstvom 14cm ventilatora koji svetli plavom bojom, a proizvođač istog je Young Ling.

 

Sam ventilator tokom rada bio je izuzetno tih, i pored toga što je u jednom trenutku sistem bio opterećen skoro na 700W. Ispod hladnjaka nalazi se trafo sa kog se napajaju 12V grane, koji deluje veoma pouzdano i pored toga što smatramo da je mogao da bude za nijansu bolje izolovan.

 

Bitno je napomenuti i to da je tik uz transformator smešten kondenzator koji je sposoban da funkcioniše sa naponom od 420 V, uz 390uF. Štampana ploča za priključivanje modularnih kablova (kojom dominiraju masivne matice za zavrtnje) odaje utisak čvrstine, odnosno, dugovečnosti ovog proizvoda.

 

{jospagebreak_scroll title=Testiranje}

 

Veliki broj korisnika pre kupovine novog ili zamene postojećeg napajanja dosta često dolazi u konfuziju, i samim tim je i na mukama kada je kupovina istog u pitanju. Mi polazimo logikom, koju između ostalog savetujemo i vama – da jednostavno sagledate mogućnosti specifikacije, nađete ono što mislite da zadovoljava i potom pogledate neki od testova, recimo na našem sajtu.

 

Za potrebe ovog testa koristi smo naše Fazno-Promenljivo hlađenje u kombinaciji sa Intel Core 2 Quad Q6700 procesorom koji smo dodatno overklokovali na 4.2 GHz uz napon od 1.63 V. Na taj način obezbedili smo procesor koji je u stanju da pri punom opterećenju troši preko 200W. Svakako, da bi opteretili dodatno sistem u pomoć je pritekla i ASUS 780i SLi bazirana matična ploča koju smo opskrbili sa dve ASUS EN9800 GTX grafičke karte vezane u Nvidia SLi režim rada. Odluka je pala na SLi umesto tri SLi režim rada iz jednostavnog razloga, jer specifikacija (broj kablova) nije dozvoljavala drugačije. Tokom testiranja bilo nam je jasno da ne možemo da dosegnemo potrošnju od 750 W, međutim bili smo dosta blizu pomenutoj vrednosti. Bilo kako bilo, objasnićemo šta se tačno događalo na ovom sistemu koji je pri punom opterećenju trošio okvirno oko 695 W (koliko je u maksimalnom piku prijavljivao naš Voltcraft Energy Check 3000 merni uređaj).

 

Prvo je meren IDLE napon na EPS 12 V grani, odnosno napon kada je konfiguracija u stanju mirovanja (u BIOS-u i u Windows-u) i najmanje potrošnje, a iznosio je 12.20 V u Windows-u. Zatim smo sistematskim opterećenjem test sistema beležili sve promene koje su bile prisutne. Testiranje se svodilo na to da smo procesor opteretili sa Quad Prime programom, dva dodatna hard diska defragmentacijom, a grafički podsistem sa FutureMark 3DMark 06 aplikacijom. Te u tom slučaju procesor je pri punom opterećenju spustio napon EPS 12 V grane na 12,16 V – 12,17 V . Potom su na red došle 12V grane na grafičkim kartama. U IDLE režimu rada napon je iznosio 12,21 V, dok je pri FULL LOAD režimu rada i potrošnje došlo do pada koji se kretao od 12,17 V do 12,18 V.

 

Sa druge strane u tabelama možete da vidite svaku promenu napona koju smo zabeležili.

 

Kako se radi o modelu koji poseduje samo jedan trafo, konstatujemo da smo i više nego zadovoljni, jer je pad napona od maksimalnih 0.03 V, na EPS 12V grani, svakako zanemarljiv. Pogotovo ako znamo da je pad napona na grafičkim karticama iznosio identičnih 0.03 V. Kao završni test, odmorili smo naš test model u trajanju od 24h i potom smo izmeri temperature rashladnog aluminijumskog tela unutar istog.

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Napraviti pravi izbor pri kupovini napajanja nije ni malo lak posao, pogotovo ako znamo da je pomenuti uređaj odgovoran za „zdravlje“ svih komponenti u jednom kućištu. LC POWER je modelom PROPHECY LC8750 V2.2 -750W uspeo dosta toga da promeni i primeni nekoliko inovacija. Na testu opterećenja (koji ruku na srce nije ni malo “naivan“) uspeli smo da opteretimo pomenuti model skoro do granica specifikacije, a moramo da napomenemo da smo ostali pozitivno iznenađeni. Maksimalni pad napona, kako na EPS 12V grani (grana koja „hrani“ procesor ) tako i na video kartama iznosio je 0.03 V, što je vrednost sa kojom se mogu pohvaliti isključivo najbolji igrači ove industrije. Tokom rada nismo osetili buku, koju zna da prouzrokuje ventilator, čak i kad je napajanje bilo pod velikim opterećenjem. Kada se sva tehnološka poboljšanja stave po strani, možda najbitniji utisak ostavlja vizuelni izgled. FREE-PLUG sistem omogućio je nesmetano, i krajnje jednostavno povezivanje kablova. Isto tako neizbežno je spomenuti i osvetljavanje plave boje – koje u uslovima zatamljene prostorije “probija“ kroz FREE-PLUG konektore, što jasno daje do znanja da je ovo i nazovi „fensi“ proizvod. Kada se sve sabere i oduzme, došli smo do zaključka da sa cenom manjom od 100eura ovaj model trenutno predstavlja Best Buy.

 

LC POWER PROPHECY LC8750 V2.2 -750W ustupio: MID9

Intel Pentium Dual Core E5400

Najveći deo tržišta svakako pokrivaju jeftini računari. Shodno tome i overklok „low segment“ komponenti, kao što su procesori, jednim malim delom prisutan je u toj tržišnoj grupi. Nadovezujući se na ovu priču , za test obezbedili smo vam apsolutni hit procesor niže klase kodnog imena Pentijum, oznake Intel Pentium Dual Core E5400.

 

Najveći broj procesora koji jedan distributer može da proda, cenovno se kreće od 30 do nekih 100 eura. Kako je Srbija ne toliko „bogato“ tržište, tako se drugačije činjenično stanje nije ni moglo očekivati. Sa druge strane priča u ostatku EU nije bolja, te nas taj podatak i ne treba toliko brinuti. Kada je reč o poslovanju Intel kompanije moramo priznati da u ovom nižem tržišnom segmentu i pored dobre ponude u najvišoj klasi, ipak najveća borba uvek se vodila u pomenutom „jeftinom borbenom polju“.

 

Da se „plavi“ ne šale može da posvedoči i najava Q7XXX serije procesora, gde bi najjeftiniji derivati mogli da budu i ispod 100 evra, što u mnogome obećava. No naša priča se vrti oko novog Pentium „pulena“ i shodno tome prisetićemo se kako je to bilo sa starijom generacijom istog kodnog imena.

 

Prvi Pentium Dual Core procesori nisu bili zasnovani na legendarnom Conroe jezgru koje je Intel vratilo na mesto lidera u proizvodnji mikroprocesora. Naime, prvi Pentium procesori nosili su oznaku Pentium D 8xx i 9xx. Razlika između 8 i 9 serije ovih procesora ogledala se u proizvodnom procesu gde je serija 8xx zasnovana na 90 nm, a derivati serije 9xx na 65 nm proizvodnom procesu. Ono što je donela nova generacija Pentium D 9xx procesora može se nazvati i početkom vraćanja Intela u „igru“. U to vreme tehnološki superiorniji AMD sa svojom s939 procesorskom logikom bio je van konkurencije, međutim Pentium D 9xx, kako smo i naveli, blago su poljuljali tadašnje stanje pre svega svojom odličnom overklok marginom, a potom i dobrom cenom. Dolaskom procesora kodnog imena Conroe priča se promenila i AMD je bio primoran da „preda zastavu“. Posle izbacivanja nekoliko odličnih modela visoke i srednje klase na red je došla serija procesora kodnog imena Pentium. Novi procesori oznake E2xxx zasnovani su na Core 2 arhitekturi, međutim sniženjem L2 keš memorije na 1 MB, dobili su i novo kodno ime, koje nas onako blago samo „imenom“ podsećalo na vreme kada Intel nije bio tehnološki superiorniji u poređenju na AMD. Pomenuti Pentium E2xxx procesori pored skraćene drugostepene keš memorije, imali su i redukovan FSB koji je iznosio 800 MHz. Bilo kako bilo visok množilac i pored niskog FSB-a omogućio je ovim „mališanima“ veoma dobar overklok potencial. Međutim tu se priča ne završava, te se dobri potezi Intela nastavljaju i u 45nm proizvodnom procesu.

 

Novi Pentium Dual Core procesori oznake E5xxx izrađeni u 45nm doneli su nekoliko poboljšanja. Pored manjeg zagrevanja, bolje overklok margine poradilo se i na količini L2 keš memorije koja je povećana za duplo i iznosi 2 MB. FSB je ostao ne promenjen te zbog visokog množioca ostali su i visoki radni taktovi. Trenutno je u prodaji tri modela koja nose oznake Intel Pentium Dual Core E5200, E5300, E5400. Ono što očekujemo od ovih Wolfdale derivata u poređenju na stariju 65nm braću, u mnogome je manje zagrevanje što povlači i manju potrošnju, i ono najbitnije odličan overklok potencial. Da li su naša očekivanja ispunjena ostaje da vidimo prelaskom na nekoliko narednih stranica.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Pentium Dual Core E5400 – specifikacija}

 

Intel Pentium Dual Core E5400 procesor nije stigao u BOX pakovanju, te sve testove koje smo uradili, uradili smo uz pomoć OCZ Vendetta 2 vazdušnog hladnjaka. Novi Pentium E5400 procesor pripada familiji 45nm Wolfdale mikroprocesora. Radni takt na kome kuca iznosi 2.70 GHz koji je ostvaren uz pomoć 800 MHz (200 MHz) FSB-a i 13.5 množioca. Primerak koji smo mi dobili, kako smo naveli, nije nam stigao u BOX varijanti, te ne možemo da vam prenesemo iskustva vezana za zagrevanje i otpuštanje toplote. Međutim, zagrevanje bi trebalo da bune manje u poređenju na E5200 i E5300 modele jer je kod E5400 upotrebljen novi R0 steping, naspram M0 koji su posedovali pomenuti sporiji modeli. Potrošnja u poređenju na mlađu braću ostala je nepromenjena, te iznosi 65 W. Minimalni napon sa kojim će raspolagati neki od primeraka iznosiće 0.85 V, dok će maksimalni VID iznositi 1.3625 V.

 

Kako bi smanjili potrošnju koju može jedan procesor da ima nisu izostale ni nove tehnologije namenjene za tako nešto, kao što su C1 (Enhanced Halt State) i EIST (Enhanced Intel Speedstep® Technology ). Sa druge strane ako koristite 64-bit operativni sistem i to će vam biti omogućeno uz nekoliko ostalih opcija koje možete videti u samoj specifikaciji procesora. Bitno je napomenuti i to da je novi R0 steping doneo je i neke inovacije u vidu instrukcija, kao što su XSAVE i XRSTOR. Ciljna grupa korisnika ovog modela i modela nižeg radnog takta iste familije, biće korisnici sa ne toliko dubokim džepom. Gejmeri koji uz pomoć malo „magije“ uspeju da overkuju svoje ne toliko skupe grafičke kartice, svakako će biti u mogućnosti da i ovaj model procesora podignu van svoje fabričke vrednosti. U slučaju da niste vatreni igrač i da vam je overklok strana stvar ili posetite naš forum, ili se zadovoljite klokom od 2700 MHz. Ono što je impresivno kod ovog modela, je da ovaj procesor pasivno hlađen na OCZ Vendeta 2 kuleru uspeva stabilno da radi na svom default kloku, i da pri tom temperature nisu prelazile 67°C (a test opterećenja smo vrteli neverovatnih 4h, uz ambijentalnu temperaturu od 23°C. Bilo kako bilo ne preostaje nam ništa drugo, nego da „zavrnemo rukave“ kako bi utvrdili maksimalne overklok domete ovog nadasve odličnog i jeftinog procesora.

 

{jospagebreak_scroll title=Test sistem}

 

Procesor sa kojim ćemo porediti E5400 model neće biti procesor iz konkurencije, nego ćemo ga jednostavno porediti sa nešto jeftinijim procesorom iz iste kuhinje, tj. poredićemo ga sa E5200 modelom. Isto tako uradićemo bateriju testova kako na default vrednostima klokova oba procesora, tako i na maksimalno stabilnom kloku oba procesora. Što se tiče test programa ubacili smo i nove igračke naslove, međutim odlučili smo da procesore ne testiramo više u niskoj rezoluciji monitora, tj. svi 3D testovi ubuduće biće rađeni u rezoluciji od 1680px X 1050px.

 

{jospagebreak_scroll title=Sintetički testovi i testovi realnih aplikacija}

 

{jospagebreak_scroll title=Game testovi}

 

{jospagebreak_scroll title=Overklok dometi}

 

Kako bi nastavili sa upoređivanjem E5400 i E5200 Pentium procesora, tako smo odluči da im nađemo maksimalne overklok domete. Za ovaj test poslužila nam je odlična X48 matična ploča proizvođača Foxconn, oznake Black Ops. Postavlja se pitanje zašto smo išli sa ovim, a ne sa nekim P45 baziranim modelom ploče? Sa P45 modelom verovatno bi izvukli i veći overklok, ali baš zbog toga ostavljamo na vama da ispitate te mogućnosti. Isto tako polazili smo logikom da oba Pentium procesora u 99% slučajeva neće biti u vlasništvu nekog ekstremnog 24/7 overklokera, pa shodno tome nismo tražili maksimalni overklok na vodenom hlađenju. Bitno je napomenuti i to da smo pri testiranju, tj. utvrđivanju maksimalnog stabilnog kloka oba procesora koristi Quad Prime program, sa kojim smo ih opteretili 100% a sve to u trajanju nešto više od jednog sata, kao i CPU TEST FutureMark 3D Mark 06 programa od četiri ponavljanja za celu torturu pomenute Prime aplikacije. No da pogledamo šta se to dešavalo tokom testiranja.

 

Maksimalni postignut klok E5400 procesora koji smo uspeli da postignemo uz OCZ Vendetta 2 vazdušno hlađenje iznosio je neverovatnih 4205 MHz. Ono što je zapanjujuće je i to da smo krenuli od 3800 MHz, sa identičnim naponom na kome smo postigli pomenutih 4205 MHz. Da zabavi nije došao kraj isti taj napon iznosio je impresivnih 1.34 V što je manja vrednost od maksimalnog preporučenog VID-a default kloka koji iznosi 1.36 V. Ponovićemo, mišljenja smo da bi ovih 55% postignutog overkloka uz vodeno hlađenje povećali za još dodatnih 7%, tj. okvirno na 4400 MHz jer sa spuštenim množiocem na 10 ovaj procesor radio je bez problema na 400 MHz FSB-a.

 

Da ima čime da se pohvali Intel Pnetium Dual Core E5200 procesor, može da posvedoči i maksimalni postignut klok koji je iznosio 3915 MHz, što je okvirno 56% postignutog overkloka. Što će reći i jedan i drugi procesor postigli u skoro identičan overklok gledano na svoj default klok. Međutim razlika postoji! Novi „R0“ steping pokazao se junački i ako malo bolje pogledamo slike postignutih rezultata videćemo da je E5400 modelu za 4205 MHz bilo potrebno mizernih 1.34 V napona, dok je E5200 modelu za klok od 3915 MHz bilo potrebno čak 1.47 V što je prilično visoka vrednost i pored toga što se nije mnogo zagrevao na tom naponu (temperatura nije prešla 69°C i pored toga što je ambijentalna iznosila oko 24°C u oba slučaja). Kada se sve sabere i oduzme jasno je da E5400 izlazi kao pobednik i smatramo da u svojoj klasi ne postoji bolje „parče“ mikroprocesora koje uz malu dozu overkloka može da ostvari snove i najzagriženijih gejmera sa ne toliko dubokim džepom.

 

{jospagebreak_scroll title=Sintetički testovi i testovi realnih aplikacija – Overklok}

 

{jospagebreak_scroll title=Game testovi – Overklok}

 

{jospagebreak_scroll title=Ekstremni overklok}

 

Da bi malo začinili ovaj test odlučili smo da montiramo naše hlađenje bazirano na hlađenju tečnim azotom kako bi našli maksimalan klok. Posle višečasovne igre prvo saznaje bilo je da ovaj primerak nije trpeo veći napon od 1.90 V. Isto tako minimalna temperatura koja je dozvoljavala buđenje sistema, tj. procesora nije mogla biti niža od -140°C. Naše ekstremno hlađenje Sub Zero Punisher koristili smo i ovaj put, te smo za potrebe ovog testa potrošili samo 5 litara tečnog azota. No dobro trud se na kraju isplatio i uspeli smo da ostvarimo zavidnih 5756 MHz, što je ujedno i svetski rekord! Krajnje impresivno, zar ne? 🙂 Postignuti rezultat možete videti klikom OVDE!

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

U slučaju da očekivana cena Intel Pentium E5400 procesora bude u rasponu od 65 evra do čak 85 evra smatramo da bolje kupovine u ovom trenutku nema. Ako bi morali da za ovu tvrdnju damo što kraće obrazloženje, onda bi argumenti bili sledeći. Naime, neverovatno dobar overklok potencial, mizerno otpuštanje toplote, mala potrošnja, odlične performanse, i nadamo se niska cena samo su neki od argumenata zbog kojih ovaj „mališa“ zaslužuje „Editor’s Choice“ nagradu. Kada na to sve dođe neka jeftina P35 ili P45 matična ploča uz solidnu grafičku karticu koju dodatno možete da overklokujete, jasno je da E5400 model pretenduje da bude ono što je nekad bio Intel Celeron 300A. Bilo kako bilo Intel je načinio pravu stvar sa ovim modelom procesora i nadamo se da će i očekivana cena biti u skladu sa našim željama.

 

Intel Core 2 Quad uporedni test

Da bi zadovoljio tržište koje iziskuje trenutno najjače modele procesora, Intel je izašao na megdan sa svojim novim pulenima izrađenim u 45 nm. Shodno tome, na test su nam stigla četiri Quad Core modela koja predstavljaju poslednju reč tehnologije kada su procesori za kućne računare u pitanje.

 

Kako bi utemeljio poziciju na kojoj se sada nalazi, pre nešto manje od dve godine, Intel je morao da prekine predugu NetBurst jurnjavu i započne serijsku proizvodnju procesora baziranu na potpuno drugačijoj Core 2 arhitekturi. Ova promena je kompaniju Intel vratila na tržišni tron. Core 2 arhitektura zasnovana na 65nm proizvodnom procesu u mnogome se razlikovala od pređašnje, koja je bila konstantno pod pritiskom od strane tada naprednije AMD CPU tehnologije.

 

Kako je vreme prolazilo, veliki „Plavi“ (kažemo veliki „Plavi“ i pored toga što je to jednim delom epitet IBM-a) izašao je spreman na megdan i kao prve jurišnike poslao je mikro procesore bazirane na Conroe jezgru. Da se radi o jednoj veoma moćnoj arhitekturi suludo je više i komentarisati, jer do dana današnjeg, AMD nije uspeo da projektuje nešto što će parirati u dovoljnoj meri pomenutoj tehnologiji. Kako su dani slave počinjali, odmah posle izlaska mikroprocesora sa jezgrom kodnog imena Conroe, svetlost dana ugledali su i mališani sa duplo manje L2 keš memorije kodnog imena Allendale. Prisećanja radi procesori koji su posedovali Allendale jezgro imali su 2 MB L2 keš memorije, i u to vreme zadovoljavali su potrebe entry level segmenta tržišta. Odmah posle objavljivanja, a samim tim i izbacivanja Dual Core procesora, Intel je napravio korak dalje i posvetio se projektovanju „teške kategorije“, tj. Quad Core procesori kodnog imena Kentsfield ubrzo su ugledali svetlost dana. Sa pojavom pomenutih procesora kupci koji su se bavili obradom video materijala, CAD aplikacijama ili rendering-om, našli su adekvatnu zamenu za prethodna Dual Core rešenja i bez obzira na tada previsoku cenu, Quad Core procesori našli su svoje „stabilno“ mesto na tržištu.

 

Novonastala situacija svakako nije bila dobra po glavnog konkurenta, te je AMD bio primoran da uz blago sniženje cena pokuša da uzme deo kolača koju mu je Intel u startu sa izbacivanjem Core 2 arhitekture bukvalno istrgnuo iz šaka. Naravno Intel nije ostao dužan i odmah posle poteza koji je AMD načinio sniženjem cena u srednjem i nižem tržišnom segmentu, Intel izbacuje nove serije procesora namenjenih nižoj klasi, koje (ponovo) naziva Pentium. Pentium derivati osnovnih oznaka E21XX i E22XX zasnovani su na Core 2 arhitekturi, međutim sniženjem L2 keš memorije na 1 MB, dobili su i novo kodno ime, koje nas onako blago samo „imenom“ podseća na vreme kada Intel nije bio glavni tržišni lider. Svakako, priča se ne završava na tome da Intel samo spušta količine L2 keš memorije i na taj način „pravi“ dosta jeftinije modele, čemu mogu da posvedoče i procesori sa 512 KB L2 keš memorije sa jednim ili dva jezgra, što je veoma dobro za krajnjeg korisnika ne toliko „dubokog džepa“. Pomenuti procesori sa 512 MB L2 keš memorije su smešteni još „niže“ od novih Pentiuma, a nazvani su – Celeron. Svakako, tim potezom Intel je popunio sve rupe, od Low do High segmenta, što mu je nesmetano omogućilo da nastavi sa dominacijom na tržištu mikroprocesora.

 

Nezadovoljan abnormalno dobrom prodajom :), Intel nastavlja sa smanjenjem troškova tako što izlazi sa novim procesorima izrađenim u 45 nm. Novonastala armija 45 nm procesora nosi kodno ime Penryn i deli se na dve osnovne grupe koje krase Wolfdale bazirani modeli (Dual Core izvedba) i Yorkfield modeli (Quad Core izvedba). Ako bismo morali da pravimo poređenje sa prethodnom arhitekturom, generalno gledano, neke preterano velike razlike između 65 nm i 45 nm arhitekture i nema. Međutim, sitniji proizvodni proces omogućio je implementaciju manjih tranzistora, što je ostavilo dosta prostora za dodatno povećanje L2 keš memorije. Jezgro Dual Core procesora koji su bazirani na Conroe jezgru zauzima površinu od 143 mm², dok je slučaj sa sadašnjim Wolfdale jezgrima još povoljniji, te ona zauzimaju jedva 107 mm², što je omogućilo proširenje sa 4 MB na 6MB L2 keš memorije. Ista priča ponavlja se i kod procesora sa četiri jezgra, tj. slikovito rečeno – „duplirana je“. Što će reći, Yorkfield bazirani procesori poseduju neverovatnih 12 MB L2 keš memorije! Da se priča ne završava samo na povećanju keš memorije, svedoči i neverovatan broj tranzistora kod Wolfdale jezgra koji iznosi čitavih 410 miliona, što je za 41% više nego u poređenju na 65 nm proizvodni proces Conroe jezgra. Sa ovim veoma promišljenim potezom Intel je napravio manje troškove, odnosno sa 41% više tranzistora, sa 50% više keš memorije u 25% manjem pakovanju dobijen je brži mikro procesor, a sve to ako se poredi kroz „klok za klok“ sa prethodnom arhitekturom. Isto tako, neizbežno je napomenuti da je pozitivna promena prisutna i kod arhitekture L2 keš memorije, gde je recimo Conroe jezgro posedovalo 4 MB 16-way set-associative L2 keš memorije, dok je kod Wolfdale jezgra prisutno 6MB 24-way set-associative L2 keš memorije. Na ovaj način i pored veće keš memorije ostvaren je i veći keš memorijski protok. Novi Penryn procesori takođe su dobili nekoliko veoma bitnih instrukcija od kojih je svakako za jednog prosečnog korisnika najbitnija SSE4. Uz pomoć pomenute instrukcije najveći boljitak osećaju programi usko povezani sa video kompresijom (pre svega Divx 6.8 codec ) gde se poboljšanje „klok za klok“ u nekim slučajevima oseća i preko 15%, naravno sve to u poređenju na predhodnu arhitekturu. Bilo kako bilo, napredak je prisutan, a kada se na to doda da sa spuštanjem na 45 nm proizvodni proces, lagano dolazi do povećanja oveklok margine, onda je jasno da i na tom polju Penryn procesori predstavljaju proizvod koji treba da se uzme u razmatranje.

 

{jospagebreak_scroll title=Test sistem}

 

Trenutno najzanimljivija, a ujedno i najjača družina Intel procesora našla se na testu, gde smo mišljenja da je još samo Intel Core 2 Quad Q9550 trebao da se nađe na test stolu, no dobro tako je, kako je i svako ovo što vidite može da posluži kao odličan pokazatelj šta mogu novi 45nm derivati. Za prikaz performansi koristili smo dve baterije testova. Prva baterija testova oslanja se na testove sa algoritmima koje računa isključivo procesor. Druga baterija testova zadužena je prikaz Future 3DMarkova i može se reći najzanimljivijih igračkih naslova za CPU testiranje. Kako imamo dve baterije testova tako smo iste provrteli dva puta, tj. na fabričkim vrednostima kloka i maksimalnom kloku postignutom na box hlađenju QX6850 procesora. Ipak, poučeni iskustvom maksimalni napon svakog procesora nije smeo da pređe 1.49 V na BOX hlađenju, a u BIOS-u test matičnih ploča ostavili smo da se automatski podesi klok naše 2 X 1 Gb OCZ Gold 1333 MHz i 2 X 1 GB Mushkin 800 MHz memorije. Pri testu smo beležili napon i maksimalnu temperaturu pri radu Quad Prime programa u trajanju od jednog sata. Da bi procesor bio što više opterećen pored stres aplikacija koristili smo i CPU TEST 3D Mark 06 programa u trajanju od četiri ponavljanja za ceo test. Moramo napomenuti da se dešavalo da na testu overklok-a jednog procesora ostanemo i po dva dana, jer iskustvo je pokazalo da stres programi mogu da se vrte i po pet-šest sati sve dok se istovremeno ne pokrene i kobni CPU TEST 3D Mark 06 programa.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Core 2 Quad Q9300}

 

Intel Core 2 Quad Q9300 je LGA775 baziran predstavnik Quad Core procesora i namenjen je srednjem-višem segmentu tržišta. Na našu žalost, ovaj primerak procesora nije nam stigao u fabričkom pakovanju, stoga ne možemo da vam kažemo koliko kvalitetan vazdušni hladnjak možete da očekujete od onih primeraka koji će se naći na policama domaćih prodavaca. Isto tako, ako specifikacija proizvođača kaže da ovaj model neće trošiti manje od 100 W pri punom opterećenju, onda je jasno da možemo da očekujemo vazdušni hladnjak sličnih performansi kao onaj kod starijih Quad Core procesora. Radna frekvencija ovog modela kuca na 2500 MHz, što je za 100 MHz veća vrednost u odnosu na prethodnika tj. Core 2 Quad Q6600. Međutim, količina L2 keš memorije kako smo i naveli na ovom modelu iznosi samo 6MB, što je za 2MB manje u poređenju na pomenuti Q6600 model. Ipak, brža keš memorija Q9300 modela i pored toga što je količinski manja, stavlja ga u dosta bolju poziciju. Samim tim, zaključak se sam nameće, tj. u nekim situacijama bi Q9300 model mogao da „ugrozi“ Q6600 model, a sve to kroz poređenje na istim učestanostima kloka. Jedan od povoljnijih stavki koja još jednom ide u korist Q9300 procesora jeste i FSB koji kod ovog modela iznosi 1333 MHz, što je za 267 MHz više u poređenju na Q6600 procesor (korisnici koji nisu skloni overkloku znaće da iskoriste pomenutu prednost). Ono čemu bi možda mogli da zamerimo ovom modelu jeste maksimalan množilac, koji iznosi 7.5, jer znamo da će za uspešan overklok u ovom slučaju trebati dosta kvalitetna memorija, i ujedno i matična ploča.

 

Ubedljivo najveće iskorišćenje performansi ovog „jeftinog“ Quad Core procesora imaće korisnici koji se pre svega bave video montažom, raznim vidovima 3D modeliranja i Adobe aplikacijama. Starije instrukcije potrebne za pospešivanje performansi nisu izostale, pa su podržane i MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSE3 i EM64T instrukcije. Svakako, pored starih prisutne su i neke nove, od kojih najveću pažnju zavređuje SSE4.1 set instrukcija koje unapređuju efikasnost u radu sa kodecima koji se koriste u video editing aplikacijama i algoritmima za rendering. Korisnici, tj. ljubitelji DivX filmova, imaće umnogome lakši posao kada budu kompresovali svoje omiljenije DVD naslove u neki od FourCC kodeka, gde je baš Divx codec jedan od prvih koji je omogućio iskorišćenje nove SSE4.1 instrukcije. Gledano klok za klok, nekog preterano velikog unapređenja u igračkim naslovima kao i da nema, ali o tome je svakako rano diskutovati, ako znao da na prste jedne ruke mogu da se nabroje naslovi koji u potpunosti podržavaju čak i dugo prisutne Quad Core procesore.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Core 2 Quad Q9450}

 

Prvi predstavnik našeg testa sa 12 MB L2 keš memorije upravo je Intel Core 2 Quad Q9450. Pomenuti procesor kao i ostali stigao nam je bez vazdušnog hladnjaka, stoga ni kod ovog modela nećemo moći da ocenimo performanse hlađenja. Ukupna potrošnja pri punom opterećenju od ne toliko velikih 95 W govori nam da je Intel i na tom polju vodio računa. Prisećanja radi glavni konkurent ovog modela, tj. Q6700 i pored toga što je imao 4MB manje L2 keš memorije, trošio je oko 130 W. Stoga kada se sve sabere i oduzme, bolje rashladno rešenje od onog koje smo sretali kod Q6700 modela, ne bi ni trebali da očekujemo. Radna frekvencija Q9450 iznosi 2660 MHz, što je identična vrednost kao i kod Q6700 prethodnika. Količina L2 keš memorije od 12 MB kao i 1333 MHz magistrala (FSB) samo su neke od stavki koje ipak idu u korist finalnih performansi Q9450 procesora, što smo na kraju i mogli da očekujemo. Isto tako, bitno je napomenuti da maksimalni množilac koji iznosi 8 (rečima osam) može da se podesi i kao polovičan množilac, reda radi kao 7.5, što može dosta da pomogne pri overkloku FSB-a i memorije.

 

Ovaj procesor svoju primenu može da nađe bukvalno u svakoj oblasti, ali najveće iskorišćenje svakako moguće je izvući sa aplikacija koje su u stanju da iskoriste potencijal sva četiri jezgra. Primera radi Q9300 model sličnih je karakteristika, što smo i mogli da očekujemo od modela skoro identične arhitekture, ali ipak performanse koje postiže Q9450 model nešto su veće, a sve to gledano „klok za klok“. Naravno, tako nešto je i logično jer dosta brza L2 keš memorija duplo je prisutnija u poređenju na Q9300 model, tj. sa svojih 12 MB L2 keš memorije Q9450 u aplikacija koje mogu da iskoriste sva četiri jezgra izlazi kao apsolutni pobednik. Neke nove instrukcije u poređenju na Q9300 procesor nisu prisutne, ali bitno je napomenuti da se pored osnovnih kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSE3 i EM64T instrukcije, našla i SSE4.1 kao osnovni faktor koji utiče na bolje performanse recimo video montaže u poređenju na Q6700 procesor koji ne podržava pomenutu instrukciju. Isto tako ako bismo morali da uporedimo performanse najnovijih igračkih naslova, onda je jasno da Q9450 izlazi i na tom polju kao pobednik nad Q6700 modelom. Sve u svemu boljitak je prisutan, i neminovno je da smo tako nešto mogli i da očekujemo od jednog predstavnika nove 45 nm armije procesora.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Core 2 Extreme QX9650}

 

Intel Core 2 Extreme QX9650 model spada u grupu LGA-775 procesora najviše klase. Ovaj test primerak stigao je takođe bez dodatnog vazdušnog hladnjaka, tj. nije došao u Full pakovanju, što nam dodatno otežava posao jer smo ujedno hteli da istestiramo i performanse novog rashladnog sistema, ovog modela. Međutim, jedan veoma bitan podatak proizvođača koji koje kaže da ukupna potrošnja neće prelaziti 130 W, govori nam da se i vazdušni hladnjak u mnogome neće razlikovati od onih koje smo imali priliku da vidimo kod Extreme modela izrađenih u 65 nm. Fabrički klok Intel Core 2 Extreme QX9650 procesora iznosi 3 GHz, i ovo ne možemo da smatramo nekim velikim napretkom, ako znao da smo imali identičan klok imali i kod procesora u 65 nm (kao što je recimo Intel Core 2 Extreme QX6850). Svakako, ono što čini ovaj model dosta jačim jeste znatno veća količina L2 keš memorije, koja u ovom slučaju iznosi krajnje impresivnih 12 MB. Primera radi, ako bismo morali naš test model da uporedimo sa QX6850 procesorom, može se primetiti da je prisutan identičan množilac kao i kod našeg test modela (x9), kao i FSB koji iznosi 1333 MHz. Ipak razlike kada je množilac u pitanju postoje, tj. bitno je napomenuti i to da se množilac i pored toga što je fabrički podešen na 9, može podići i preko te granice, sa opaskom da se mogu koristiti i polovični množioci kao što su 9.5, 10.5, 11.5 itd.

 

Svi napredni korisnici koji se prevashodno bave video montažom, raznim vidovima renderinga ili nekim drugim zahtevnim taskovima će biti veoma zahvalni sa prednostima koje ovaj procesor donosi – kako kad su u pitanju promene na arhitekturi, tako i kad su u pitanju početne radne učestanosti. Napredne instrukcije takođe nisu izostale pa se pored standardnih kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSSE3, EM64T našla i jedna veoma povoljna po korisnike koje smo pomenuli. Naravno reč je o novoj SEE4.1 instrukciji koja je donela unapređenje u vidu boljeg funkcionisanja ovog modela procesora u okruženju pomenute video kompresije. Ne toliko ozbiljni vidovi montaže, kao što je recimo DivX kompresija, biće uveliko olakšani jer je upravo DivX prvi kodek koji može u potpunosti da iskoristi moć pomenute SEE4.1 instrukcije. Bitno je napomenuti da se boljitak osetio se i u najnovijim igračkim naslovima, što smo mogli i da očekujemo s obzirom na dosta veću količinu keš memorije i radnu učestalos kloka procesora.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Core 2 Extreme QX9770}

 

Trenutno najjači Quad Core procesor namenjen Desktop korisnicima upravo je Intel Core 2 Extreme QX9770. Pomenuti model radi na radnom taktu od impresivnih 3200 MHz. Isto tako sirova snaga koja se ogleda u maksimalnom kloku nije sve što nudi ovaj procesor, naime magistrala od neverovatnih 1600 MHz (FSB) stavlja ga u veoma zavidan položaj kada su performanse memorijskog protoka u pitanju. Moramo napomenuti, da je ovo ujedno i prvi Desktop procesor koji radni na pomenutom kloku FSB-a! Identitet vazdušnog hladnjaka koji bi trebao da stigne uz ovaj model procesora nije nam poznat. Međutim, po specifikaciji proizvođača QX9770 pri punom opterećenju ne bi trebalo da troši više od 136 W, što ako ćemo da polazimo logikom govori da uz pomenuti nam procesor neće stizati ništa lošiji vazdušni hladnjak koji smo imali priliku da vidimo kod najboljeg modela izrađenog u 65nm, tj. Intel Core 2 Extreme QX6850. Maksimalni fabrički množilac koji iznosi 8 (rečima osam) ne treba da zabrinjava, jer ovaj model ima otključan množilac koji može da dosegne vrednost od maksimalnih 20 (rečima dvadeset). Kada se na to doda da su uključeni i polovični množioci kao što su 8,5; 9,5; 10,5 itd. onda je jasno da se može kombinovati kada je overklok FSB-a, memorije i naravno klok procesora u pitanju.

 

Kome još ovo treba?

 

Korisnici koji se bave najozbiljnijim vidovima video montaže, koji pored sirove snage kloka trebuju i veću količinu L2 keš memorije svesni su toga da od ovog procesora trenutno nema boljeg rešenja. Isto tako, oni korisnici koji sebe ne smatraju toliko vičnim overkloku mogu da odahnu, jer 3200 MHz je sasvim dovoljno da skoro svaki program ili aplikaciju dovedu do svog maksimalnog iskorišćenja. Kada se na to doda da Intel u svoju Extreme seriju procesora uvek implementira „probrana“ jezgra, onda je jasno i to da overklok domeni na ovom i njemu sličnim modelima dosežu svoje neke maksimalne granice, što će upravo i da potvrdi overklok test koji smo uradili. Od naprednih instrukcija prisutne su MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSSE3, EM64T, kao i nekoliko puta ponavljana SEE4.1 instrukcija kojom će najviše profitirati oni korisnici koji koriste programe usko povezane sa video montažom poslednje generacije. O koliko velikom pomaku u najnovijim igračkim naslovima može da dođe, mislim da je besmisleno komentarisati jer sa najmanjim overklom, a i bez njega Intel Core 2 Extreme QX9770 bukvalno će „oduvati prašinu“ sa svim do sad procesorima koje je jedan smrtnik imao priliku da se sretne.

 

{jospagebreak_scroll title=Overklok dometi – Intel Core 2 Quad Q9300}

 

Termalne karakteristike ovog modela su i više nego impresivne. Pri postavljanju napona na ni malo naivnih 1.52 V i ostavljanja takta procesora na fabričkim vrednostima, pokrenuli smo jedan od najzahtevnijih programa za opterećenje Quad Core procesora – Quad Prime 95. U takvim uslovima temperature nisu prelazile veću vrednost od 60 ºC, što je i više nego povoljna situacija za podešavanja koja slede. Naravno posle testiranja na fabričkim vrednostima kloka nije nam preostalo ništa drugo nego da se bacimo na ozbiljna overklok ispitivanja. Postići maksimalni overklok na ovom modelu nije ni malo naivan poduhvat. Naime, veoma nizak fabrički množilac (7.5) nije nam dozvoljavao ništa drugo, nego da uz pomoć povećanja FSB-a dođemo do krajnjih vrednosti ovog „malog monstruma“. Isto tako, pri testiranju, tj. utvrđivanju maksimalnog kloka koristi smo takođe Quad Prime 95 program, sa kojim smo opteretili sva četiri jezgra, a sve to u trajanju od jednog sata, u kombinaciji sa CPU TEST 3DMark06 programom koji smo ponavljali četiri puta za vreme pomenutog vremenskog perioda. Može se reći, najveći problem zadavala nam je matična ploča (ili pak X38 čipset), tj. tokom testiranja kada bi postavili bilo koji množilac procesora jednostavno stabilnu granicu FSB-a od 470 MHz nismo uspevali da probijemo. Isto tako, svesni novonastale situacije koja nam nije dozvoljavala da pređemo 3525 MHz za procesor, odlučili smo da se nastavak ispitivanja svodi na traženje što manjeg potrebnog napona za pomenuti klok procesora. Posle višečasovnog podešavanja došli smo do minimalne vrednosti napona koja u ovom slučaju iznosi neverovatno malih 1.26 V. Da, dobro ste pročitali naš procesor je savršeno radio na 3525 MHz uz napon od samo 1.26 V, krajnje impresivno zar ne. Za kraj bitno je napomenuti da testiranja temperatura procesora nije prelazila vrednost veću od 65 ºC pri punom opterećenju na kloku od 3525 MHz.

 

Podešavanja procesora:

 

CPU Ratio Settings (07.5)

C1E Support (Disabled)

CPU TM Function (Disabled)

Vanderpool Technology (Disabled)

Execute Disable (Dsiasbled)

Max CPUID Value Limit (Diasbled)

 

Overklok podešavanja:

 

Ai Overclock Tuner (Manual)

CPU Ratio Settings (07.5)

FSB Frequency (470 MHz)

FSB Strap to Northbridge (333 MHz)

PCIE Frequency (100 MHz)

 

DRAM Frequency (DDR3 – 1130 MHz)

DRAM Command Rate (2T)

DRAM Timing Control (Manual)

 

CAS# Latency -7

 

RAS# To CAS# Delay – 7

 

RAS# To Precharge – 7

 

RAS# Active Time – 20

DRAM Static Read Control (Disabled)

 

CPU Voltage (1.270 V)

CPU PLL Voltage (1.68 V)

North Bridge Voltage (1.59 V)

DRAM Voltage (1.65 V)

FSB Termination Voltage (1.50 V)

South Bridge Voltage (1.125 V)

Loadline Calibration (Enabled)

 

CPU Spread Spectrum (Disabled)

PCIE Spread Spectrum (Disabled)

 

{jospagebreak_scroll title=Overklok dometi – Intel Core 2 Quad Q9450}

 

Preporučen raspon napona od strane proizvođača ovog modela kreće se od 0.85 V do 1.3625 V. Ipak, da bi „užarili“ ovog mališu postavili smo napon od 1.52 V (ovu vrednost napona nikako ne preporučujemo za svakodnevno korišćenje) i na ostalim fabričkim podešavanjima pokrenuli smo Quad Prime 95 test opterećenja. Na opšte zaprepašćenje i posle 1h torture temperatura nije prelazila impresivnih 51ºC. Posledica ovako dobrih termalnih sposobnosti nije bez razloga prisutna, naime steping ovog Intel Core 2 Quad Q9450 procesora pripada poslednjoj generaciji kodnog imena C1, i dobre termalne sposobnosti smo su neke od pozitivnih stavki koje karakterišu ovu inovaciju. Samim tim, bitno je napomenuti i to da pomenuti C1 steping donosi i poboljšanje kada je overklok u pitanju, gde jedini sprečavajući faktor može da bude matična ploča. Maksimalni klok od 3760 MHz je posledica maksimalnog postignutog kloka FSB-a od samo 470 MHz. Pomenuti klok FSB-a mogli smo da vidimo i kod Q9300 procesora, i samim tim pretpostavka da 45 nm procesori nemaju CPU-FSB-WALL je istinita, tj. da sve zavisi od mogućnosti overkloka FSB-a na matičnoj ploči. Kada smo utvrdili maksimalni domen FSB-a nije nam preostalo ništa drugo nego da traćimo minimalne domene napona procesora. Posle nekoliko neuspelih pokušaja minimalna vrednost napona za 3760 MHz klok procesora, zaustavila se na 1.39 V. Postignutu minimalnu vrednost napona bez imao bojazni preporučujemo u potpunosti kada je ovaj model procesora u pitanju. Isto tako veoma je bitno napomenuti i to da se na kloku od 3760 MHz procesor bukvalno „jedva“ zagrevao čemu može da posvedoči maksimalna temperatura od samo 62ºC, što je svakako za svaku pohvalu, ako znao da smo isti hladili samo sa BOX hladnjakom. Naravno da se ne bi zavaravali, bolje hlađenje ne bi dovelo do boljeg overkloka, ali svakako dovelo bi do trebovanja manjeg napona.

 

Podešavanja procesora:

 

CPU Ratio Settings (08.0)

C1E Support (Disabled)

CPU TM Function (Disabled)

Vanderpool Technology (Disabled)

Execute Disable (Dsiasbled)

Max CPUID Value Limit (Diasbled)

 

Overklok podešavanja:

 

Ai Overclock Tuner (Manual)

CPU Ratio Settings (08.0)

FSB Frequency (470 MHz)

FSB Strap to Northbridge (333 MHz)

PCIE Frequency (100 MHz)

 

DRAM Frequency (DDR2 – 940 MHz)

DRAM Command Rate (2T)

DRAM Timing Control (Manual)

 

CAS# Latency -5

 

RAS# To CAS# Delay – 5

 

RAS# To Precharge – 5

 

RAS# Active Time – 15

 

DRAM Static Read Control (Disabled)

 

CPU Voltage (1.41 V)

CPU PLL Voltage (1.68 V)

North Bridge Voltage (1.59 V)

DRAM Voltage (1.65 V)

FSB Termination Voltage (1.50 V)

South Bridge Voltage (1.125 V)

Loadline Calibration (Enabled)

 

CPU Spread Spectrum (Disabled)

PCIE Spread Spectrum (Disabled)

 

{jospagebreak_scroll title=Overklok dometi – Intel Core 2 Quad QX9650}

 

Maksimalne vrednosti napona koje Intel preporučuje za ovaj model ne bi smele da pređu veću vrednost od 1.35 V, međutim naši testovi su pokazali da ovaj model i pored toga što poseduje četiri jezgra neverovatno dobro podnosi visoke napone. Postavljanjem napona na nešto veću vrednost nego kod predhodna dva modela, tj. na čitavih 1.55 V i sve to na fabričkoj vrednosti kloka, ovaj procesor nije prelazio temperaturu veću od 35ºC, na sobnoj temperaturi od 21ºC – 23ºC, dok je pri punom opterećenju temperatura dostizala svoj maksimum od 65ºC, gde nam ništa drugo nije preostalo nego da se bacimo na testove kako bi utvrdili maksimalne domene ovo Extreme modela. Da bi precizno utvrdili maksimalne overklok potencijale našeg test modela, odluka oko postavljanja napona je bila veoma teška. Naime, koliko god napona postavili ovaj Intel Core 2 Extreme QX9650 procesor jednostavno nije se pregrevao i pored toga što smo koristi box vazdušni hladnjak starog QX6850 modela. Bilo kako bilo u takvoj situaciji morali smo da idemo jednom drugom metodologijom, pa smo odlučili da bi mogli da koristimo maksimalnu visinu napona koja našem procesoru neće dozvoliti da postigne više od 70ºC pri punom opterećenju. Posle skoro pa jednodnevnog testiranja, utvrdili smo da sa naponom od 1.48 V zacrtana vrednost temperature nije pređena, koliko god opteretili test procesor. Naravno pomenuta podešavanja dovela su do maksimalnog kloka od neverovatnih 4004 MHz. Odmah potom pokušali smo uz bolje hlađenje da ostvarimo i bolji klok, međutim nismo daleko dogurali (samo 50 MHz više) jer bi procesor iziskivao veoma veće vrednosti napona, što je prouzrokovalo i veće zagrevanje.

 

Podešavanja procesora:

 

CPU Ratio Settings (10.0)

C1E Support (Disabled)

CPU TM Function (Disabled)

Vanderpool Technology (Disabled)

Execute Disable (Dsiasbled)

Max CPUID Value Limit (Diasbled)

 

Overklok podešavanja:

 

Ai Overclock Tuner (Manual)

CPU Ratio Settings (10.0)

FSB Frequency (400 MHz)

FSB Strap to Northbridge (333 MHz)

PCIE Frequency (100 MHz)

 

DRAM Frequency (DDR3 – 1280 MHz)

DRAM Command Rate (2T)

DRAM Timing Control (Manual)

 

CAS# Latency -8

 

RAS# To CAS# Delay – 8

 

RAS# To Precharge – 8

 

RAS# Active Time – 20

DRAM Static Read Control (Disabled)

 

CPU Voltage (1.51 V)

CPU PLL Voltage (1.64 V)

North Bridge Voltage (1.54 V)

DRAM Voltage (1.75 V)

FSB Termination Voltage (1.42 V)

South Bridge Voltage (1.125 V)

Loadline Calibration (Enabled)

 

CPU Spread Spectrum (Disabled)

PCIE Spread Spectrum (Disable)

 

{jospagebreak_scroll title=Overklok dometi- Intel Core 2 Quad QX9770}

 

Polazeći nekom logikom trenutno najskuplji model procesora trebalo bi da se pokaže kao najbolji kandidat za overklok, da li je i ovde bio takav slučaj? Revizija stepinga koja nosi naziv C1 bila je prisutna i na ovom modelu. Samim tim nismo ni pokušavali da tretiramo procesor nekim suludo velikim naponima, jer je u startu pokazivao neverovatno dobre znake termalnih sposobnosti. Naime, uradili smo dva overklok podešavanja. Prvo podešavanje svodilo se na to da uz pomoć box vazdušnog hladnjaka postignemo što bliži klok onome maksimalnom kloku koji smo postigli na QX9650 modelu, ali opet sa što manjim naponom. Posle dužeg maltretiranja za stabilan rad od 4071 MHz, bilo je potrebno samo 1,368 V, što je za više od 0,1 V manja vrednost u poređenju na QX9650 model. Svesni novonastale situacije nismo mogli da odolimo a da ne probamo ovaj Extreme model i na nekom boljem vazdušnom hladnjaku. Postavljanjem Cooler Master Hyper 212 vazdušnog hladnjaka došlo je do pomaka, tj. do veoma zanimljivog pomaka. Naime, kako smo sa naponom od 1.48 V na QX9650 modelu postigli 4004 MHz, tako smo i odlučili da isti postavimo i za QX9770 model, i da jednostavno na tom naponu utvrdimo njegove domene. Na kraju se trud isplatio! Neverovatnih 4285 MHz smo postigli i na tom taktu procesor je bio potpuno stabilan, što će reći da za skoro 300 MHz uspeli da postignemo veći klok, a sve to u poređenju na QX9650 model. Krajnje impresivno zar ne? Bitno je napomenuti i to da temperatura na bilo kojem podešavanju nije prelazila 73ºC što je svakako za svaku pohvalu.

 

Podešavanja procesora (4285 MHz):

 

CPU Ratio Settings (10.5)

C1E Support (Disabled)

CPU TM Function (Disabled)

Vanderpool Technology (Disabled)

Execute Disable (Dsiasbled)

Max CPUID Value Limit (Diasbled)

 

Overklok podešavanja (4285 MHz):

 

Ai Overclock Tuner (Manual)

CPU Ratio Settings (10.5)

FSB Frequency (408 MHz)

FSB Strap to Northbridge (333 MHz)

PCIE Frequency (100 MHz)

 

DRAM Frequency (DDR3 – 915 MHz)

DRAM Command Rate (2T)

DRAM Timing Control (Manual)

 

CAS# Latency -5

 

RAS# To CAS# Delay – 5

 

RAS# To Precharge – 5

 

RAS# Active Time – 15

DRAM Static Read Control (Disabled)

 

CPU Voltage (1.51 V)

CPU PLL Voltage (1.63 V)

North Bridge Voltage (1.54 V)

DRAM Voltage (2.25 V)

FSB Termination Voltage (1.43 V)

South Bridge Voltage (1.125 V)

Loadline Calibration (Enabled)

 

CPU Spread Spectrum (Disabled)

PCIE Spread Spectrum (Disabled)

 

Podešavanja procesora (4070 MHz):

 

CPU Ratio Settings (10.0)

C1E Support (Disabled)

CPU TM Function (Disabled)

Vanderpool Technology (Disabled)

Execute Disable (Dsiasbled)

Max CPUID Value Limit (Diasbled)

 

Overklok podešavanja (4070 MHz):

 

Ai Overclock Tuner (Manual)

CPU Ratio Settings (10.5)

FSB Frequency (407 MHz)

FSB Strap to Northbridge (333 MHz)

PCIE Frequency (100 MHz)

 

DRAM Frequency (DDR3 – 914 MHz)

DRAM Command Rate (2T)

DRAM Timing Control (Manual)

 

CAS# Latency -5

 

RAS# To CAS# Delay – 5

 

RAS# To Precharge – 5

 

RAS# Active Time – 15

DRAM Static Read Control (Disabled)

 

CPU Voltage (1.37 V)

CPU PLL Voltage (1.63 V)

North Bridge Voltage (1.54 V)

DRAM Voltage (2.25 V)

FSB Termination Voltage (1.43 V)

South Bridge Voltage (1.125 V)

Loadline Calibration (Enabled)

 

CPU Spread Spectrum (Disabled)

PCIE Spread Spectrum (Disabled)

 

{jospagebreak_scroll title=CPU Testovi – Default}

 

{jospagebreak_scroll title=3D Testovi – Default}

{jospagebreak_scroll title=CPU Testovi – Overklok}

{jospagebreak_scroll title=3D Testovi – Overklok}

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Bilo kako bilo, druženju je došao kraj i moramo da konstatujemo da smo se teška srca rastali sa ova tri fenomenalna procesora. Cene modela koje smo testirali još uvek nisu 100% formirane, ali na osnovu saznanja iz nama bliskih izvora možemo reći da su u kategoriji isplativosti svi modeli ispunili očekivanja. Rezultati koje smo postigli pri overkloku dosta se razlikuju, i ako polazimo od najjeftinijeg ka najskupljem modelu, upravo tom lestvicom se kretao i overklok. Intel Core 2 Quad Q9300 model postigao je 3525 MHz, tj. 41% overkloka, što je sasvim dobar rezultat ako znamo da je ploča bila ograničavajući faktor. Isti slučaj imali smo i kod Q9450 modela sa kojim postigli identičnih 41% overkloka, ali zbog većeg množioca dobili smo i veći klok koji se zaustavio na krajnje respektivnih 3760 MHz.

 

Naravno u klasi najboljih, ako možemo da kažemo i najjačih pobedu je odneo Intel Core 2 Extreme QX9770 model, koji jeste, logično i najskuplji, ali koji zaista nudi najviše svim korisnicima (pogledajte default rezultate). Svakako bitno je napomenuti i to da QX9770 model raspolaže i sa dosta velikom overklok marginom što dodatno ostavlja prostora za razmišljanje. Kao što smo i ranije navodili, a što u slučaju Core 2 Extreme procesora sa četiri jezgra verovatno i najviše važi, najveće iskorišćenje u overklok situacijama pokazalo bi se tek na nekom boljem hlađenju (za naredne testove upotrebićemo i sistem vodenog hlađenja) i naravno uz veće radne napone. Šta za kraj reći? Svi procesori koji su se našli na testu daleko su ispunili očekivanja, gde jednog potencijalnog kupca može da odgovori od kupovine samo cena Extreme modela, međutim ako sebe smatrate naprednim korisnikom kome računar može da donese novac , onda je jasno da i veća cena pomenutih procesora neće predstavljati problem.

 

ASUS Maximus Extreme ustupio : ASUS

 

ASUS Maximus formula ustupio : DPM Beograd

 

Mushkin DDR2 800MHz ustupio : Cosmosoft Smederevo

 

OCZ DDR3 1333 MHz ustupio : Eurolink Team 2000 Beograd

 

Grafička kartica Gigabyte ATi AMD HD 3870 ustupio : DPM Beograd

 

Napajanje Cooler Master Real Power Pro 1250 W ustupio : Cooler Master

 

Vazdušni hladnjak Cooler Master Hyper 212 ustupio : Cooler Master

 

Intel Core 2 Quad Q9550S i Q9400S procesori

Intel je nedavno najavio izlazak procesora sa potrošnjom od 65W. Dva modela oznake Intel Core 2 Quad Q9550S i Q9400S stigli su do naše test laboratorije, gde smo ispitali krajnje mogućnosti pomenutih modela. Da li su naša očekivanja ispunjana, da li su ovi modeli ispravili „bubice“ starije braće, ostaje da prokomentarišemo u testu koji sledi.O potencijalu procesora poniklih u Intelu suludo je trošiti reči. Odličan overklok potencijal uz bogat izbor matičnih ploča i memorije, omogućio je Intel korporaciji da nesmetano nastavi sa veoma dobrom prodajom.

 

Povratak Intel procesora na tron najboljih usledio je posle slanja u penziju Intel Pentium derivata, a potom izlaskom prvih 65nm Core 2 baziranih procesora kodnog imena Conroe. Danas veliku pažnju uživaju novi modeli Intel Core i7 familije, koji predstavljaju vrh ponude. Međutim, zbog, još uvek ,ne toliko pristupačne cene jednim delom procesora, tako i matičnih ploča, najveći deo kupaca okrenut je modelima Intel Core 2 Duo (Wolfdale jezgro) i Intel Core 2 Quad (Yorkfield jezgro) procesora izrađenih u 45nm. Procesori izrađeni u 65nm su pomalo deplasirani, jer su smenjeni novim modelima, gde je Q6600 model još uvek jednim manjim delom prisutan na tržištu.

 

Što se tiče arhitekture razlike između 65nm i 45nm, tj. procesora izrađenih u tim proizvodnim procesima kao i da nema, međutim sitniji proizvodni proces omogućio je Wolfdale i Yorkfield procesorima implementaciju manjih (sitnijih) tranzistora, te je mesta za unapređenje bilo malo više u poređenju na stariju arhitekturu. Jezgro Dual Core procesora baziranog na Conroe-u zauzima površinu od 143 mm², dok je slučaj sa sadašnjim Wolfdale procesorima još povoljni, te ona zauzimaju jedva 107 mm². Ovim potezom povećana je L2 keš memorija sa 4 MB na 6 MB. Isto tako, kod Quad Core procesora priča je veoma slična, tj. Yorkfield bazirani procesori poseduju neverovatnih 12 MB L2 keš memorije. Međutim, priča se ne završava samo na povećanju keš memorije, a tome može da posvedoči broj tranzistora kod Woldale procesora koji iznosi čitavih 410 miliona, što je za 41% više nego u poređenju na 65nm proizvodni proces. Ovim potezom Intel je napravio manje troškove, naime sa 41% više tranzistora, sa 50% više keš memorije u 25% manjem pakovanju projektovan je brži mikro procesor, a sve to gledano kroz „klok za klok“ u poređenju na prethodnu arhitekturu. Bitno je napomenuti da je promena prisutna i kod arhitekture L2 keš memorije, gde je recimo Conroe jezgro posedovao 4MB 16-way set-associative L2 keš memorije, dok je kod Wolfdale procesora prisutno 6MB keš memorije, ali sa 24-way set-associative strategijom.

 

Novi Penryn procesori takođe su dobili nekoliko veoma bitnih, tj. novih instrukcija od kojih je svakako najupečatljivija SSE4.1. Pomenuta instrukcija veoma je bitna za video kompresiju, odnosno za sve vidove enkodinga (ovu instrukciju zvanično je prvi podržao Divx, a unapređena je sa Divx 7.0 kodekom ) gde se poboljšanje u vidu „klok za klok“ u nekim slučajevima osećalo i preko 15%. Kako je napredak u vidu performansi neminovna stvar oko ove priče vezane za 45nm Penryn procesore, tako je i neizbežno napomenuti da se smanjenjem proizvodnog procesa povećao i krajnji overklok, te se danas skoro svi procesori sa većim množiocem od 8.5 bez problema overklokuju preko 3.8 GHz. Moramo napomenuti i to da potrošnja Core 2 Duo (Wolfdale) derivata iznosi mizernih 65W, dok Core 2 Quad procesori troše 95W. Ovom prilikom na test smo dobili nove Core 2 Quad procesore sa potrošnjom koja je identična Core 2 Duo procesorima, tj. sa potrošnjom od 65W.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Core 2 Quad Q9400S}

 

Intel Core 2 Quad Q9400S je LGA775 baziran predstavnik Quad Core procesora i stigao nam je u Retail pakovanju. U kutiji se našao procesor, vazdušni hladnjak izrađen u potpunosti od aluminijuma kao i uputstvo za montiranje procesora na matičnu ploču. Moramo priznati da smo ostali zatečeni kada smo ugledali hladnjak koji spada u najlošije, a opet i najtanje hladnjake koje smo imali priliku da vidimo kod jednog Intel procesora. Veličina hladnjaka je posledica potrošnje, tj. novi Intel Core 2 Quad Q9400S procesor troši samo 65W, što je za svaku pohvalu ako znamo da upravo toliko troši jedan Core 2 Duo procesor. Radna frekvencija ovog modela kuca na 2666 MHz, što je za 266 MHz veća vrednost u odnosu na stariji Core 2 Quad Q6600 procesor.

 

Međutim, količina L2 keš memorije Q9400S procesora iznosi samo 6MB, što je za 2MB manje u poređenju na pomenuti Q6600 model. Ipak, brža keš memorija Q9400S modela i pored toga što je količinski manja, stavlja ga u dosta bolju poziciju. Samim tim, zaključak se sam nameće, tj. u većini situacija Q9400S je daleko brži od Q6600 modela, kako zbog navedene brže keš memorije, tako i zbog veće radne učestalosti. Jedan od povoljnijih stavki koja još jednom ide u korist Q9400S procesora jeste i FSB koji kod ovog modela iznosi 1333 MHz, što je za 267 MHz više u poređenju na Q6600 procesor (korisnici koji nisu skloni overkloku znaće da iskoriste pomenutu prednost). Ono što bi možda mogli da zamerimo ovom modelu jeste maksimalan množilac koji iznosi 8, jer znamo da će za uspešan overklok u ovom slučaju trebati dosta dobra matična ploča.

 

Ubedljivo najveće iskorišćenje performansi ovog Q9400S procesora imaće korisnici koji se pre svega bave video montažom, raznim vidovima 3D modeliranja i raznoraznim vidovima rendera. Starije instrukcije koje smo viđali kod 65nm procesora nisu izostale, pa su podržane i MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSE3 i EM64T instrukcije. Svakako, pored starih prisutne su i neke nove, od kojih najveću pažnju zavređuje SSE4.1 set instrukcija koji unapređuje efikasnost u radu sa kodecima koji se koriste za video i 3D montažu.

 

Gledano klok za klok, nekog preterano velikog unapređenja u igračkim naslovima kao i da nema. Isto tako iz dana u dan pojavljuju se game naslovi koji mogu da iskoriste pun potencijal više-jezgarnih procesora (primer GTA4) pa shodno tome verujemo da je lepa budućnost ispred ovih procesora kada je game u pitanju. Bilo kako bilo najveća prednost ovog modela leži u njegovoj potrošnji koja iznosi pomenutih 65W. Tokom testiranja na fabričkim vrednostima procesora maksimalne IDLE temperature iznosile su 29°C – 32°C – 30°C – 32°C po jezgru, dok pri punom opterećenju nismo imali priliku da vidimo veću vrednost od neverovatnih 42°C, i to sa BOX hlađenjem.

 

{jospagebreak_scroll title=Intel Core 2 Quad Q9550S}

 

Predstavnik sa 12 MB L2 keš memorije upravo je Intel Core 2 Quad Q9550S model. I ovaj procesora stigao nam je u pakovanju identičnom onome u kome se našao Q9400S procesor, sa identičnim vazdušnim hladnjakom. Ukupna potrošnja pri punom opterećenju i pored veće keš memorije u poređenju na Q9400S je ostala nepromenjena i iznosi 65W. Prisećanja radi stariji brat koji je smenjen, tj. Q6700 izrađen je u 65nm i trošio je oko 130 W, što je duplo više nego Q9550S. Radna frekvencija Q9550S iznosi 2830, količina L2 keš memorije svedena je na 12 MB, dok je FSB ostao nepromenjen i iznosi 1333 MHz. Isto tako, bitno je napomenuti da maksimalni množilac koji iznosi 8.5 možete da podesite i na nižu vrednost, tipa 8, 7.5, 7 itd.

 

Ovaj procesor svoju primenu može da nađe bukvalno u svakoj oblasti, ali najveće iskorišćenje moguće je izvući iz aplikacija koje su u stanju da iskoriste potencijal sva četiri jezgra i veliku količinu L2 keš memorije. Primera radi Q9400S model sličnih je karakteristika, što smo i mogli da očekujemo od modela skoro identične arhitekture, ali ipak performanse koje postiže Q9550S model nešto su veće, a sve to gledano „klok za klok“ . Naravno, tako nešto je i logično jer Q9550S poseduje duplo više L2 keš memorije u poređenju na Q9400S model, tj. sa svojih 12 MB L2 keš memorije Q9550S izlazi kao apsolutni pobednik u aplikacijama koje mogu da iskoriste sva četiri jezgra. Neke nove instrukcije u poređenju na Q9400S procesor nisu prisutne, ali bitno je napomenuti da se pored osnovnih kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSE3 i EM64T instrukcije, našla i SSE4.1 kao osnovni faktor koji utiče na bolje performanse recimo video montaže u poređenju na Q6XXX seriju procesora koji ne podržavaju pomenutu instrukciju.

 

Isto tako ako bismo morali da uporedimo performanse najnovijih igračkih naslova, onda je jasno da Q9550S izlazi i na tom polju kao pobednik u poređenju kako na Q6XXX modele, tako i u poređenju na Q9440S model. Ono što nikako ne bismo smeli da izostavimo su i temperature, tj. tokom testiranja na fabričkim vrednostima procesora maksimalne IDLE temperature iznosile su 29°C – 32°C – 30°C – 32°C po jezgru. Pri punom opterećenju i pored toga što smo koristili BOX kuler temperatura nije prelazila 41°C.

 

{jospagebreak_scroll title=Test sistem}

 

U ovom testu uradili smo dve baterije testova. Prva baterija testova koristila je default vrednosti klokova oba procesora, isto tako pomenute programe koristili smo i na maksimalno stabilnom kloku oba procesora.

 

{jospagebreak_scroll title=Overklok dometi}

 

Da bi našli overklok domete Q9550S i Q9400S procesora iskoristili smo GIGABYTE P35T DQ6 matičnu ploču. Postavlja se pitanje zašto smo išli sa ovim, a ne sa nekim P45 baziranim modelom ploče? U trenutku kad smo dobili pomenute procesore nismo mogli da dođemo do modela koji „ispucava“ najveći FSB (kao što je jedna GIGABYTE P45 Extreme matična ploča). Raspolažući sa onim što imamo za početak smo odredili maksimalni FSB na 7 množiocu. Kada smo utvrdili da je 472 MHz neki maksimum, povećali smo množilac na fabričke vrednosti oba procesora i dobili smo 3776,2 MHz (1.20V) za Q9400S i 4012 MHz (1.24V) za Q9550S, a sve to na Thermalright Ultra Extreme 120 vazdušnom hladnjaku. Najbitnije dve stavke, koje su nas veoma pozitivno iznenadile, su naponi na kojima rade ovi procesori i temperature na pomenutim podešavanjima. Temperature na BOX kuleru su bile skoro identične temperatrurama koje smo dobili na max klokovima sa Thermalright Ultra Extreme 120 kulerom, tj. Q9400S nije prelazio 49°C, dok je Q9550S bio zakucan na 45°C. Međutim tu nam se apetiti nisu zaustavili, tj. znajući da nam izbor matične ploče predstavlja problem, odlučili smo da na istim podešavanjima odvrnemo dodatno napon za oba procesora i pogodite šta smo dobili! Napon na oba procesora na istim podešavanjima podigli smo na vrednost od ni malo naivnih 1.44 V. Posle pomenute torture temperature Q9400S skočile su na 58°C, dok je Q9550S totalno iznenadio i temperature nisu prelazile neverovatnih 47°C.

 

Intel Core 2 Quad Q9400S @ 3776,2 MHz Intel Core 2 Quad Q9550S @ 4012 MHz

 

Ovakvo stanje nas je veoma pozitivno iznenadilo, i moramo priznati da ovoliko dobre rezultate nismo očekivali. Baš zbog toga odlučili smo se na još jedan „samoubilački overklok test“. Naime, na početku ovog testa svi ste imali priliku da vidite BOX hlađenje ova naša dva kandidata. U ovom trenutku Intel ne raspolaže sa lošijim, tanjim, sitnijim itd. vazdušnim hladnjakom, te smo odluči baš iz tih razloga da utvrdimo maksimalne overklok domete na fabričkom hlađenju. I šta samo dobili na kraju 🙂 ? Intel Core 2 Quad Q9400S se zaustavio na 3208,1 MHz sa naponom od 1.104 V, dok je Q9550S radio besprekorno na 3502,3 MHz na naponu od 1.2 V. Uslov koji ne smemo da izostavimo bio je da pri punom opterećenju temperatura ne pređe više od 72°C i svakako da smo ga ispunili.

 

Intel Core 2 Quad Q9400S @ 3208,1 MHz Intel Core 2 Quad Q9550S @ 3502,3 MHz

 

Bitno je napomenuti i to da smo pri testiranju, tj. utvrđivanju maksimalnog stabilnog kloka oba procesora koristi Quad Prime program, sa kojim smo ih opteretili 100% a sve to u trajanju nešto više od jednog sata, kao i CPU TEST FutureMark 3D Mark 06 programa od četiri ponavljanja za celu torturu pomenute Prime aplikacije.

 

{jospagebreak_scroll title=Sintetički testovi i testovi realnih aplikacija – Default}

 

{jospagebreak_scroll title=Game testovi – Default}

 

{jospagebreak_scroll title= Sintetički testovi i testovi realnih aplikacija – Overklok}

 

{jospagebreak_scroll title=Game testovi – Overklok}

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Intel je izbacivanjem Quad Core procesora sa 65W potrošnje učvrstio temelje arhitekture koja je već bila na zavidnom novu. Manja potrošnja ovih procesora povlači manje zagrevanje, a sve to zajedno rezultovalo je odličnom overklok potencijalu. Da ne bi došli u zabludu, Q9400S i Q9550S procesori raspolažu sa malim množiocem te je u uslovima overkloka za uspešan maksimalan klok neophodna i dobra matična ploča. Mi vam savetujemo model ponikao u GIGABYTE kuhinji oznake P45 Extreme, koji se pokazao kao odlična alatka za probijanje FSB-a većeg od 500 MHz. Tokom testiranja utvrdili smo da zagrevanje ne prelazi granice minimuma i sa naponima koje vam ne savetujemo za svaki dan na vazdušnom hlađenju. Isto tako, iz svega smo doneli zaključak, da za prelazak preko 4GHz kod, recimo, Q9550S nije potrebno skupo i „fensi hlađenje“, te će posao završavati i hlađenje nižih cenovnih klasa, ali opet ponovićemo uz neku aktuelnu P45 ploču. Sve u svemu naša očekivanja su i više nego ispunjana, a ako vam je ova strana, tj. „Finalna reč“ prva strana koju ste pročitali, predlažemo vam da pročitate ceo test kako bi zajedno sa nama utvrdili o koliko dobrim proizvodima je reč.

 

Procesore ustupio: Intel

Gigabyte GOOC 2009 rezultati europskog takmičenja

Naš overclockerski tim, tj. Serbian Xtreme Team (HW GURUS) predstavljao je Srbiju na europskom overklok takmičenju koje je organizovala kompanija GIGABYTE. Ceo događaj odigrao se u Pragu, glavnom gradu Češke, i uz prisustvo 14 odabranih zemalja naši overklokeri imali su priliku da okušaju sreću i da upotrebe znanje koje su sticali godinama.

U Beogradu, tačnije u prostorijama SKC-a, 14-og marta ove godine kompanija GIGABYTE organizovala je interno takmičenje gde su pored takmičara sa vazdušnim i vodenim hlađenjem demostrilari silu i naši SXT momci uz pomoć tečnog azota. Tokom demonstracije sile SXT posada uspela je da obori svetski rekord u kategoriji GTX260 216SP grafičkih kartica, što je ujedno i najbolji uspeh u poređenju na sva interna takmičenja koja su se dešavala u kvalifikacija širom sveta. Moramo da napomenemo da je informacija oko pomenutog obaranja svetskog rekorda obišla ceo svet, te smo se našli u nebrojenom broju magazina i online vesti.

Dalje takmičenje za nas nastavlja se u Pragu te smo sa nestrpljenjem čekali 16.april kada smo trebali da „odletimo“ na pomenuto evropsko GIGABYTE overklok takmičenje. Kako je došao i taj dan u poslepodnevnim časovima ukrcali smo se u avion i tek oko 21h stigli smo u prostorije hotela Corinthia u Pragu. Pri dolasku dobili smo informaciju da su ostali timovi stigli još ranije i da je druženje uveliko počelo. Onako izmoreni bilo smo primorani da se uputimo prema svojim sobama i da lagano krenemo sa priprema za sutrašnji toliko važan dan za nas. Posle grupnog doručka, oko 8h ujutro dana 17.aprila okupili smo se na 24-om spratu Corinthia hotela i počele su pripreme sistema. Tokom priprema uspeli smo da izolujemo dve grafičke karte i matičnu ploču, te smo i prve testove za Super Pi 8m ujedno uradili za vreme pomenute pripreme koja je trajala do 12h. U 12h morali smo da se odvojimo od stolova kako bi primili saopštenje o pravilima takmičenja i odmah potom takmičenje je počelo. Isto tako moram da napomenem da su korišćena dva benchmark programa, tj. Super pi 8m i 3DMark 06, te je i za jedan i za drugi benchmark program vreme takmičenja bilo ograničeno na 100 minuta za svaki.

Test sitem:

Procesor: Intel Core i7 965

Matična ploča: GIGABYTE GA-EX58-UD4P

Grafička karta: GIGABYTE GV-N26OC-896H-B (SLI)

Memorija: Kingston KHX16000D3K3/3GX DDR3

Napajanje: ENERMAX Revolution85+ 1050W

HDD: Intel X25-M SATA SSD 80G

Softver i sve što je bilo prisutno na hard disku obezbedio je GIGABYTE, te nije bilo dozvoljeno koristiti dodatni softver.

Items

Detail

OS

Windows XP SP2

Benchmark

Super PI 8M

3DMark 2006

Utility, Tools

EASY TUNE 6

RIVATUNER v2.22

CPU-Z v1.49

GPU-Z v0.3.1

Graphics Driver

GeForce Driver 181.22 (PhysX enable)

Motherboard BIOS

F5

{jospagebreak_scroll title=Tokom takmičenja}

Prvi rezultati u super Pi 8m benchmark programu bili su optimistični, međutim kao se bližio kraj shvatili smo da primerak memorije koji smo dobili nije bio najsrećnijeg izdana, te smo dali sve od sebe kako bi uspeli što bolje da se plasiramo. Nervoza, konstantan pritisak u kombinaciji sa željom koja teži pobedi držala nas je u neizvesnosti, te smo dali sve od sebe da ostanemo koncentrisani i da ne podlegnemo pritisku. Nakon sat vremena takmičenja sa pomenutim Super Pi 8m programom, rezultati su svedeni i shvatili smo da su za treće mesto odlučivale stotinke, te nam ništa drugo ne preostaje nego da se zagrejemo, tj. „zaledimo“ za FutureMark 3Dmark 06 benchmark program.

Ubrzo posle pauze koja je iskorišćena za ručak usledilo je takmičenje sa pomenutim 3DMark 06 programom. Tokom privih 20min saznali smo da postoje dve verzije grafičkih karti prisutnih na takmičenju, tj. da se pojavila jedna sa nižim naponom, i da sa povećanjem napona nema nekih pomaka, što je na kraju i nas zadesilo te nismo uspeli da pređemo više od 820MHz, dok smo u kućnoj radinosti u toku priprema uspeli da pređemo magičnu granicu od 900MHz.

No bilo kako bilo na mišiće smo uspeli da izguramo četvrtu poziciju u TOTAL 3DMark 06 testu, i šestu u 3DMark2006 HDR/SM3 testu. Kako je sat vremena brzo prošlo, tako smo i dočekali 17h kada je sve bilo gotovo. Ukupan plasman za našu zemlju bila je šesta pozicija, za koju smatramo da nije loša, ako znamo da je konkurecija bila toliko velika. Odmah potom usledila je i dodela nagrada i grupna slika. Ovde možete da vidite sve rezultate drugih timova LINK!

Biti na ovakvom jednom takmičenju je prava privilegija, toliko poznatih overklokera na jednom mestu, toliko dobrih rashladnih sistema jednostavno oduzimalo je dah. Isto tako pokupili smo po koju foru, ali verujem da su i ostali takmičari imali šta da nauče i vide od nas i to u velikoj meri. Ovom prilikom hteli bi da čestitamo timu Belgije na pobedi, a ujedno i da se zahvalimo svima takmičarima na druženju, a pre svega timu Grčke (Hipro5 & GPRHellas), zatim timu Rusije (DeDal & NeoForce), zatim timu Rumunije(Matose & Monstru), zatim timu Italije(Delex & GiaXi) kao i svima drugima sa kojima smo se fantastično družili.

Zahvalnica ide u smeru kompanije GIGBYTE koja je organizovala ovo odlično overklok takmičenje, kompaniji Intel, Enermax, Kingston, nVidia, zatim našem GIGBYTE ofisu i sajtu Benchmark koji nas je podržavao sve ovo vreme pre i tokom takmičenja.

ASUS Splendid MA3850M 512 MB

U vreme kad su sve povoljniji veliki LCD paneli, kada se dosta pažnje poklanja HD filmovima, korisnici koji planiraju kupovinu novog grafičkog akceleratora nemaju toliko veliki izbor kada je kupovina pomenute karte u pitanju. Suprotno našoj tvrdni na test nam je stigla jedna grafička kartica potpisana od strane ASUS-a, koja pretenduje da nas u potpunosti razuveriti.ASUS verovatno najveći proizvođač grafičkih kartica na tržištu, kompanija ASUS, nove proizvode predstavlja u određenom kontinuitetu, kako se ne bi osetila činjenica da u periodu prelaska sa stare na novu generaciju grafičkih kartica, zapravo nema ničeg novog.

 

Kako ASUS ne bi bio ono što jeste da redovno ne pravi izlete sa nesvakidašnjim modelima i time svojim redovnim kupcima dao do znanja ko je „najveći“ na test nam je stigao još jedan koncept model grafičke kartice. Ukoliko se osvrnemo malo unazad, jasno je da je ASUS uvek sa vremena na vreme eksperimentisao, pa tako imamo od skorijih proizvoda ASUS Trinity jedinu karticu sa tri GPU-a na jednom PCB-u Prateći trend gde je HTPC i niska potrošnja u fokusu, dobili smo nesvakidašnje funkcionalan proizvod, a ASUS je opet predstavio nešto novo i interesantno.

 

Ideja je sledeća, izvadite prilično jaku mobilnu grafičku karticu iz notebook-a koja je koristila MXM slot za funkcionisanje, napravite osnovu koja je kompatibilna sa PC-jem koristeći PCI-Express slot i dodate par dodataka koji će poboljšati novi proizvod u odnosu na već postojeće klasične proizvode. Ta poboljšanja, kako bi koncept bio uspešan, moraju biti usko povezana za namenom proizvoda. Voila!

 

Dobili ste grafičku karticu koja je oko 30 procenata kraća od generičkog desktop modela što je savršeno za HTPC-e koji uvek imaju problema sa raspoloživim prostorom. Pored toga osposobili ste HTPC za ugodno igranje, što je hvale vredna činjenica obzirom da se u takvim računarima najčešće koristi integrisana ili neka „low-end“ grafička karta. Uz sve to, sa poboljšanjima koje smo pomenuli ranije, dobijate još jedan adut, a to je znatno unapređen kvalitet prikaza slike. Ako je ASUS Trinity ostao samo na konceptu, ovaj proizvod po nama ima mnogo svetliju budućnost. Možda ne toliko na našem tržištu, ali na globalnom definitivno ima šanse za opstanak.

 

Opis arhitekture – ASUS Splendid MA3850M 512MB

 

Prva i za sada jedina kartica iz Splendid serije je Splendid MA3850M/HTDI/512M i predstavlja prvu karticu na svetu sa odvojenim procesorom koji se bavi procesiranjem boja i taj procesor nosi naziv Splendid HD. Prvo ćemo pojasniti tu tehnologiju, pa ćemo nastaviti dalje o samoj kartici.

 

Splendid HD predstavlja color procesor čija je namena da poboljša prikaz slike na ekranu bez dodatnog opterećenja ostalog hardvera, prvenstveno CPU-a i GPU-a, i prema ASUS-u ovaj procesor bi trebao da omogući da slika bude uporediva sa onima koje prikazuju najkvalitetniji televizori. Splendid HD poseduje 7-Zone Color Enhancement i 12bitnu gamma korekciju što bi trebalo da u velikoj meri poboljša kvalitet prikaza.

 

Pritom, ovaj procesor se automatski prilagođava onome što radite i time se prikaz boja, oštrina i kontrast menjaju po potrebi, uz naravno i mogućnost da korisnik sam podesi i “dotera” sliku po svojim potrebama. U praksi moramo reći da se razlika primećuje, ali je naravno poboljšanje vidljivije što se kvalitetniji monitor koristi. Sada kada je Splendid HD donekle pojašnjen nastavimo dalje o samoj kartici.

 

Pakovanje i opis karte

 

Kutija u kojoj stiže novi ASUS-ov proizvod je relativno mala i u paketu pored same kartice stiže samo osnovna oprema, što će reći DVI-HDMI i DVI-D-Sub konvertor, disk sa drajverima, osnovni kablovi i HDTV-out kabl. Sve u svemu samo osnovna oprema, bez dodatnih goodiesa koji bi ionako samo uticali negativno na cenu.

 

ASUS Splendid MA3850M kartica se sastoji iz dva PCB-a, jedan koji predstavlja osnovu i čiji je interfejs PCI-Express 2.0 , a čija je dužina kratkih 17cm, a kako je ovo duži PCB od ukupno dva, on se uzima kao ukupna dužina kartice, pa je MA3850M veoma praktičan i staće u gotovo svako kućište što je velika prednost za HTPC.

 

Na njemu se nalazi i glavnica rashladnog sistema koji predstavlja “prepolovljeno” hlađenje sa Radeon HD3850X2 ROG kartice. Ovo je odlično rešenje, prilično tiho i daje utisak zaista velikog kvaliteta. Materijal od kog je izrađen veoma podseća na onaj koji se koristi na ASUS Xonar zvučnim karticama za EMI Shield. Lično mišljenje autora je da je ASUS možda namerno upotrebio ovaj materijal kako bi se izbegle elektromagnetne smetnje unutar kućišta i time još malo poboljšao kvalitet prikaza, mada ovo nije spomenuto nigde od strane ASUS-a.

 

Rashladni profil je izrađen od aluminijuma, a kako se GPU ove kartice nalazi na drugom-manjem PCB-u, toplota se prenosi putem dva bakarna heatpipe-a. Na većem PCB-u se nalazi i Splendid HD čip, kao i DVI i S-Video izlazi. Na poleđini kartice primetan je MXM slot u kome je smešten mobilni Radeon HD3850. Što se karakteristika ove kartice tiče, ovde praktično nema nikakvih izmena u odnosu na referentni Radeon HD3850 sa 512MB. U pitanju je R670 čip izrađen u 55nm sa svih svojih 320 Stream Procesora, 16 ROP-ova, i isto toliko teksturnih jedinica.

 

Naravno kartica je DX10.1 i SM4.1 kompatibilna kao i sve ostale HD3850 kartice. Memorijska magistrala je širine 256bita, a koristi se standardna DDR3 memorija odziva 1.2 ns u količini od optimalnih 512MB. Na GPU je postavljena bakarna baza iz koje se dalje nastavljaju bakarne toplotne cevi, koje prenose toplotu na ostatak rashladnog sistema. Da bi se smanjila potrošnja kartice, ASUS je ostavio PowerPlay mogućnost pa su idle taktovi značajno smanjeni. Naime kartica u mirovanju radi na samo 109MHz, a čak je i učestalost rada memorije smanjena na 900MHz. Ovo rezultuje jako malom potrošnjom, a takođe učestvuje u smanjenju temperature u idle režimu, tako da nema nepotrebnog zagrevanja hardvera kada se ništa ne radi.

 

Performanse ovog modela su uobičajene za jedan Radeon HD3850, što će reći da je ovo jedna veoma dobra grafička kartica koja će omogućiti pored svih lepota prikaza da se odigraju i novi naslovi u pristojnim rezolucijama. U svakom slučaju korisnik će biti zadovoljan, ako uzmemo u obzir standardna rešenja koja se koriste za HTPC uređaje.

 

Test sistem i overklok dometi

 

Matična ploča

 

 

DFI LanParty X38 T2R LT

 

Procesor

 

 

Intel Core2Quad Q6600 @ 3,45GHz

 

Memorija

 

 

2 X 1 GB OCZ Platinum XTC DDR2 800MHz @ 1020MHz

 

Grafička karta

 

 

ASUS Splendid MA3850MA 512MB

 

ASUS EN9600GT

 

Hard disk

 

 

2x500GB WD5000AAKS

 

Optički uređaj

 

 

Pioneer 212D

 

Napajanje

 

 

OCZ ModXtrean 900W

 

Monitor

 

 

BenQ FP222Wa 22“ Wide

 

 

Ovu karticu smo testirali na klasičnoj desktop konfiguraciji i sa prilično jakim procesorom, kako bi izbegli „overkill“ grafičke kartice, ali koji se verovatno neće naći u jednoj HTPC konfiguraciji koja favorizuje malu potrošnju naspram visokih performansi. U skladu sa tim smo izbegli overklok ove kartice, jer je zaista opskurno raditi tako nešto sa ovakvim modelom, koji za to jednostavno nije namenjen. Sa druge strane, detaljno smo premerili temperature kartice tokom rada i moramo da priznamo da je ASUS odradio odličan posao, jer i pored svih vrućina uspeo je da napravi bolje hlađenje, samim tim koje se bolje pokazalo od referentnog, a pritom je daleko manjih dimenzija. Za potrebe poređenja rezultata koristili smo 9600GT karticu istoimenog proizvođača.

 

Testovi – 1024×768

 

Testovi – 1280×1024

 

Testovi – 1680×1050

 

Zaključak

 

ASUS Splendid MA3850M uvodi prvi u HTPC ono što niko do sada nije, a to je gaming. Ovo je grafička kartica specifične namene i oni kojima je namenjena će znati da cene njene mogućnosti i sve što donosi. Iskreno verujemo da će ova ideja zaživeti i da se neće sve završiti sa ovom karticom, te da je ona tek jedna u nizu proizvoda koji će nastupiti. Za razliku od ASUS Trinity modela koji je bio toliko kratkog daha da je samo „zapuhnuo“ korisnike kroz vesti, MA3850 će vrlo verovatno biti daleko više od „povetarca“ koji dođe i prođe, te će nastaviti da bude prisutan na tržištu kroz mnoge druge modele. Kako smo došli do kraja naše priče i druženja sa ovim izvanrednim, a pritom i fantastično-inovativnim modelom grafičke karte ne preostaje nam ništa drugo nego da dodelimo Innovation Award nagradu u potpunosti zasluženo.

 

ASUS MA3850M ustupio: ASUS

Cooler Master UCP 1100 W

Cooler Master umeo je dosta puta da nas iznenadi pri izbacivanju novog proizvoda, bilo da su to rashladni sistemi određenih komponenti, kućišta ili su to napajanja veoma visokog kvaliteta. Da iznenađenjima nije došao kraj, pomenuti gigant obezbedio nam je model napajanja nove generacije oznake Cooler Master UCP 1100W. Da li su naša očekivanja ispunjena, da li je Cooler Master i sa ovim modelom napravio pravi potez, na vama je da procenite posle našeg testa?

 

Sistemi velike potrošnje kao što su oni bazirani na Quad Core procesorima, Quad i TRI SLi ili CorssFireX GPU sistemi, jasno je da zahtevaju kvalitetno i nadasve „jako“ napajanje. U bliskoj budućnosti očekuju se i novi Intel LGA775 procesori koji će posedovati čak šest jezgara. No dobro, bilo kako bilo jasno je da pomenute platforme moraju da budu „zadovoljene“ kriterijumima „doziranja“ napona, i shodno tome napajanja koja mogu da isporuče kako velike količine struje, tako i snage, jednostavno su neminovna potreba u ovakvim uslovima.

 

Svakako, trenutno stanje je malo drugačije, te dosta drugih faktora, sem maksimalne izlazne snage, utiče na ono što se zove „stabilnost“ pogotovo ako imate jedan overklokovan sistem. Da ne bude zablude broj W svakako utiče na stabilnost jednog sistema, ali isto tako bitne su oscilacije napona na pojedinim granama, padovi napona pri punom opterećenju, zagrevanje komponenti, šumovi kao i dosta drugih faktora koje jedno napajanje čine superiornijim u poređenju na neko drugo.

 

Ako se osvrnemo na ono što smo imali priliku da vidimo kod Real Power serije napajanja kao što su modeli od 1000W i 1250W, možemo samo da se nadamo da će budući modeli imati priliku da nose podjednako veliko breme slave kao gore pomenuta napajanja. Real Power serija od 1000 W + donela je podršku za šest nezavisnih 12V grana, što je u jednom trenutku Cooler Master postavio na prvo mesto kao proizvođača koji je prvi uveo pomenuti vid inovacije, zatim manje zagrevanje, manji pad napona itd. Da bi nastavio starom slavom Cooler Master izbacio je novu UCP seriju napajanja čijeg predstavnika od 1100W imamo na testu , a kako se pokazao ostaje da saznate tako što ćete preći na jednu od nekoliko sledećih stranica.

 

{jospagebreak_scroll title=Specifikacije}

 

Inovacije u smislu novih tehnologija ovog modela nisu izostale, te se u tu svrhu otišlo nekoliko koraka napred. Naš test model baziran je na novom Intel ATX 12V standardu verzije 2.3, koji podržava i EPS 12V standard verzije 2.93. Cela UCP serija (kao i nekoliko Real Power modela) poseduje “80 PLUS” sertifikat koji je nastao u želji za promocijom računarskih napajanja koji imaju veću energetsku efikasnost u radu. Što će reći naše test napajanje u mogućnosti je da ostvari čak 88% efikasnosti, što je i više nego povoljna situacija ako ste u mogućnosti da ostvarite veću potrošnju od 1100 W naravno gledano u pikovima.

 

Bitno je napomenuti da UCP serija ima sinhronizovani PFC (Power Factor Correction) koji u saradnji sa 12V električnim kolom obezbeđuje veoma visoku efikasnost. U kombinaciji sa odvojenim 5V i 3,3V granama koje dolaze sa 12V rail-a, UCP serija ponavljamo omogućava do 88% procenta efikasnosti. Svakako većina proizvođača, kao informaciju, stavlja na kutije svojih napajanja snagu u piku (momenat u kojem napajanje može da isporuči snagu u jednom kratkom vremenskom intervalu). Generalno gledano pomenuti vremenski interval ne znači da će vaše napajanje biti u stanju da zadovolji potrebe potrošnje, ako ona zahteva isporučenu snagu pika. Snaga koju Cooler Master propisuje na UCP seriji nije snaga u piku već kontinualna snaga koju napajanje može da izdrži, tj. snaga koju može da isporuči. Pik snaga modela od 700W je 840W, dok je recimo pik snaga našeg modela od 1100W, čitavih 1320W.

 

Ako na to dodamo da kompletna UCP serija može da se pohvaliti i sa novim vidovima zaštite kao što su Nemko, CE, GOST, C-tick, TUV, UL, FCC jasno je da su tehnološka unapređenja prisutna. Zatim treba napomenuti i to da je Cooler Master prvi put na modelima UTC 900 W i 1100 W upotrebio i po 8 elektrolita “Solid” tipa, kao i da je cela serija opremljena sa Japanese kondenzatorima.

 

Realno gledano sve su to poboljšanja koja izgledaju moćno na papiru, ali jedno je teorija, a nešto sasvim drugo praksa. Ipak, pre samog testiranja kao konačnog suda o ovom modelu bacimo pogled na unutrašnjost te ćemo u kratkim crtama objasniti šta je inovativno, a šta je sve izostalo u poređenju na starijeg Real Power brata od 1250W.

 

{jospagebreak_scroll title=Pakiranje i dizajn}

 

U ovom trenutku celu UCP (Ultimate Circuit Protection) seriju proizvoda čine tri modela sertifikovana na rad od 700W, 900W i 1100W. Test model koji smo mi dobili nosi oznaku Cooler Master UCP 1100W i kao što naziv kaže u pitanju je napajanje od 1100W.

 

 

 

U kutiji kojom dominira crna boja pozamašnih dimenzija, smešteno je napajanje, uputstvo za što lakše montiranje (naravno srpski jezik je izostao) kako u štampanoj tako i u CD formi (u kojoj je prisutno 85 strana u PDF formatu), zatim tu je set šrafova, kao i strujni kabl čiji se ulazni deo razlikuje od onih standardnih napajanja drugih proizvođača (za nijansu je veći).

 

Za razliku od Real Power serije tj. najjačih modela kao što je 1250W model, gde smo bili u prilici da vidimo ventilator od 14 cm, kod Ultimate serije implementiran je ventilator od 12cm. Pozicija pomenutog ventilatora smeštena je na stranu bližu izlazu kablova, a na taj način protok vazduha usmeren je ka rešetkastom izlazu. U tom slučaju sve komponente unutar napajanja moguće je rashladiti na dosta efikasniji način, nego što je to bio slučaj kod nekih predašnjih modela kod kojih je ventilator bio pozicioniran na središnjem delu. Dimenzije ovog modela ograničene su na 150 x 190 x 86 mm, što će reći da Cooler Master UCP 1100W model ne spada u napajanja malih gabarita. Ventilator je tih u radu, ali to u mnogome zavisi i stepena opterećenja napajanja. Naime, u zavisnosti od stepena opterećenja ventilator će se brže ili slabije okretati, što je veoma dobro rešenje, međutim o tome ćemo malo više u delu opisa test sistema.

 

Svakako ono što nismo imali priliku da vidimo kod Real Power 1250W modela jeste prekidač za dovod struje. U slučaju da ste strastveni overklok, moguće je da se sa vremena na vreme desi nemogućnost podizanja sistema usled loše podešenih BIOS parametara. U tom slučaju neophodno je ugasiti mašinu, prekinuti strujni dotok i naravno uz pomoć periodičnog pritiskanja dugmeta za paljenje, jednostavno razelektrisati ceo sistem. Posle pomenutog postupka uradili biste Clear Cmos i naravno pokušali bi sa novim podešavanjima unutar BIOS-a. Tu nastaje problem! Kao što smo rekli kod stare Real Power serije nije bilo prekidača za strujni dotok, te ste konstantno morali da vadite kabl iz napajanja, što svakako nije bilo „zdravo“ za vaše napajanje. Svakako, rešenja za to su postojala (produžni kabl sa prekidačem ili modovanje samog naponskog kabla tj. dodavanje prekidača) ali takva rešenja jednostavno ne možemo da smatramo kao krajnja i nadasve pouzdana rešenja. Cooler Master UCP 1100W model došao je sa pomenutim prekidačem i ispravio je grešku starijeg brata. Pored samog prekidača smeštena je i crvena signalna LE dioda koja signalizira da li je napajanje pod naponom ili ne.

 

Ono na čemu pomalo zameramo je ne prisustvo modularnog sistema povezivanja kablova. Isti slučaj imali smo priliku da vidimo i kod Real Power 1250W modela, i iskreno se nadamo da ćemo uskoro moći da vidimo i novi model sa modularnim kablovima. Od kablova prisutno je sve što jedna najzahtevnija konfiguracija može da trebuje. Kako smo imali priliku da testiramo Skulltrail platformu, tako je zbog prisustva dva procesora bilo potrebno obezbediti dva EPS 12V 8-pinska kabla. Međutim u tom trenutku nismo mogli da nađemo rešenje u vidu jednog napajanja sa pomenute dve EPS 12V konekcije, te smo koristili dva nezavisna napajanja. Rešenje postoji i naziva se Cooler Master UCP 1100W :), tj. ovo je prvi put da se susrećemo sa napajanjem koje poseduje dva punokrvna 8-pinska EPS 12V konektora.

 

Pored standardnih molex konektora kojih ima 5 i SATA naponskih konektora kojih ima 9 tu je i jedan (tek reda radi) FLLOPY konektor čiji standard polako ali sigurno odlazi u zaborav. Kablovi su zaista dugi tj. prelaze famoznih 35cm, pa će popularno skrivanje kablova iza ploče biti dosta lakše u koliko za to imate mesta.

 

Cooler Master UCP 1100W model ima ukupno šest 6-pin i tri u 8-pin konektora namenjenih napajanju grafičkih karata. Lepa stvar je što se iz 8-pin konektora grana 6-pin konektor, pa nema potrebe za gomilanjem kablova. I pored toga što nije u pitanju modularno napajanje svi kablovi su uredno raspoređeni što će još jednom umnogome olakšati posao pomenutog nam kabliranja unutar kućišta.

 

{jospagebreak_scroll title=Unutrašnjost}

 

Pri otvaranju Cooler Master UCP 1100 W modela nailazimo na krajnje lepo dizajniranu unutrašnjost. Ventilator pozicioniran bliže izlazu kablova potpisan je od strane ADDA kompanije. Ukupna potrošnja ventilatora svedena je na mizernih 0,44 A, a sve to posredstvom 12 V grane (kod modela od 1250W koristio se ventilator od 14cm, sa 0,25 A potrošnje, uz upotrebu 12 V grane).

 

Po sertifikatu proizvođača komponente, tj. sve što je izvedeno na štampanoj ploči potpisano je od strane Enhance korporacije. Isti slučaj imali smo priliku da vidimo kako kod Real Power od 1000W, tako i kod Real Power modela od 1250W. Međutim razlike su ipak prisutne! U nadi da ćemo zateći istu onu „silu“ ispod haube ostajemo pomalo razočarani. Naime Real Power model od 1250W imao je implementirano tačno dva mini transformatora, koji su se račvali na tri rail-a, koji su se potom račvali na 6 nezavisnih 12 V grana.

 

Slučaj kod test modela od 1100W je malo „siromašniji“ tj. pomenuti model poseduje samo jedan transformator koji se račva na tri rail-a, koja potom budu raspoređena na ukupno šest nezavisnih grana. Bilo kako bilo ovakvo stanje u poređenju na 1250W model može da dovede do veće razlike u padu napona u slučaju velikog opterećenja celog sistema, što ćemo na kraju da ispitamo detaljno na našoj test mašini. Pored transformatora uočljiva su tri „poveća“ kondenzatora potpisana od strane Nippon Chemi-Con-a u poređenju na 1250W model koji je posedovao ukupno dva, ali opet ne iste specifikacije. U ovom slučaju regulacija otpora za sva tri rail-a, jednim manjim delom bolje je izvedena nego u poređenju na 1250 W model. Svakako i specifikacija pomenutih kondenzatora je drugačija te su dva u izvedbi od 390uF, 400V sa operativnom temperaturom od 105ºC, dok je drugi u 270uF, 350V izvedbi sa nešto manjom radnom temperaturom od 85ºC.

 

Hlađenje toplotnih tačaka obezbeđeno je od strane dvodelnog aluminijumskog hladnjaka. Pomenuti hladnjak razlikuje se od hladnjaka na 1250W modelu, po tome što koristi dosta tanje aluminijumske listiće koji po našem nahođenju efikasnije odnose toplotu. Ipak, moramo da napomenemo da se pomenuto hlađenje razlikuje i po veličini, tj. model 1100W ima manju zapreminu istih u poređenju na model od 1250 W. Pomenuto stanje mogli bi da nazovemo i propustom, ali pošto tokom rada naš test model nije otpuštalo veću toplotu od 55ºC jasno je da za boljim rashladnim rešenjem nije bilo potrebe.

 

{jospagebreak_scroll title=Testiranje}

 

Za testiranje jednoj napajanja najmerodavnije je pozvati u pomoć neki od uređaja specijalno namenjenih merenju i opterećenju istih. Međutim kako ti uređaji nisu računarske komponente koje svakodnevno koristite, i naravno kako ti uređaji nisu trenutno dostupni, mi smo pošli jednom drugom logikom.

 

 

Za potrebe ovog testa koristi smo naše Fazno-Promenljivo hlađenje u kombinaciji sa Intel Core 2 Quad Q6700 procesorom koji smo dodatno overklokovali na 4.1 GHz uz napon od 1.60 V. Na taj način obezbedili smo procesor koji je u stanju da pri punom opterećenju troši preko 190W. Da bi priču dodatno začinili u pomoć je pritekla i ASUS TRI SLi bazirana matična ploča koju smo opskrbili sa tri ASUS EN9800 GTX grafičke karte vezane u Nvidia TRI SLi režim rada. Tokom testiranja bilo nam je jasno da ne možemo da dosegnemo potrošnju od 1100 W, stoga objasnićemo šta se tačno događalo na ovom sistemu koji je pri punom opterećenju trošio okvirno oko 740 W (koliko je u maksimalnom piku prijavljivao naš Voltcraft Energy Check 3000 merni uređaj).

 

Prvo je meren IDLE napon na EPS 12 V grani, odnosno napon kada je konfiguracija u stanju mirovanja (u BIOS-u i u Windows-u) i najmanje potrošnje, koji je iznosio 12.16 V u Windows-u. Zatim smo sistematskim opterećenjem celog sistema beležili sve promene koje su bile prisutne. Testiranje se svodilo na to da smo procesor opteretili sa Quad Prime programom, dva dodatna hard diska defragmentacijom, a grafički pod sistem sa FutureMark 3DMark 06 aplikacijom. Te u tom slučaju procesor je pri punom opterećenju spustio napon EPS 12 V grane na 12,07 V – 12,08 V . Potom došle su na red 12V grane na grafičkim karticama. U IDLE režimu rada napon je iznosio 12,18 V, dok pri FULL LOAD režimu rada i potrošnje došlo je do pada napona od 0,08 V tj. pad napona je varirao od 12,10 V do 12,11 V.

 

Sa druge strane u tabelama možete da vidite svaku promenu napona koju smo zabeležili.

 

Tokom testiranja došli smo do zaključka da su naše sumnje oko pada napona bile ispravne. Naime u poređenju na Real Power model od 1250W koji nije imao pad napona veći od 0,02 V po 12V grani, jasno je da se nedostatak jednog transformatora svakako osetio. Međutim, ako to zanemarimo, tokom rada i pri opterećenju od 740 W nismo osetili buku, bilo koji vid nestabilnosti ili pregrevanja (čemu može da posvedoči tabela dole). Kao završni test, odmorili smo naš test model u trajanju od 24h i potom smo izmeri temperature rashladnog aluminijumskog tela unutar istog.

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Na kraju ovog testa neminovno je da je napajanje Cooler Master UCP 1100W donelo određen broj inovacija, gde bi svaka dodatna reč hvale u tom smislu bila suvišna. Pored performansi sa kojima može rame uz rame da parira velikim igračima kada su napajanja u pitanju, ovaj model je veoma „uredno“ projektovan, gde prvenstveno mislimo na unutrašnjost i njegovu izradu, kao i završnu obradu samog kućišta. Odstupanja napona su može se reći minimalna i sigurni smo da dodatno opterećenje ne bi dovelo do „dodatnog“ odstupanja od ovog na našem testu.

 

Cooler Master UCP 1100 W je svakako jedno od najboljih modela napajanja koje se može naći na našem tržištu i ubeđeni smo da u svom cenovnom rangu trenutno nema konkurenciju. U slučaju da ste zahtevni korisnik (ili to nameravate biti) i da posedujete SLi, TRI SLi, ili CrossFireX multi GPU sistem u kombinaciji sa nekim 4-Core ili 8-Core (kao što je Skulltrail platforma) procesorom, a pre svega zaljubljenik ste u overklok onda je ovo napajanje svakako najbolji izbor za vas. I za kraj, ako mislite da u vašem kućištu nemate dovoljno prostora za napajanje koje nije modularno, okušajte ipak sreću sa Cooler Master UCP 1100 W modelom, jer dužina kablova je sasvim dovoljna da u bilo koji deo kućišta možete da sakrijete kablove koje niste uposlili.

 

Cooler Master UCP 1100W ustupio: Cooler Master

 

ASUS P5N-T Deluxe ustupio: ASUS

 

3 X ASUS EN9800 GTX ustupio: DPM

Transcend aXeRam DDR2-1200+

Da još uvek nije došlo vreme vladavine DDR3 memorijskog standarda, može da posvedoči i konstantna prisutnost ultra brzih DDR2 memorijskih modula raznoraznih kompanija, a sve to po veoma povoljnoj ceni. Ovom prilikom na test stigla nam je jedna veoma zanimljiva DDR2 1200 MHz Memorije, kompanije Transcend, a kako se pokazala saznaćete posle našeg testa.

 

Kada pogledamo nekih godinu i po iza sebe setićemo se da su vrhunski modeli DDR2 modula koštali i do 500€, a sada smo u mogućnosti da ih kupimo za daleko nižu cenu. Svakako, najveću pažnju ovih dana privukli su moduli tajvanske kompanije Transcend, i to iz prestižne serije pod nazivom aXeRam. Samim tim na test nam je stigao najbolji predstavnik pomenute kompanije: aXeRam DDR2-1200+ (2x 1GB).

 

U overklok takmičenjima je odavno poznato da su memorijski čipovi kompanije Micron mogli da dosegnu ubedljivo najveći klok. Najčešće korišćeni čipovi kod Micron baziranih modula su oni koji nose naziv D9GMH, što je bio slučaj i kod našeg aXeRam DDR2-1200+ (2x 1GB) memorijskog para. Kako pronaći Micron čip u aXeRam memoriji? Transcend ne ugrađuje samo Micron čipove u svoje module, a jedan od najlakših vidova prepoznavanja je oznaka N koja stoji iza bar-koda zalepljenog na heatspreader-u. Za razliku od svoje sporije braće, model 1200+ odlikuje izmenjen i poboljšan vid hlađenja, prethodno viđen na dobro poznatim Corsair Dominator modulima. Moduli su EPP-ready što znači da ih ne morate posebno podešavati u koliko vaša matična ploča podržava EPP standard (nForce čipsetovi). Deklarisani napon za fabričkih 1200 MHz iznosi 2.2 V, pri 5-5-5-16 2T latencijama.

{jospagebreak_scroll title=Dizajn}

 

Tokom dugočasovnog testiranja moduli su ostali mlaki, uz napomenu da je na njih duvala jedna dvanaestica na 1200 obrtaja. Po nepisanom pravilu, svi postavljeni naponi preko 2.15 V zahtevaju bolji vid hlađenja, a u našem slučaju maksimalni napon je bio 2.3 V iako je Windows čitao 2.35 V. Na testu smo imali i sjajni Intel Core 2 Extreme QX9770 procesor čiji je “prirodni” strap 400 MHz (FSB1600), ali pošto većina procesora novije generacije koristi strap 333 MHz (FSB1333) mi smo se odlučili da sva testiranja izvršimo baš na toj vrednosti kloka, tj. na 333 MHz.

{jospagebreak_scroll title=Testiranje}

Maksimalan klok na CL4 latencijama

 

Maksimalan klok na CL5 latencijama

 

Memorije nas je prosto oduševila jer smo dostigli stabilnu frekvenciju od 1290 MHz pri CL5 i čak 1118 MHz pri CL4 latencijama. Moramo priznati da ovakve rezultate ne postižu ni daleko skuplji modeli. Fabrička vrednost od 1200 MHz može se ostvariti i sa nižim naponom od onog fabrički deklarisanog, te smo sa naponom od 2.10 V postigli default vrednost od 1200 MHz. Isto tako, postavljanjem napona preko pomenute granice, pomeriće se overklok dometi, međutim ponavljamo mi nismo hteli da pređemo 2.3 V postavljenih u BIOS-u, a na vama ostaje da isprobate ove fenomenalne module do njihove granice izdržljivosti.

 

Oznake iza bar-koda koje označavaju ugrađene čipove:

 

N = Micron

M = ProMoS

Y = Nanya

P = Powerchips

E = Elpida

 

Transcend aXeRam DDR2-1200+ ustupio: DPM

OCZ Vendetta

OCZ nastavlja sa invazijom novih vazdušnih hladnjaka na naše tržište. Posle testa OCZ Vanquisher stigao nam je potpuno nov model koji nosi naziv OCZ Vendetta. OCZ do sada nije bio prisutan na našem tržištu kada su vazdušni hladnjaci procesora u pitanju, međutim u saradnji sa kompanijom Eurolink došli smo do jednog veoma zanimljivog modela. OCZ Vendetta spada u grupu srednje klasiranih vazdušnih hladnjaka, ali ipak po performansama pokazao se daleko iznad toga. U kutiji malih dimenzija kojom dominira plava boja, smešten je vazdušni hladnjak sa ventilatorom (9 cm), zatim pomoćna sredstva za povezivanje ovog vazdušnog hladnjaka sa matičnom pločom, kao i neizbežno uputstvo. Pomenuti kuler u potpunosti je izrađen od aluminijuma i bakara, tj. baza koja naleže na procesor zajedno sa tri toplotne cevi koje se probiju kroz aluminijumske listiće, u potpunosti je izrađena od bakra. Kada kažemo baza, bitno je napomenuti i to da toplotne cevi direktno naležu na procesor, što dodatno potpomaže odnošenju toplote sa procesora.

 

Da se vodio računa i o vizuelnom izgledu, mogu da posvedoče i aluminijumski listići na kojima se nalazi logo u obliku punog naziva proizvođača tj. „OCZ“.

 

Arhitektura i način povezivanja

 

Princip hlađenja je identičan onome koji smo imali priliku da viđamo kod skoro svih vazdušnih hladnjaka koje srećemo kod nas, a svodi se na to da toplota koja se prenese preko toplotnih cevi na aluminijumske listiće, bude odnešena strujanjem vazduha koji nastaje usled pokretanja već fiksiranog ventilatora. Podrška za skoro sve standarde, tj. ležišta nije izostala, pa ovaj vazdušni hladnjak može da nađe primenu kako kod Intel LGA 775 baziranih procesora, tako i kod AMD Socket 754/939/AM2 modela. Da bi utvrdili efikasnost ovog rashladnog rešenja koristi smo trenutno novu Intel platformu baziranju na Core 2 Quad Q9550 modelu procesora koji smo dodatno overklokovali na 3600 MHz uz upotrebu napona od 1.45 V, a samim tim poredili smo ga sa glavnim konkurentom, tj. BOX vazdušnim hladnjakom istog tog procesora. Silikonska pasta bele boje ne toliko sjajnih performansi bila je prisutna u pakovanju te smo istu upotrebili i na testiranju (ubeđeni smo da smo koristili neku bolju pastu kao što je recimo AS5, da bi u tom slučaju rezultati bili još bolji). Povezivanje nije predstavljalo problem jer je način montiranja identičan onome kao i kod BOX hlađenja (opet, mišljenja smo da bi se bolji efekat ostvario da je proizvođač razmotrio i neke druge vidove povezivanja koji ne uključuju ovaj način).

 

Posle više od jedan sat torture kojom smo izložili naš Q9550 procesor posredstvom Quad Prime aplikacije, došli smo i do rezultata. Naime, očekivanja su bila i više nego pozitivna ako se uzme u obzir da se radi o ne toliko velikom vazdušnom hladnjaku.

 

Maksimalna temperatura koju je Q9550 procesor overklokovan na 3600 MHz dostigao posle sat vremena konstantne torture, nije prelazila veću vrednost od 61ºC, dok je na BOX kuleru priča malo drugačija i temperature su prelazile vrednost veću od 80ºC. Ovako dobri rezultati posledica su dosta debelih toplotnih cevi koje zauzimaju prečnik nešto manji od neverovatnih 8 mm.

 

Isto tako, veoma bitno je napomenuti i to da je tokom testiranja ventilator bio skoro pa nečujan. Ipak, pri podešavanju maksimalnog broja obrtaja ventilatora, tj. u slučaju da mu dodelite svih 12 V, zvuk koji nastaje nije baš toliko prijatan za uši. U svakom slučaju, ako posredstvom BIOS opcija podesite broj obrtaja ventilatora na onaj broj obrtaja koji vam ne smeta, onda se ovaj nazovi problem može eliminisati. Sve u svemu, ovaj model je ispunio sva naša očekivanja, gde jedini problem može da prestavlja cena, ali ako imao i taj podatak, tj. da cena neće prelaziti iznos veći od 2215 dinara, onda je jasno o koliko dobroj kupovini je reč.

 

Vazdušni hladnjak ustupio: Eurolink Team 2000

OCZ Vanquisher

U trci za srednju i nižu klasu vazdušnih hladnjaka našao se i OCZ sa svojim OCZ Vanquisher value modelom. Svima prepoznatljiva kompanija po memorijskim modulima, tj. kompanija OCZ uveliko se bacila u proizvodnju vazdušnih hladnjaka namenjenih hlađenju procesora. Jedan upravo takav vazdušni hladnjak koji nosi naziv OCZ Vanquisher našao sa na test stolu naše redakcije. Pomenuti nazovi kuler spada u tzv. value seriju, tj. seriju niže klase stoga nismo ni očekivali „fensi“ pakovanje i ostale ne toliko potrebne rekvizite. U kutiji malih dimenzija kojom dominira plava boja, smešten je vazdušni hladnjak sa ventilatorom okruglog oblika, zatim pomoćna sredstvima za povezivanje, kao i neizbežno uputstvo za što jednostavnije montiranje sa matičnom pločom. Materijali od koga je izrađen ovaj vazdušni hladnjak svode se na aluminijum i bakar, tj. baza koja naleže na procesor zajedno sa šest toplotnih cevi koje se probiju kroz aluminijumske listiće, u potpunosti je izrađena od bakra.

 

Samim tim bitno je napomenuti i to da je proizvođač vodio računa i o vizuelnom izgledu te se na svakom aluminijumskom listiću nalazi logo proizvođača u obliku slova „Z“.

 

Arhitektura i način povezivanja

 

Princip hlađenja je jasan i isti smo mogli da primetimo kod većine vazdušnih hladnjaka današnjice, a svodi se na to da toplota koja se prenese preko bakarne baze na toplotne cevi, a samim tim i na aluminijumske listiće bude skinuta strujanjem vazduha koji nastaje usled pokretanja već fiksiranog ventilatora.

 

Samim tim, podrška za skoro sve standarde, tj. vešanja nije izostala, pa ovaj vazdušni hladnjak primenu može da nađe kako kod Intel LGA 775 baziranih procesora, tako i kod AMD Socket 754/939/AM2 modela. Da bi utvrdili efikasnost ovog rashladnog rešenja koristi smo Intel platformu baziranju na Core 2 Quad Q6600 modelu koji smo dodatno overklokovali na 3400 MHz, a samim tim poredili smo ga sa glavnim konkurentom, tj. BOX vazdušnim hladnjakom.

 

Baza koja naleže na procesor već je posedovala termalnu silikonsku pastu koju nismo menjali, tj. istu smo upotrebili i na testiranju. Povezivanje nije oduzelo mnogo vremena jer je način montiranja identičan onome kao i kod BOX hlađenja (mišljenja smo da bi se bolji efekat ostvario da je proizvođač razmotrio i neke druge vidove povezivanja).

 

Posle testiranja oba vazdušna hladnjaka Quad Prime programom u trajanju od sat vremena, OCZ Vanquisher pokazao se kao veoma konkurentan kuler i pored toga što ne spada u zapreminski velike vazdušne hladnjake. Maksimalna temperatura koju je Q6600 procesor overklokovan na 3400 MHz dostigao posle sat vremena konstantne torture, nije prelazila veću vrednost od 71ºC, dok je na BOX kuleru priča malo drugačija i temperature su prelazile vrednost veću od 82ºC. Isto tako, veoma bitno je napomenuti i to da je tokom testiranja ventilator bio skoro pa nečujan. Ipak, pri podešavanju maksimalnog broja obrtaja ventilatora, tj. u slučaju da mu dodelite svih 12 V, pojavljuje se blagi šapat koji ruku na srce i nije toliko primetan. U svakom slučaju, ako posredstvom BIOS opcija podesite broj obrtaja ventilatora u zavisnosti od zagrevana procesora, onda ćete u najmanju ruku eliminisati bilo koji vid nazovi buke.

Intel E8400 5005 MHz – potpuno stabilno!

Posle testa Faznog-promenljivog hlađenja (pomenuti uređaj korišćen je za testiranje nekoliko procesora) rešili smo da uradimo nešto novo. Naravno, tada je svrsishodnost tražena isključivo u “sportskom OC-u”. Međutim ovoga puta testirali smo stabilnosti na trenutno najzanimljivijem procesoru za overklok, tj. Intel Core 2 Duo E8400 modelu.

 

Većinu overklokera, koji su prirodom stvari “skloni dokazivanju” verovatno ne interesuje maksimalna stabilnost u ekstremnim uslovima, već stabilnost procesora dovoljna tek za run najpopularnijih Benchmark programa, koji se koriste u overklok takmičenju. Međutim, ima i onih korisnika kojima to nije prioritet, te overklok znaju da iskoriste za povećanje performansi, kako bi ubrzali rad njima važnih programa i aplikacija.

 

U tu svrhu HW Gurus je uradio mini test stabilnosti uz pomoć Faznog-promenljivog hlađenja. Ustanovili smo da uz određena podešavanja unutar BIOS-a matične ploče, Intel Core 2 Duo E8400 model može da radi na neverovatnih 5005 MHz, što je iznosi 67%, 100% stabilnog overkloka.

 

Test sistem

 

Da bi postigli 5005 MHz bilo je potrebno naći odgovarajuću ploču koja je u stanju da ostvari stabilnih 557 MHz FSB-a. Ovaj zadatak nije ni malo lak. Ipak, većina korisnika novih Intel procesora nije upoznata sa činjenicom da jedna matična ploča starijeg datuma ostvaruje daleko bolji FSB potencijal, sa novim 45nm procesorima. U pitanju je ASUS Commando, tj. matična ploča namenjena entuzijastima, koja je zasnovana na Intel Desktop P965 kontrolerskoj logici. Moramo da napomenemo da postignutih 557 MHz FSB-a još uvek nije moguće ostvariti na Intel X38 i X48 baziranim modelima, a da je to naravno stabilno (uskoro na test nam stiže i jedna ASUS P45 matična ploča sa kojom ćemo da utvrdimo da li je i koliko efikasnija od famoznog Commando modela). Za klok procesora od 5005 MHz, morali smo da koristimo određene parametre unutar BIOS-a, naravno reč je o naponskom i klok sektoru, koji možete da vidite dole.

 

Podešavanja procesora:

 

CPU Ratio Settings (9)

C1E Support (Disabled)

CPU TM Function (Disabled)

Vanderpool Technology (Disabled)

Execute Disable (Dsiasbled)

Max CPUID Value Limit (Diasbled)

 

Overklok podešavanja:

 

CPU Ratio Settings (9)

FSB Frequency (557 MHz)

PCIE Frequency (100 MHz)

 

DRAM Frequency (DDR2 1134 MHz)

DRAM Command Rate (2T)

DRAM Timing Control (Manual)

 

CAS# Latency -5

 

RAS# To CAS# Delay – 5

 

RAS# To Precharge – 5

 

RAS# Active Time – 15

DRAM Static Read Control (Disabled)

 

CPU Voltage (1.70 V)

North Bridge Voltage (1.62 V)

DRAM Voltage (2.35 V)

FSB Termination Voltage (1.50 V)

 

 

Za test stabilnosti koristili smo dve baze testova. Prvi test se odnosio na korišćenje Orthos programa u trajanju od 1h i 30min, uz pet periodičnih ponavljanja CPU testa 3D Mark 06 benchmark programa, na svakih 15 minuta. Drugi test odnosio se na realnu game aplikaciju, tj popularnu „Krizu“. Naime, uz pomoć najoštrijih podešavanja, pomenuta igra Crysis radila je neometano čitavih 4h, što je za nas bilo sasvim dovoljno da bi stavili tačku na ovo testiranje. Isto tako, morali smo da uradimo dva dodatna naponska moda.

 

Da bi se uklonio u potpunosti pad napona, grafitnom olovkom (7B) prešli smo preko otpornika (kao na slici iznad). Drugi naponski mod odnosio se na povećanje napona CPU-a. Iz tog razloga bilo je potrebno u “pomoć pozvati” helipot trimer. Trimer podešen na 50k Ω, omogućio je pomenuto „prekoračenje napona“.

 

Geil Ultra DDR2 1000 MHz CL 4-4-4-1: ustupio DPM

 

LC Power Hyperion 700: ustupio DPM

 

ASUS Commando: sponzorisao ASUS

Overclock uputstvo za Intel LGA 775 procesore

Pojava ozbiljnog overkloka, kao fenomena, datira još od pojave Intel Celeron 300A procesora, za koga možemo slobodno da kažemo da je jedan od prvih ozbiljnih predstavnika cele priče o overkloku. Jednostavnim podizanjem magistrale, ili ti FSB-a, zajedno sa određenim izmenama vrednosti parametara unutar BIOS-a, današnji skoro svi procesori u stanju su da izvrše sve zadatke u potpunosti, na dosta većem radnom taktu, neko što je fabrička vrednost istog tog procesora kojeg smo overklokovali.

 

Prve potrebe za overklok, pojavile su kod korisnika sa ne toliko dubokim džepom. Takvi korisnici bili su primorani da uz kupovinu nekog boljeg hladnjaka, jednostavno uz overklok, dođu do veće frekvencije, na osnovu čega bi se povećale performanse samog sistema. Kako je vreme odmicalo, proizvođači matičnih ploča, svesni novonastale situacije počeli su sa proizvodnjom sve boljih, i boljih matičnih ploča, koje su sve više bile raspoložene za overklok. Realno gledano, danas se vodi jedan mali rat, među proizvođačima matičnih ploča, gde je iskreno veoma teško ispratiti sve novitete, jer u jednom mesecu na tržište ponekad izađe i do desetak modela različitih proizvođača. Ali da se vratimo malo u prošlost. Kako se priča o overkloku sve više širila, pojavila se potreba i za overklokovanje ostalih komponenti, kao što je recimo sistemska memorija ili grafičke kartice. Isto tako, danas overklok ne predstavlja samo zadovoljstvo za low end korisnike, jednostavno danas je nezamislivo da se jedan sistem ne overklokuje, nevezano kojoj cenovnoj, odnosno tržišnoj kategoriji pripada, a sve to zarad „potrebe“ za što većim performansa.

 

Intel kao trenutni lider na tržištu mikroprocesora, svakako je najzanimljiviji kada je u pitanju naša priča o overkloku. Današnji Intel procesori zasnovani na Core arhitekturi, ponekad su u stanju da dostignu čak i preko 100% overkloka ,a sve to u poređenju na fabričku vrednost kloka, gde ćemo baš iz tog razloga pokušati da na što jednostavniji način objasnimo, kako overklokovati jedan takav procesor. Pet, može se reći najbitnijih stavki za uspešan overklok jednog procesora jesu : kvalitetna matična ploča (podrazumeva se i bogat sektor BIOS opcija), memorija sa što većim fabričkim klokom, dobar hladnjak za procesor (bilo da je vazdušni hladnjak ili da je zasnovan na vodenom hlađenju, faznom promenljivom itd.), napajanje i naravno termalna pasta. Matična ploča poželjno je da ima što kvalitetniju naponsku jedinicu, koja bi trebalo da je što adekvatnije hlađenja, kao i širok spektar BIOS opcija neophodnih za uspešan overklok. Generalno gledano, za potrebe današnjih procesora sa dva jezgra, mogu da se koriste ploče kako sa 3-faznim, 4-faznim, 5-faznim tako i sa 6-faznim filtriranjem napona, dok je priča za procesore sa četiri jezgra malo drugačija. Overklokovan procesor sa četiri jezgra u nekim situacijama troši skoro pa duplo veću struju, neko onaj u Dual Core izvedbi, a sve to na istom kloku, te se stoga za takve procesore preporučuju matične ploče sa najmanje 8-faznom naponskom jedinicom, kako bi pad napona pri punom opterećenju mogao da se svede na minimum (isto tako bilo bi poželjno i jedno dosta kvalitetno napajanje). Svakako, da bi mogli u opšte da podignemo klok procesora moramo unutar BIOS-a da povećamo i klok FSB-a. Primera radi, podizanjem FSB-a nekog Code 2 Duo procesora sa recimo 10 množiocem, sa nominalnih 266 MHz FSB-a, na nekih 300 MHz FSB-a, procesor koji je radio na fabričkoj vrednosti od 2,66 GHz, u novonastaloj overklok situaciji radiće na okruglo 3 GHz. Isto tako, sa povećanjem FSB-a, povećava se i klok memorije, tako da uz posedovanje memorije sa velikim fabričkim klokom (primera radi 1000 MHz) overklok je zagarantovan.

 

Računanje, tj. formula overkloka procesora i memorije :

 

  1. FSB x Memorijski delilac = Brzina memorije

 

Primera radi: 266 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 533 MHz (brzina memorije)

ili : 333 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 666 MHz (brzina memorije)

ili : 400 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 800MHz (brzina memorije)

ili : 450 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 900MHz (brzina memorije)

ili : 500 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 1000MHz (brzina memorije)

U Biosu postoje i drugi množioci sem „2“ koji smo mi naveli u ovom primeru, kao što je recimo „3“, i primenjivanjem gornje formule dobićete veće vrednosti kloka memorije.

 

  1. FSB x Množilac procesora = brzina procesora

 

Množilac procesora je po Defaultu podešen na maksimalnu vrednost (prethodno mora da se isključi C1 i EIST), stoga ako imao recimo Intel Core 2 Quad Q9300 (2497.5 MHz Default klok), njegov max množilac je 7.5 (može se smanjivati na 7 i 6) a FSB 1333 MHz ( tj. 333 MHz koje računamo kada overklokujemo)

 

Primera radi: 266 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 1995 MHz (brzina procesora)

ili : 333 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 2497.5 MHz (brzina procesora)

ili : 400 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3000 MHz (brzina procesora)

ili : 450 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3375 MHz (brzina procesora)

ili : 500 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3750 MHz (brzina procesora)

 

 

Hlađenje procesora

Podizanje kloka procesora van granica fabričke vrednosti, povlači i neke kontra efekte. Jedan od takvih efekata je i pregrevanje procesora, koje na kraju može da prouzrokuje i nestabilnost celog sistema. Da ne bi došlo do takvih pojava, današnji korisnici koji overklokuju svoje sisteme, pribegavaju montiranju, zapreminski većih, i po prirodi boljih hladnjaka od onih fabričkih, koji dolaze uz procesor. Trenutno najaktuelnija tri hlađenja koja se koriste pri hlađenju procesora su :

 

VAZDUŠNA HLAĐENJA

 

VODENA HLAĐENJA

 

FAZNA PROMENLJIVA HLAĐENJA

 

 

Svakako, postoje i drugi vidovi hlađenja koji se koriste u svrhu takmičenja, kao što su hlađenja bazirana na TEČNOM AZOTU I SUVOM LEDU. Kao završi faktor pri montiranju novog rashladnog sistema, neizbežno je spomenuti i termalnu pastu. Trenutno najaktuelnija, i može se reći jedna od najboljih termalnih pasti na našem tržištu je svakako Artic Silver 5, koja dominira svojim kvalitetom zadnjih nekoliko godina. Naravno, pošto je pomenuta pasta jednim delom izrađena od srebra, mora se paziti pri nanošenju na procesor, jer svako odstupanje van procesorskog ležišta može da prouzrokuje kvar ploče (spaljivanje) zbor svoje elekto-provodljivosti (znači oprez na prvom mestu). Druga po sposobnosti aktuelna termalna pasta je Artic Ceramik, koja dolazi od istog proizvođača, međutim na svu sreću ne provodi elektricitet. Naravno, pored Artic derivata, na tržištu je prisutno dosta drugih proizvođača, a na vama je kojem modelu treba da se poklonite.

 

 

BIOS

Posle montiranja boljeg hladnjaka dolazimo do priče koja je usko povezana sa parametrima BIOS-a. Kako smo i naveli, podizanjem FSB-a, povećava se takt kako procesora, tako i memorije. Svaki FSB ima svoj tzv. „strap“ koji se kreće u granicama od 200 MHz do 400 MHz. Smanjenjem strapa na manju vrednost kloka, smanjuje se mogućnost dostizanja maksimalnog kloka FSB-a, dok se memorijski protok povećava, i obrnuto (promena strapa moguća je samo na novijim modelima matičnih ploča). Na osnovu ovog podatka mogu će je zaključiti i sledeće, tj. da sa većim strapom, moguće je ostvariti i veći overklok FSB-a. Povećavanjem FSB-a povećava se i klok memorije, čiji protok direktno utiče na performanse. Da bi se postigle što bolje performanse memorijskog protoka, memorija se može dodatno „zatezati“, tj. smanjivanjem latencija iste na prvu stabilnu vrednost, moguće je dodatno doprineti konačnim performansama memorijskog protoka.

 

 

Međutim, ako ne promenimo i napone u BIOS-u, tj. napone određenih tačaka na ploči nećemo postići toliko impresivan overklok, kako procesora, FSB-a tako i memorije. Za što bolji overklok procesora, mora se pribegavati podizanju pet trenutno najbitnijih napona jedne matične ploče, a to su : CPU napon, FSB napon, North bridge napon, napon memorije i svakako neizbežni PLL (VTT) napon.

 

 

Ako uzmemo recimo, da smo na jednom Intel Core 2 Duo procesoru montirali bolje vazdušno hlađenje, na osnovu našeg iskustva možemo da konstatujemo da se napon od 1.38 V do nekih 1.47 V ne bi smeo prelaziti, jer bi moglo da dođe kako do pregrevanja, tako i do nestabilnosti (pitanje je „sreće“ neki procesori mogu, a neki opet ne mogu da trpe velike napone). Međutim, kada je reč o Quad Core procesorima onda je priča malo drugačija, i ponavljamo, po nekim našim procenama, nije poželjno prelaziti napon veći od 1.4 V (kod procesora izrađenih u 45nm priča je malo drugačija i ta granica može da se prekorači, a ne bi trebala da prelazi 1.5 V i temperaturu veću od 73ºC pri punom opterećenju). Svakako, ako ste u stanju da sebi priuštite neko vodeno hlađenje, sa naponom procesora može se ići još koji korak dalje, tj. za Dual Core procesore do nekih 1.50 V (za procesore izrađene u 45nm do 1.52 V sa maksimalnom temperaturom od 73ºC), za Quad core procesore do nekih 1.52 V (za procesore izrađene u 45nm do 1.52 V sa maksimalnom temperaturom od 73ºC). Veoma je bitno napomenuti i to da 45nm procesori „gube na overkloku“ vremenom, tj. sistem na određenom kloku radiće jedno vreme i onda će postati nestabilan i tražiće više napona za procesor. Kako bi izbegli pomenuti problem treba se pridržavati gore pomenutih uputstava, gde najveću pažnju treba posvetiti maksimalnoj temperaturi koja ne sme da pređe kako smo naveli 73ºC. Da bi dostigli željeni klok procesora, pored napona koji treba njemu da se dodeli, takođe je neophodno dodeliti napon kako FSB-u, tako i severnom mostu itd. kao osnovnim parametrima za postizanje što većeg FSB-a. Današnje matične ploče bazirane Intel P965, P35, P45, 975X, X38, X48 čipsetu, imaju skoro identične raspone napona za postizanje stabilnog FSB-a (izuzev ASUS Blitz Formula SE, ASUS Maximus Formula, ASUS Maximus Extreme, ASUS Rampage Formula matične ploče … koje raspolažu sa dosta agresivnijim naponskim sektorom unutar BIOS-a, i samim tim na tim modelima moguće je i prekoračiti dozvoljene napone koje ćemo tokom nastavka teksta preporučiti). Maksimalni napon, kako kod severnog mosta, tako i kod FSB-a u nekim krajnjim crtama, ne bi smeo da prelazi vrednost veću od 1.45 V do 1.5 V (kod nekih modela matičnih ploča 1.5 V je maksimalna moguća vrednost FSB-a koja može da se dodeli u BIOS-u).

 

 

Isto tako, u vreme kada su aktuelna dva memorijska standarda, tj. DDR2 i DDR3, mora se sa dozom opreza obratiti pažnja na naponski sektor, jer jedan nepromišljen potez može poslati vaše skupe memorijske module, jednom za svagda u večita lovišta. Trenutno, bezbolan napon za DDR2 memorijske parove iznosi u rasponu od 2.0 V do maksimalnih 2. 5 V, dok je kod DDR3 memorije priča malo „labavija“, tj. preporučeni maksimalni naponi kreću se od 1.8 V do nekih 2.2 V (pošto je još uvek rano diskutovati o DDR3 memorijskom standardu, tako će se i maksimalna vrednost dopuštenog napona povećavati). Pomalo konfuzan naponski sektor, koji obično biva zapostavljen, vezan je PLL (VTT). Promena PLL napona na veću vrednost od one standardne, koristi se isključivo u slučajevima kad je neophodan FSB veći od 450 MHz ( sve pod uslovom da vam procesor ne udara u „zid“ sa vrednošću manjom od 450 MHz, taj problem u narodu je poznat kao CPU-FSB-Wall). Kako je pomenuti naponski sektor vezan za naponsku jedinicu, jasno je da ne treba preterivati, shodno tome maksimalni preporučeni napon PLL-a ne bi smeo da prelazi više od 1.66 V do nekih 1.80 V. Isto tako u BIOS-u postoje i drugi parametri koji direktno utiču na overkolk kao što je C1 i EIST, čijim isključenjem nema variranja takta procesora. Podjednako važno je i isključiti sve „čipove“, tj. uređaje na ploči koje ne koristite kao što je LAN, FireWire itd, znači ostavi samo one koji su vam neophodni.

 

Struja

 

Poznato je da većina matičnih ploča pati od pada napona pri punom opterećenju. Što će reći ako procesor nije opterećen, i u Windowsu radi na recimo 1.45 V, pri punom opterećenju napon u nekim slučajevima može da padne i ispod 1.4 V, što svakako nije poželjno, jer nam ta činjenica govori da procesor može pri punom opterećenju da radi na naponu manjem od 1.45 V, pa se zbog toga postavlja pitanje a zašto u „Idleu“ ne bi radio na tom naponu? Jedan od načina da se to sve zaobiđe je korišćenje raznoraznih „naponskih modova“ (dosta materijala o pomenutim modovima možete naći i na našem forumu) uz čiju pomoć pad napona na pojedinim modelima matičnih ploča jednostavno nestaje. Stoga, za uspešan overklok preporučuje se i što kvalitetnija „naponski“ opremljena matična ploča (što više kvalitetnih zavojnica i mosfetova, to bolje) kako bi se smanjila verovatnoća za trebovanje pomenutog naponskog moda.

 

Uredno odrađen naponski mod ne mora da znači da će sistem funkcionisati bez ikakvih problema, drugi veoma bitan faktor vezan za struju je svakako napajanje. Kvalitetno napajanje igra veoma veliku ulogu, i sa istim se pomenuti pad napona svodi na minimum. Danas su sve više aktuelna napajanja sa što više „trafo stanica“ tj. napajanja sa dva, tri i čak četiri trafoa. Isto tako pri kupovini je veoma bitno pogledati koliki su naponi na 12 V granama, tj. 12 V grane trebalo bi da su u stanju da isporuče što više napona i naravno što više struje, kako ne bi došlo do tzv. „štucanja“. Nedostatak struje na EPS 12 V grani koja napaja celu naponsku jedinicu procesora može da prestavlja problem (najčešće kod Quad procesora) stoga se i preporučuju napajanja koja baš na EPS 12 V grani mogu da isporuče min 15 A.

 

 

Provera stabilnosti

Kako bi utvrdili da li je overklok postavka unutar BIOS-a urodila plodom pribegava se test programima. Trenutno najaktuelniji overklok test program za Dual Core procesore svakako je Orthos, dok se za procesore sa četiri jezgra preporučuje Quad Prime95 program, naravno postoje i drugi programi za utvrđivanje stabilnosti i svi oni mogu da se preuzmu OVDE. Pri puštanju pomenuta dva programa u pogon, dva, tri ili četiri jezgra, zavisno od procesora koji se testira na stabilnost, bivaju opterećena 100%, usled čega dolazi do drastičnog povećanja temperature.

 

Temperatura koja ne bi smela da se pređe za Dula Core procesore izrađene u 65nm iznosi 80 °C (za 45nm 73ºC), dok kod Quad Core modela ta vrednost može da ide i do maksimalnih 85 °C (za 45nm 73 ºC). Trenutno najaktuelniji program sa kojim se meri temperatura novih Intel procesora je CORE TEMP , koji po navodima programera meri temperaturu direktno iz jezgra procesora.

 

Za proveru identifikacije kloka kako procesora tako i memorije, zatim za proveru memorijskih latencija unutar Windows-a koristi se svima nam poznat CPU-Z program.

 

Da rezimiramo.

Overklok današnjih procesora ne bi trebalo da predstavlja problem, naravno ako vam apetiti nisu preterano veliki. Isto tako, proizvođači matičnih ploča, memorije, grafičkih karata, raznih rashladnih rešenja iz dana u dan sve se više trude da izbace na tržište što bolji proizvod, što je na kraju povoljno za krajnjeg kupca. Međutim, overklok u jednim manjim delom utiče na skraćenje radnog veka komponenti, te vam skrećemo pažnju da ovo uputstvo koristite isključivo kada je to neophodno.

 

Autor ovog teksta ne odgovara za oštećenje hardvera ukoliko do njega dođe, posredstvom korišćenja ovog edukativnog teksta!