ASUS Matrix HD 5870 Platinum

Nereferentni modeli komponenata su uvijek privlačni, pogotovo kad su u pitanju grafičke kartice. Tako je ASUS predstavio novu karticu u svoju ROG seriju komponenata, točnije Matrix seriju grafičkih kartica. Republic of Gamers (ROG) je predstavljena davne 2006 godine s prvom Matrix karticom koja je bila HD 4870 i 9600/9800GT. Tada je prvi puta predstavljena zamisao Matrix kartica koje su i tada bila jako popularne. Kakva je sada situacija po pitanju kvalitete i funkcija nove, HD 5870 Matrix kartice, provjerite u daljnjem tekstu. Svi se sjećaju u kakvoj položaju je bio ATI s HD4870 grafičkom. Cijenom konkurentan proizvod, ali performansama je zaostajao za odličnim GT200(b) čipom.

Bilo kako bilo, AMD je ostvario profit zbog manjih troškova u proizvodnji, dok je nVidia konstantno morala preimenovati svoje grafičke kako bi prodala što više čipova. ATI je odlučio sličnu taktiku koristiti i kod nove, HD 5000 serije. Povećavši veličinu tranzistora za skoro 2.5x, smanjenim procesom jezgra je povećana za samo 52mm2. To je omogućilo odlične performanse i male troškove proizvodnje.

ASUS je odlučio ovaj čip još dodatno ubrzati tako što je koristio svoj vlastiti dizajn i time osigurao sigurno povećanje taktova. Da se ne radi samo o podizanju taktova, svjedoči i činjenica o 2GB memorije na grafičkoj. Kod ATI-a je poznato da dodatna memorija ne utječe pretjerano na performanse, ali je svakako lijepo vidjeti ovakvo povećanje.

last1

Overclock uputstvo – AMD Phenom II i Athlon

U pokušaju razumevanja overkloka, čak i korisnici sa solidnim kompjuterskim znanjem mogu biti zbunjeni činjenicom da se iste stvari opisuju nekolicinom različitih pojmova. Pre nego što se dotaknemo konkretnog uputstva kako overklokovati AMD procesor, razjasnimo prvo osnovne termine povezane sa ovim aktivnostima.

 

Brzine, frekvencije, taktovi, klokovi itd.

 

Brzina procesora (poznata i kao frekvencija procesora, frekvencija jezgara ili takt procesora): to je frekvencija na kojoj procesor izvršava instrukcije (primera radi, 3.000 MHz ili 3.0 GHz).

 

Brzina linka HyperTransport: to je frekvencija veze između procesora i severnog mosta čipseta (primera radi, 1.000 MHz, 1.800 MHz ili 2.000 MHz). Ona je najčešće jednaka frekvenciji na kojoj radi sam severni most, ali je ne sme premašiti.

 

Brzina severnog mosta: to je frekvencija “severnog” dela čipseta (primera radi, 1.800 ili 2.000 MHz). Za procesore namenjene AM2+ podnožju, povećanje brzine severnog mosta pojačaće performanse memorijskog kontrolera i trećestepene keš memorije. Brzina severnog mosta ne sme biti manja od frekvencije HyperTransport veze sa procesorom, ali je može dosta premašiti.

 

Frekvencija memorije (DRAM frekvencija, brzina memorije): to je brzina, merena u megahercima (MHz), na kojoj funkcioniše memorijska magistrala sistema. Ona može biti prikazana stvarnom frekvencijom generatora sinhronizacionog takta (primera radi, 200, 300, 400 ili 533 MHz), ili efektivnom frekvencijom (primera radi, DDR2-400, DDR2-667, DDR2-800 ili DDR2-1066, jer DDR memorijski kontroler u toku jednog signala takta ostvaruju dve operacije sa memorijom – otud i ime „double data rate“).

 

Referentni takt (ili u naprodu poznat kao FSB): podrazumevano, on je podešen na 200 MHz. Kao što ćete videti kod AM2+ ili AM3 procesora, sve frekvencije su umnožak referentnog takta i izračunate su na osnovu referentnog takta koristeći brojeve koje nazivamo „multiplikatori“ ili „množioci“, a ponekad, u slučaju da se ne radi o celim brojevima, „delioci“.

 

Izračunavanje frekvencija

 

Pre nego što pređemo na proceduru izračunavanja frekvencija, treba da pomenemo da najveći deo ovog vodiča pokriva procesore za AM2+i AM3 podnožja, kao što su Phenomi I i II ili Athlon 7xxx, 4xx serija procesora zasnovana na K10 jezgrima itd. Ipak, ovaj vodič se može primeniti i na ranije Athlon X2 modele zasnovane na K8 jezgrima i namenjene AM2 procesorima, kao što su serije 4xxx, 5xxx i 6xxx. Tu postoje neke razlike koje će biti naglašene kasnije.

 

{jospagebreak_scroll title=Osnovne formule računanja}

 

Na ovoj stranici bavićemo se osnovnim formulama sa kojima bi uspešno trebali da overklokujete vaš AMD procesor. Samim tim pogledajmo šta je to što treba da podesite kako bi vaš procesor bio uspeško verklokovan.

 

Brzina procesora = Referentni takt * Procesorski množilac

 

Brzina severnog mosta = Referentni takt * Množilac severnog mosta

 

Brzina linka HyperTransport = Referentni takt * HyperTransport množilac

 

Frekvencija memorije = Referentni takt * Memorijski množilac

 

Ako hoćemo da overklokujemo naš procesor, odnosno da mu povećamo radnu brzinu, to možemo učiniti na dva načina: povećanjem referentnog kloka ili povećanjem procesorskog množioca. Kao primer, Phenom II X6 1055T ima referentni takt od 200 MHz i procesorski množilac 14x, pa je rezultujuća brzina procesora jednaka 2.800 MHz (200 * 14 = 2.800).

 

Ako hoćemo da ga ubrzamo na 3.00 MHz, to možemo uraditi ili povećanjem množioca na 15x (200 * 15 = 3.00), ili povećanjem referentnog takta na 214 (214 * 14 = 3.00).

 

Ipak, treba uvek imati na umu ako povećavamo referentni takt da su sve ostale frekvencije takođe zasnovane na referentnom taktu, pa će njegovo povećanje na 214 MHz takođe ubrzati, odnosno overklokovati i severni most, HyperTransport link i frekvenciju memorije. Nasuprot tome, prosto povećanje procesorskog množioca povećaće samo brzinu procesora. U nastavku, bavićemo se overklokom koristeći alatku AMD OverDrive, a onda pogledati BIOS zarad naprednijeg overkloka putem referentnog takta.

 

Zavisno od proizvođača matične ploče, opcije u BIOS-u vezane za brzinu procesora i severnog mosta ne moraju obavezno koristiti jednostavni množilac, već veličine označene kao FID (Freqency ID) i DID (Divisor ID). U tom slučaju, brzina procesora proračunava se na sledeći način:

 

Brzina procesora = Referentni takt * FID (množilac) / DID (delilac)

 

Brzina severnog mosta = Referentni takt * NB FID (množilac) / NB DID (delilac)

 

(NB označava severni most – northbridge)

 

Ako DID održavate na 1, onda dobijate istu formulu kao u slučaju prostog množioca, pa ćete videti množioce u koracima od 0,5 (primera radi, 8,5 – 9 – 9,5 – 10). Podešavanjem DID-a na veću vrednost, kao što je 2 ili 4, moguće je ostvariti još manji korak između stepena množioca. Da stvar bude komplikovanija, vrednosti mogu biti prikazane kao frekvencije (npr. 1.800 MHz) ili kao množioci (npr. 9), a ponekad je potrebno unositi ih kao heksadecimalne vrednosti). Radi snalaženja, konsultujte uputstvo koje je došlo uz matičnu ploču, ili putem nekog Internet pretraživača pogledajte koje su odgovarajuće heksadecimalne vrednosti za FID vašeg procesora i severnog mosta.

 

Postoje i drugačiji izuzeci pa nećete uvek biti u prilici da vidite direktne vrednosti množioca. Na primer, frekvencija memorije se u BIOS-u često podešava direktnim izborom (npr. DDR2-400, DDR2-533, DDR2-800 ili DDR2-1066) umesto biranjem množioca i delioca. Isto važi i za brzine severnog mosta i HyperTransport linka. Za sada, nemojte se previše brinuti oko ovih varijacija, već se po potrebi vratite na ovaj deo vodiča u slučaju da u BIOS-u naletite na podešavanja koja vam nisu sasvim razumljiva.

 

{jospagebreak_scroll title=AMD Overdrive – napredna overklok alatka}

 

AMD OverDrive je moćna sveobuhvatna alatka za overklok, praćenje parametara sistema i njegovo testiranje, namenjena korisnicima matičnih ploča sa čipsetom serije AMD 7XX i 8XX. Mnogi overklokeri izbegavaju korišćenje softverskih alata iz operativnog sistema, već preferiraju izmene direktno iz BIOS-a. I mi smo bili sličnog mišljenja zbog slabog kvaliteta alatki koje su proizvođači matičnih ploča nekada isporučivali (sem ako izumemo ASUS-om TurboV softver koji radi avršeno), ali se AMD OverDrive veoma dobr pokazao, pa zaslužuje preporuku.

 

Počećemo prolaskom kroz menije OverDrive-a, ističući korisne mogućnosti i otključavajući naprednije opcije koje su nam potrebne za nastavak. Nakon otvaranja OverDrive-a, bićete “pozdravljeni” porukom koja vas obaveštava da sve što činite u vezi sa overklokovanjem ploče i procesora, činite na sopstvenu odgovornost.

 

Nakon prihvatanja uslova korišćenja, program će prikazati karticu sa osnovnim informacijama o sistemu (Basic System Information), gde ćete videti podatke o procesoru i memoriji.

 

Klik na stavku u dijagramu prikazaće prozor sa više detalja:

 

Kartica “Status Monitor” značajna je pri overklokovanju, jer tu posmatrate vrednosti kao što su brzina procesora, množioci, naponi, temperature i nivo aktivnosti, odnosno opterećenja sistema.

 

Klik na karticu „Performance Control“ prikazaće početnički režim, koji se sastoji od jednostavnog klizača za povećanje performansi. Ovaj klizač fokusira se na povećanje frekvencije PCI Express (PCIe) magistrale.

 

Da bismo otključali napredniju kontrolu frekvencija i napona, moramo otići u karticu Preference/Settings, i izabrati “Advanced Mode”.

 

Pošto je napredna kontrola otključana, početnički režim biće zamenjen karticom za kontrolu napona i frekvencija.

 

Memorijska kartica prikazuje mnoštvo informacija o parametrima memorijskog podsistema. Na istom mestu možete konfigurisati latencije, odnosno tajminge memorijskih modula.

 

AMD OverDrive sadrži čak i ugrađenu benchmark rutinu za brzo merenje performansi i prikaz dobitaka nastalih overklokovanjem.

 

Tu je i opcija za “stresno” testiranje sistema, kako bi se ispitala njegova stabilnost.

 

Poslednja kartica rezervisana je za automatski podešavanje frekvencija jednim klikom. Ipak, ova komanda oduzima previše vremena dok sistem ispita stabilnost, a pritom ovaj način nije tako zabavan kao ručno podešavanje, tako da se njime nismo previše bavili.

 

Sada kad smo upoznati sa rukovanjem alatke AMD OverDrive nakon što smo otključali naprednije komande, vreme je da se bacimo na sam overklok.

 

 

{jospagebreak_scroll title=Najjednostavniji overklok – putem množioca}

 

Koristeći matičnu ploču baziranu na čipsetu 890GX i neki od procesora sa oznakom Black Edition, prilično je jednostavno početi sa overklokovanjem koristeći alatku AMD OverDrive. Ako vaš procesor nije Black Edition i nema otključan množilac, tako da ga jednostavno možete povećati, preskočite ovu sekciju. Fabrički klok Phenom II procsora je 3000 MHz (15 * 200), no pogledajmo na sliku ispod šta se dešava kada referentni klok (FSB) ne diramo, a povećamo vrednost množioca na 19.

 

Kao što se može primetiti samo povećanjem množioca overklokovali smo procesor sa 3000 MHz na 38000MHz.

 

Dobra je praksa prethodno pokrenuti neke testove na fabričkoj brzini, kako bi postojali rezultati sa kojima ćete porediti dobitke nakon uspešnog overklokovanja. Ovo poređenje može da vam otkrije dobitke, ali i eventualne gubitke na brzini, nastale izmenom parametara sistema.

 

Za najbolje rezultate, dobra ideja je da se prethodno isključe sve BIOS opcije koje smo ranije opisali. Ako niste dovoljno upoznati sa BIOS-om, u nastavku teksta možete videti ilustracije za navigaciju kroz BIOS.

 

Kako bi overklokovali Black Edition procesor, vodite računa da ste obeležili polje „Select All Cores“, a onda počnite sa povećanjem procesorskog množioca u malim koracima. Isključivanjem polja „Select All Cores“, moguće je podešavati brzine pojedinačnih procesorskih jezgara. Prilikom overkloka, pratite brzine i testirajte stabilnost nakon svakog značajnijeg povećanja brzine, a nije loše ni voditi listu učinjenih operacija, kako bi lakše pratili krajnje rezultate.

 

Kako od našeg procesora zasnovanog na jezgru Deneb očekujemo velike dobitke, preskočili smo množilac 15,5x i postavili ga direktno na 16x, što je rezultovalo brzinom procesora od 3,200 MHz. Uz referentni takt od 200 MHz, svako povećanje množioca za jedan broj povećava radnu frekvenciju procesora za 200 MHz, dok korak od 0,5x povećava frekvenciju za 100 MHz. Stabilnost procesora ispitivali smo testom koji je ugrađen u OverDrive, kao i Linx programom kojeg možete skinuti OVDE.

 

Nakon 15 minuta testa u Linx programu sve je prošlo bez ijedne greške, vreme je da nastavimo sa overklokom. Kao primer od ranije, množilac vrednosti 16,5x rezultuje brzinom procesora od 3.300 MHz. I na ovoj brzini, naš Phenom II prošao je testove stabilnosti bez problema. Isto se ponovilo i sa množiocem 17x, odnosno brzinom procesora od 3.400 MHz.

 

Na brzini od 3,5 GHz (17,5 x 200), OverDrive-ov test stabilnosti prošao je bez problema u trajanju od sat vremena, ali smo već nakon desetog minuta u testu Linx „popili“ plavi ekran u Windowsu, a sistem se restartovao. Svi ostali testovi prošli su na ovim podešavanjima, ali smo želeli da ostvarimo potpunu stabilnost i „izvrtimo“ Linx u trajanju od najmanje sat vremena. Stoga, maksimalni overklok koji smo postigli sa ovim procesorom bez podizanja njegovog podrazumevanog napona (CPU VID) od 1,35 V iznosi između 3,4 i 3,5 GHz. Ako vam se ne sviđa ideja o podizanju napona (veći napon od podrazumevanog izaziva veće „naprezanje“ čipa, i može uzrokovati nešto kraći radni vek), možete se zaustaviti ovde. Ili, nastavite kako bi pronašli maksimalnu stabilnu brzinu procesora na fabričkom naponu, podižući referentni takt za po jedan megaherc (zbog množioca koji iznosi 17x, brzina procesora će se u svakom koraku podizati za 17 MHz).

 

Ako nameravate da podižete napon, činite to u malim koracima (0,025 do 0,05 V), a istovremeno obavezno pratite porast temperature. Naš procesor nije se previše zagrevao, pa je podizanje napona sa 1,35 na 1,375 V ostvario potpunu stabilnost na 3,5 GHz u Linx testu.

 

Stabilnost pri množiocu podešenom na 18, što čini brzinu procesora od 3,6 GHz, zahtevala je podizanje napona na 1,4 V. Dostizanje frekvencije od 3,7 GHz zahtevalo je napon od 1,4875 V. To je više od onoga što AMD OverDrive dozvoljava, iz razloga što ovoliki napon zahteva ozbiljniji rashladni sisem. Podizanje limita zahteva editovanje konfiguracionog XML fajla programa u Notepadu, čime smo dobili mogućnost podizanja napona sve do 1,55 V.

 

Stabilna brzina od 3,8 GHz u OverDrive testu pri množiocu od 18x dostignuta je pri naponu od 1,5 V. Ipak, ni povećanje napona na 1,55 V nije rezultovalo stabilnim izvršavanjem Linx testa, a pritom je temperatura išla do 55 stepeni Celzijusa. Jasno je da je potrebno oboriti temperaturu boljim hlađenjem.

 

Vraćanjem na 3,7 GHz, Linx nije izbacivao greške punih sat vremena, čime smo potvrdili stabilnost na ovoj frekvenciji. Sada smo prešli na povećanje referentnog takta za po jedan megaherc, a nakon svake izmene pokretali smo test stabilnosti. Ostvareni maksimum iznosio je 3.765 MHz (203 x 18,5).

 

Najznačajnije pre upuštanja u overklokovanje je znati da stabilna brzina koja se može postići zavisi od primerka čipa, pa pri overkloku možete dobiti znatno bolje ili znatno lošije rezultate od onih koje smo mi ostvarili. Krucijalno je podizati napone i frekvencije u malim koracima, vršiti testove stabilnosti i pratiti temperature. Sa ovim procesorima, podizanje napona nije uvek rešenje, a često se dešava da preteranim podizanjem napona stabilnost postane još gora. Često je za ostvarivanje stabilnosti pri visokom overkloku dovoljno obezbediti bolje hlađenje. Za najbolje rezultate, preporučujemo održavanje temperature procesora u opterećenju ispod 50 stepeni Celzijusa.

 

Iako ne možemo dalje da podignemo brzinu našeg procesora, ima još prostora za poboljšanje performansi celog sistema. Primera radi, podizanje brzine severnog mosta može napraviti primetnu razliku u pojedinim aplikacijama koje se jako oslanjaju na memorijski protok ili brzinu trećestepene keš memorije. Množilac severnog mosta ne može se menjati iz AMD OverDrive-a, već se mora konfigurisati direktno iz BIOS-a.

 

Jedini način podizanja brzine severnog mosta bez restartovanja sistema i direktno iz OverDrive-a jeste eksperimentisanje sa podizanjem referentnog takta i spuštanjem množioca, čime se postiže slična brzina procesora kao pri niskom referentnom taktu i visokom množiocu. Ipak, u tom slučaju će visok referentni takt, pored brzine severnog mosta, povući i veću frekvenciju HyperTransport linka kao i veću frekvenciju memorije. Više na ovu temu nešto kasnije u vodiču, a sada da pogledamo naša tri preostala Black Edition procesora.

 

{jospagebreak_scroll title=Automatski overklok}

 

Jedna od zanmljivijih opcija koje proizvođači matičnih ploča preferiraju jeste AUTOMATSKI OVERKLOK. Veliki broj polaznika overkloka po prvi put će se susresti sa ulaksom u BIOS, verujemo da će i ovo uputstvo pomoći. Sa druge strane verujemo da ima onih koji ne žele baš „da čačkaju“ tamo nešto po BIOS-u, te upravo za takve korisnike posti opcija za automaski overklok. U većini slučajeva, neophodno je samo instalirati alat (softver) vendora (recimo ASUS, GIGABYTE ili MSI) i pokrenuti jednu od opcija koje će dozvoliti softveru da sam podigne napone i klokove vašeg sistema, tj. procesora. Imena softvera koji se korite u pomnute svrke su: TurboV (ASUS); Easy Tune (GIGABYTE) i recimo OC Genie (MSI). Bilo kako bilo ASUS je opet malo pobegao od svih i našao rešenje za hardverski overklok, tj. kao i kod otključavanja jezgara dovoljno je samo da pomerite taster na matičnoj ploči i sistem će automaskti overklokovati vaš procesor. ASUS je ovu tehnologiju nazvao TURBO UNLOCKER. Primer na kome smo mi radili možete videti ispod.

 

{youtube}Fi6om-LWXqo{/youtube}

 

Na drugom primeru možete videti i AUTO TUNING opciju koju smo mi probali (softverko rešenje) ali na Intel platformi. Bilo kako bilo softver je isti i za AMD, te samim tim i princip je isti.

 

{youtube}gKQvfhV7t3g{/youtube}

 

{jospagebreak_scroll title=Otključavanje jezgara}

 

Većina vas možda nije ni znala, ali čisto informacije radi AMD procesori novijih generacija mogu da se otključaju, šta to konkrento znači.? Pojedini procesori kao što je to recimo AMD Phenom II 555 imaju skrivena dva jezgra, te kupovinom jedne od aktuelnih matičnih ploča recimo serije 870, 880 ili 890 možete pomenutom procesoru otključati dva dodatna jezgra i dobiti umesto dual core procesora, quad core procesor. Krajnje impresivno zar ne?

 

Na spisku ispod nalaze se svi procesori koju mogu da se otključaju (spisak će verovatno vremenom da raste):

 

– AMD Athlon II X3 može da otključa jedno dodatno jezgro (sa 3 na 4 jezgra):

 

Modeli: 435, 440, 445, 450

 

– AMD Phenom II X2 može da otključa dva dodatna jezgra (sa 2 na 4 jezgra):

 

Modeli: 550, 555, 560

 

– AMD Phenom II X4 970 Black Edition može da otključa dva dodatna jezgra (sa 4 na 6 jezgara)

 

Kako otključati procesor na ASUS, GIGABYTE ili MSI matičnoj ploči sa 890 čipsetom?

 

Veoma jednostavno! Uzmimo recimo za primer jednu MSI 890 matičnu ploču. Uđete u BIOS odete do sekcije koja se naziva „CELL MENU“ i u podsekciji koja se naziva „CPU CORE CONTROL“ postavite „ENABLED“. Veoma jednostavno. Isti princip je i kod ASUS i kod GIGABYTE matičnih ploča. Pomenuti način naziva se softwersko otključavanje jezgara. No da li postoji bolje rešnje, pouzdanije rešenje?

 

ASUS primer

 

{youtube}hT5ZFgkRhK8{/youtube}

 

GIGABYTE primer

 

{youtube}huKVYW4duiU{/youtube}

 

Moramo da napomenemo da postoji i hardversko rešenje, tj. rešenje koje je pouzdanije od gore pomenutih postupaka. ASUS je jedini proizvođač matičnih ploča na svetu koji ima hardversko otključavanje skrivenih jezgara i sa ponosom ovu opciju naziva CORE UNLOCKER. Kako sve to radi? Dovoljno je da pomerite prekidač na matičnoj ploči i to je to, ništa jendostavnije. Nema potrebe da ulazite u BIOS, da se opterećujete podešavanjima, samo jedan pokret prsta i završili ste celu proceduru. U prilog vam dostavljamo i video zapis sa uputstvom, tj. da vidite koliko to jednostavno može biti.

 

{youtube}jOKeVr6gsLM{/youtube}

 

{jospagebreak_scroll title=Hlađenje procesora}

 

Priča oko hlađenja procesora za bilo koji socket ili brend je ista. Podizanje kloka procesora van granica fabričke vrednosti, povlači i neke kontra efekte. Jedan od takvih efekata je i pregrevanje procesora, koje na kraju može da prouzrokuje i nestabilnost celog sistema. Da ne bi došlo do takvih pojava, današnji korisnici koji overklokuju svoje sisteme, pribegavaju montiranju, zapreminski većih, i po prirodi boljih hladnjaka od onih fabričkih koji dolaze uz procesor. Trenutno najaktuelnija tri hlađenja koja se koriste pri hlađenju procesora su :

 

 

 

VAZDUŠNA HLAĐENJA

 

VODENA HLAĐENJA

 

FAZNA PROMENLJIVA HLAĐENJA I HLAĐENJA ZA SPORTSKI OVERKLOK

 

Svakako, postoje i drugi vidovi hlađenja koji se koriste u svrhu takmičenja, kao što su hlađenja bazirana na TEČNOM AZOTU I SUVOM LEDU. Kao završi faktor pri montiranju novog rashladnog sistema, neizbežno je spomenuti i termalnu pastu. Trenutno najaktuelnija, i može se reći jedna od najboljih termalnih pasti na našem tržištu je svakako Artic Silver 5 i OCZ Freze koja dominira svojim kvalitetom zadnjih nekoliko godina. Naravno, pošto Artic Silver pasta jednim delom izrađena od srebra, mora se paziti pri nanošenju na procesor, jer svako odstupanje van procesorskog ležišta može da prouzrokuje kvar ploče (spaljivanje) zbor svoje elekto-provodljivosti (znači oprez na prvom mestu). Na trištu ima dosta novih roizvoda ovog tipa stoga i ovu informaciju uzmite sa rezervom, te pre kupovine slobodno potražite pomoć na našem FORUMU.

 

{jospagebreak_scroll title=Nešto još malo pre zaključka}

 

Utvrđivanjem maksimalne brzine naših AMD procesora, napravili smo veliki korak unapred što se tiče povećanja performansi celog sistema. Ali taj korak nije i poslednji, jer ima još prostora za optimizacije. Zarad dodatnog ubrzanja, treba povećati i frekvencije ostalih komponenti matične ploče. Povećanjem napona severnog mosta (što se može učiniti i direktno iz AMD OverDrive-a), isti se može ubrzati na 2.400 do 2.600 MHz, čime se povećava brzina memorijskog kontrolera i trećestepene keš memorije. Takođe, povećanje frekvencije memorije i „zatezanje“, odnosno smanjenje latencija može imati uticaja na brzinu u mnogim scenarijima. Kvalitetne DDR2-800 i DDR3-1600 memorije često se mogu overklokovati na 1.066 i 1800 i više MHz, povećanjem napona i „olabavljivanjem“, odnosno povećanjem latencija. HyperTransport link najčešće nema primetnog uticaja na performanse sistema ako se podiže preko 2.000 MHz, a često dovodi do nestabilnosti. Najzad, brzina PCI Express magistrale može se bezbedno povećavati do 110 MHz i potencijalno doneti bolje performanse grafičkog podsistema.

 

Stabilnost i dobitke na brzini treba ispitivati više puta tokom operacije overklokovanja. Fino podešavanje svih varijabli u ovom procesu prevazilazi obim ovog vodiča, ali takođe predstavlja deo zabave overklokovanja, a oni koji su dovoljno strpljivi da ih samostalno ispitaju, često mogu biti nagrađeni dodatnim dobitkom na performansama.

 

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Nadamo se da su svi zainteresovani za overklokovanje AMD procesora u ovom vodiču pronašli dovoljno informacija za početak svoje avanture, bilo da nameravaju jednostavno ubrzanje povećanjem množioca iz AMD OverDrive-a, ili spremaju ekstremnije operacije direktno u BIOS-u. Nikako ne treba zaboraviti da rezultati variraju od primerka do primerka čipa, tako da se ne nadajte ostvarivanju identičnih rezultata koje je neko postigao sa drugim procesorom iste oznake. Podižite frekvencije u malim koracima, pratite temperature, puštajte testove stabilnosti i napone dižite u što je manjim koracima moguće, jer napon direktno utiče na temperaturu čipa. „Prečice“ u ovom procesu naučićete kako budete sticali iskustvo, ali na početku izbegavajte „hvatanje krivina“, jer to ne samo što neće dovesti do uspešnog overkloka, već potencijalno može oštetiti hardver.

 

Poslednji savet vezan je za konkretan model matične ploče: proizvođač je možda implementirao dodatne korisne opcije u BIOS, pa nije zgoreg potražiti odgovarajuće diskusije na Internetu koje su vezane za vašu ploču i njenu reviziju. Saveti koje možete dobiti od iskusnih entuzijasta, koji su prošli ono u čemu se vi trenutno nalazite, nemerljivi su i pomoći će vam u prevazilaženju potencijalnih problema i nevolja na koje možete naleteti.

 

AUTOR OVOG TEKSTA NE ODGOVARA U KOLIKO DOĐE DO OŠTEĆENJA VAŠEG HADVERA!

 

 

Možete se uključiti i diskusiji na forumu OVDE!

ASUS Geforce GTX 470

Izdavanjem HD5xx0 serije, ATI je imao monopol na tržištu skoro godinu dana. Razlog tome je bio kašnjenje nVidia-nog odgovora koje se zvao Fermi. Prije 7 mjeseci imali smo priliku vidjeti odgovor na HD5xx0 seriju u vidu GTX 480 i GTX 470 kartica. Kakvo je stanje na tržištu nakon što su se stvari malo smirile možete vidjeti u daljnjem tekstu. Čekali smo prilično dugo kako bi nVidia izbacila DX11 karticu, iako je najavljena davnih dana. Do tog trenutka smo uživali u performansama koje nam je ATI nudio s 5000 serijom, a sada je tome kraj. GTX 470 kartica je vrlo slična starijem bratu, 480 kartici.

Mogli smo reći oslabljeni model jer osim samog izgleda, promjene su se događale i u samoj jezgri kartice. Tako je i sama GTX 480 kartica oslabljena zbog problema u proizvodnji. Od prvotnih 512 zamišljenih, nVidia je imala problema s dostavom i 480 stream procesora u jezgri. Ovaj model ih ima još manje, svega 448.

ATI Radeon HD 5670 4-Way CrossfireX

Kada nam je nedavno “dopala šaka“ možda i najbolja matična ploča danas, model kompanije Gigabyte sa oznakom X58A-UD9, kao i veći broj Radeon HD5670 kartica, jednostavno nismo mogli da odolimo a da ne izvedemo jedan test koji do sada nije rađen na ovim prostorima, a verovatno ni na svetu… odlučili smo da u direktnom dvoboju sučelimo Radeon HD5870 grafičku kartu, zasnovanu na trenutno najjačem Cypress čipu, protiv četiri Radeon HD5670 karte, zasnovane na mejnstrim čipu kodnog imena Cedar. Rezultati su više nego interesantni.

 

Još kada je pre gotovo tri godine kompanija AMD i njeno grafičko odeljenje ATI došla do zaključka da izrada grafičkih čipova ogromne površine jednostavno nije rentabilna i logična (neposredno posle „fijaska“ sa R600 čipom i 2900XT kartom), bilo je jasno da će uslediti promena u strategiji. Već sa sledećom generacijom čipova, koju je predstavljao RV670, a posebno sa RV770, AMD je zagazio u Sweet Spot pristup, u kome je primarni cilj dizajnirati sjajan čip za Performance segment, sa odličnim odnosom cene, performansi, potrošnje i površine, a najvišu klasu pokrivati grafičkom kartom sa dva ovakva čipa na sebi.

 

Strategija je urodila plodom, i nedavno je objavljena vest da je AMD/ATI, posle mnogo uzastopnih kvartala na trećem mestu kao proizvođač grafičkih čipova, sada drugi. Ukoliko se pitate ko je prvi, odgovor nije težak – iako se sa njihovim čipovima ne možete igrati (ili čak raditi išta ozbiljnije od jednostavne 2D multimedije), Intel prodaje ubedljivo najveći broj GPU-ova, čak više nego AMD i NVidia zajedno. Još jedan dokaz uspešnosti strategije sa malim i efikasnim jezgrom je i činjenica da je AMD svoj prvi DirectX 11 kompatibilni akcelerator predstavio pre gotovo 11 meseci, a da je kompletnu generaciju ponudio kupcima tri meseca pre nego što je NVidia predstavila svoj prvi proizvod kompatibilan sa ovim API-jem. Još jedna važna stavka u ovakvom pristupu je optimizacija drajvera za korišćenje dva ili više grafičkih čipova, i to je nešto u šta je softverski tim AMD-a uložio mnogo rada, sa veoma dobrim rezultatima.

 

{jospagebreak_scroll title= Sklapanje sistema}

 

AMD je do čitave generacije proizvoda došao na veoma jednostavan i logičan način, što im je i omogućilo ovoliku efikasnost u predstavljanju različitih klasa – osnova svih čipova iz Evergreen generacije je identična, a jedina razlika je u broju Stream procesora i širini memorijskih kontrolera. Tako Cypress, najjači čip koji je smešten u kartice iz Radeon HD5800 serije, poseduje 1600SP i 256-bitnu memorijsku magistralu, Juniper 800SP i 128-bitnu magistralu, a Redwood 400SP i takođe 128-bitnu memorijsku magistralu. Veoma interesantan je i pristup koji je AMD imao pri implementaciji teselacije, koja je jedna od najvažnijih noviteta koje je doneo DirectX 11 – za razliku od NVidije, čiji čipovi imaju veći broj teselatora (GF100 se proizvodi sa ukupno 16, od kojih je nešto manji broj i aktivan), AMD ima jednu teselatorsku jedinicu, koja je, prema dostupnim informacijama, identična za sve čipove. Naravno, ovo je jedna od stvari koje smo sa zadovoljstvom proverili, između ostalih koje smo probali ovom prilikom.

 

Kako bi obezbedili što bolje uslove da dobijemo reprezentativne rezultate, obezbedili smo najbolje što je moguće trenutno nabaviti na svetskom tržištu – Gigabyte X58A-UD9 i Intel Core i7-980X, uz 6GB radne memorije, u vidu naših standardnih modula kompanije TakeMS, deklarisanih za rad na frekvenciji od 1333MHz. Ostatak test konfiguracije činili su napajanje Toughpower snage 850W, proizvod kompanije ThermalTake, kao i procesorski hladnjak V8 kompanije Cooler Master. Naravno, pre svega nas interesuju grafičke performanse, pa smo stoga obezbedili jednu Radeon HD5870 grafičku kartu i četiri Radeon HD5670 karte, sve zahvaljujući lokalnoj kancelariji kompanije Gigabyte. Redwood predstavlja tačno četvrtinu Cypress-a, izuzev kada je teselacija u pitanju, pa je i sa te strane ovo više nego interesantno poređenje.

 

U ovom slučaju smo malo modifikovali test bateriju, jer nije bilo razloga da isprobavamo performanse u velikom broju igara – stoga su tu samo 3Dmark Vantage, Unigine Heaven 2.1 i igra Far Cry 2, a glavni cilj je bio testiranje skaliranja i moći teselacije sa dodavanjem dodatnih grafičkih kartica u CrossFire sistem.Svakako vas najviše interesuju rezultati (kao što su i nas, uostalom), pa nećemo dalje dužiti sa uvodom.

 

{jospagebreak_scroll title=Testni sistem}

 

Testiranje je provedeno na X58 platformi. Kako smo bili ograničeni, proveli smo samo par testova. Grafičku smo testirali s Intel Core i7 980x procesorom koji je trenutno najbrži procesor na tržištu. Procesor je radio na tvorničkom taktu dok je memorija radila na  1600MHz 9-9-9-24. Ostatak konfiguracije i nije toliko bitan jer smo ono najbitnije obrazložili

 

Vezano za programe kojima smo testirali su slijedeći:

 

{jospagebreak_scroll title= Rezultati}

 

Nakon izlaska DirectX 11 kartica, jedan od najpopularnijih programa je postao Unigine Heaven.

 

Kao što možete vidjeti, rezultati su vrlo interesantni. Dvije kartice su skoro dovoljne i pariraju HD 5870 kartici, dok s tri nadmašuje jednu jaču karticu. Slijedeći test je Far Cry 2

 

Ovdje možemo vidjeti prilično zanimljiv obračun. Bez uključenog AA/AF, dvije kartice su dosta daleko HD 5870 modelu, dok su tri dovoljne da nadmaše njezine performanse. Kod AA/AF testiranja, tri kartice ostvaruju gotovo identične performanse te za nadmašenje im je potrebna četvrta kartica. Za kraj smo ostavili prilično popularan test, a to je 3DMark Vantage. Ovaj program se uglavnom oslanja na jačinu grafičke. Kako smo koristili 980x, rezultati su odrađeni bez ikakvog ograničenja po pitanju procesorske snage, a kakvi su pogledajte u tablici.

 

Kao što možete vidjeti iz tablice, s dodavanjem broja kartica rastu i rezultati. Tako s dodavanjem druge kartice imamo gotovo dvostruko povećanje, s trećom karticom je povećanje manje, dok s četvrtom dolazimo do brojke od oko 60-70% performanse dodatne kartice. No s trećom karticom smo se prilično približili HD 5870 kartici, a s četiri i prestigli HD 5870 karticu.

 

{jospagebreak_scroll title= Zaključak}

 

Kao što ste mogli vidjeti, moramo reći da je AMD napravio odličan posao kada su drajveri u pitanju. Skaliranje pri korišćenju četiri kartice je tako dobro da su u svim situacijama četiri Radeona HD5670 brža od jednog Radeona HD5870. Kada je 3Dmark Vantage u pitanju, ti ima najmanje iznenađenja – tek četiri slabije karte su u stanju da sa rezultatom prestignu najjači model.

 

Situacija se, na mnogo načina, menja u testu teselacije. Naime, deo testa zavisi i od broja stream procesora, a očigledno je da ih je ukupno 800 malo da „nahrani“ teselatore i izgura bolji rezultat kada se koristi standardan nivo teselacije, pa tri karte uspevaju da dostignu i prestignu HD5870. Veoma je interesantno da je razlika još manja u slučaju primene ekstremne teselacije, jer su tada Stream procesori proporcionalno daleko manje opterećeni od jedinica za teselaciju, pa su tada i dve Radeon HD5670 karte skoro dovoljne da stignu najjači model, a tri ga već ostavljaju u prašini. Naravno, četiri su daleko ispred po rezultatu, i čak bi mogle da se nose sa daleko moćnijim teselacionim jedinicama u GF100 čipu kompanije NVidia. Slični rezultati su preneti i na jedini realni, igrački test. Tri slabije karte prestižu Radeon HD5870 kada je standardni kvalitet slike u pitanju, tj. bez uključenja AA filtera. Ukoliko se i za to odlučite, tek četiri će biti dovoljne da prestignete Radeon HD5870.

 

Šta svi ovi rezultati u stvari znače? Pre svega, pre nego što potrčite da kupite četiri grafičke karte od 80 evra kako bi zamenili jednu od 350 ili više, razmislite i o osećaju tokom igranja. Iako brojke sugerišu suprotno, Radeon HD5870 ipak nudi daleko bolji ugođaj. Razlika je posledica nedovoljno savršene sinhronizacije četiri grafička čipa, što dovodi do efekta trzanja (micro stuttering), i umnogome kvari igrački doživljaj. Jednostavno, četiri grafičke karte je poželjno koristiti samo u ekstremnim situacijama, kada vam je cilj postavljanje rekorda, ili, kao što je u našem slučaju reč, u „naučne“ svrhe. Ovi testom smo potvrdili da je AMD u svim čipovima Evergreen generacije koristio teselacionu jedinicu slične (možda čak i identične) snage, što ga jeste oslabilo u direktnom sučeljavanju sa konkurentskim rešenjima, ali je umnogome olakšalo razvoj, omogućilo ranije predstavljanje i donelo im značajnu tržišnu prednost.

 

Implementacija jače teselacione jedinice će svakako biti prioritet prilikom dizajniranja naredne generacije čipova, jer je po sirovoj snazi (broju Stream procesora) Cypress i više nego konkurentan.

 

Zahvaljujem se i kolegi Dušanu Kovačeviću na pomoći prilikom izrade ovog teksta

Sklopi sam svoje računalo

Nakon nekoliko upita i želje naših korisnika da im mi predložimo koje komponente da izaberu za  sklapanje „Gejmerskog“ računara iz Haswell ili Ivy familije, odlučili smo da podelimo naš stav i kako mi razmišljamo. Naime, danas je teško naći uredno sklopljen računar. Šta to znači? Realno, danas kad dođete u radnju u kojoj se prodaju gotovi računari, ako je gejming u  pitanju recept za sklapanje računara je totalno jednostavan, i glasio bi ovako: „Uzmeš što jaču grafičku kartu bilo kojeg proizvodžača, procesor ti nije bitan, uzmi bilo koji jeftiniji Celeron ili i3 ili slično iz AMD kuhinje, uzmi što jeftiniju ploču jer ti ni to nije bitno, zatim sledi ono interesantno – spakujte čoveku računar i da peva“! Ovako zvuči klasična prodaja računara kod nas i u regionu generalno. HW GURUS smatra da je dosta sa tim i da trebaju da se otvore oči kupcima.

 

 

Subjektivno razmišljajući smatramo da se izgubio „kurs“ kojim je išao IT i sklapanje računara koji je bio recimo pre 4-5 godina unazad. Da, svesni smo ekonomske krize i da danas čak i u razvijenim zemljama ljudi gledaju da prođu što jeftinije! Ali postavlja se pitanje da li je najjeftinije i najbolje? Naravno da nije! U uvodnom delu ovog teksta naveli smo kojim receptom se prodaju gejmerski računari, i na koji način logistički centri za proizvodnju, tj. asembliranje računara kod nas razmišljaju. Primeraka radi, da ne imenujemo firmu, preglednom internet stranica u potrazi za računarom od XY EURA naleteli smo na konfiguraciju sa GTX770 grafikom kartom kao odličnim preduslovom za igranje poslednjih igara, međutim sa ostatkom konfiguracije dolazi onaj komičan deo priče. Naime kao ploča se našla H61 bazira ploča čiji proizvođač ne spada čak ni u tri TOP proizvođača ploča, sa čim se dovodi u pitanje i kvalitet sa cenom od oko 65EUR, tu se našao i i3-2120 procesor –aaa? Realno, da li će ovakav sklop raditi? Pa naravno da hoće, samo je pitanje koliko dobro i koliko dugo. Tu se priča ne završava, bahatost današnjih asemblera ide u nedogled i što se tiče napajanja. Jednom je neko učen rekao „napajanje je srce računara, te ako je nedovoljno jako ubrzo će uslediti smrt volje vam igračke“. Ajde da se ponovimo, GTX770, H61 krš ploča, nejak i3 2120 procesor i pazite sad ovo, napajanje od 500W, naravno „no name“ i sa sumnjivih 80% efikasnosti.  Realno gledano, da ne imenujemo firmu koja je ovo uradila, ovo nas je toliko šokiralo da smo nastavili da tragamo dalje i dublje i ono što smo zatekli, tj. ono što je isplivalo kao zaključak, totalno nas je pomerilo iz ravnoteže. Potragom za rešenjem i kod nekih drugih firmi „nismo naišli na razumevanje“ i situacija ka krajnjem korisniku nije bila sjajna.

 

{jospagebreak_scroll title=Ne dozvolite da vam drugi kroje sudbinu – SKLOPITE RAČUNAR SAMI!}

HW GURUS smatra da svako ko čita ovaj tekst može bez po muke da sklopi sam, ako ne dva puta bolji onda bar 30% bolji računar od onoga što se može kupiti u radnjama računarske opreme. Uz našu pomoć na HW GURUS  forumu, i generalno uz pomoć brdo tekstova online, postati asembler jednog računara i na kraju ga sklopiti u kućnoj režiji je nauka koja se nauči kroz jedan eventualno dva dana, bukvalno. Najteži je deo vezan za izbor odgovarajućih komponenti i ovom tematikom gledaćemo da završio i ovaj tekst. Naime jedna od najbitnijih komponenti u računaru je matična ploča, i odabir iste kada je gejmerski računar ili bilo koji ozbiljan računar u pitanju može da produži radni vek vašeg novog računara i na da uštedite na potrošnji energije. Da se razumeo bilo je dosta odličnih proizvođača u prošlosti, onih malih ali odličnih, kao što je DFI, EVGA, itd, ali realno samo tri proizvođača se ističu po kvalitetu danas i jedan pokušava da uđe kao četvrti. To su ASUS, GIGABYTE, MSI i Asrock koji gurke pokušava da uđe na velika vrata. Šta mi mislimo kada je najbolji izbor u pitanju, e ovo se realno neće svideti onima koji već imaju MSI i Asrock ploče, jer jednostavno ASUS i GIGABYTE su u ovom trenutku najbolji, bez da se iko ljuti! Naime kako proceniti da li je neka ploča ili brend kvalitetna ili ne? Jednostavno je samo se zapitajte po čemu je HW GURUS najprepoznatljiviji? Odgovor se sam nameće – po ekstremnom overklokingu i modingu! Sajt koji nosi naziv www.hwbot.org je najveća baza overklok rezultata i preko istog sajta možete da pratite koliko koji brend ima oborenih svetskih rekorda. Da bi oborili svetski rekord u overklokingu morate da koristite ekstremna hlađenja, koja hlade i do -180C (tečni azot). Matična ploča koja preživljava toliko torture na pomenutim temperaturama ako ostane živa da bi na njoj nastavili da „benčujete“ dovoljan je pokazatelj da se radi o kvalitetu. U tom slučaju najkvalitetnijeg je lako naći, a to je odlaskom na www.hwbot.org i listanjem njihove baze. U ovom trenutku ASUS ploče nose preko 50% učešća u preživljavanju i obaranju svetskih rekorda, Gigabyte nešto preko 27% i ostalih 26% ide u ruke svih ostalih.

 

Što se tiče grafičkih karti tu je priča „šarenolika“, ali opet mi bi išli na TOP tri, tj. na ASUS, GIGABYTE i MSI, opet zbog HW BOT baze i njihovog izlistavanja i našim iskustvom koje smo sticali, dugo, dugo godina unazad. No da kvalitet nije jedina stavka na konto koje treba da donesete odluku pri kovini jedne grafičke karte. Veoma bitan pojam je i softverski alat koji dolazi uz istu, naponska jedinica i svakako hlađenje. Realno malu prednost kada su softverska rešenja u pitanju dali bi MSI-u i njihovom Afterburner softverskom rešenju za bustovanje performansi, te i ASUS GPU TWEAK alatu za čiji razvoj je jednim delom upravo naš HW GURUS tim zaslužan, opet GIGABYTE nikad nije briljirao na tom polju i pored dobro dizajniranih grafičkih akceleratora. Za sva tri proizvođača možemo reći da imaju sebi svojstveno dobro dizajnirana rešenja hlađenja, tako da na to nećemo gubiti vreme. Procesor, šta sa njim? Ako se fokusiramo recimo na Intel, većina i3 procesora, gde ćemo totalno izostaviti „Celeronce“, ali totalno, u današnje vreme odgovoriće zahtevima većini zahtevnih igara, ali samo u većini ne u celosti. Opet  i7 familija je stvarno nepotrebna za jednu gejmersku mašinu u bilo kojem segmentu, jer i5-tice sa 4 jezgra i HT-om koji omogućava rad sa čak 8 tredova obezbediće dovoljno „snage“ bilo kojem grafičko-gejmerskom zahtevu. Ono što bi preporučili, pogotovo za one sa malo više iskustva, jesu Intel procesori sa oznakom „K“ jer uz malo magije unutar BIOS-a i malo uz pomoć boljeg hlađenja ove male „aždajice“ od procesora mogu da idu i preko 4.5 GHz bilo da je Ivy ili Haswell platforma u pitanju i to na veoma dug period bez bojazni da će nešto umreti, ali opet uz kvalitetnu ploču i napajanje o čemu smo već pisali. I za kraj napajanje, uhhh niste ni svesni koliko je ovo bitna stavka, ali tu već imate veći izbor u nižem i srednjem segmentu. Ali šta se dešava kada želite da sklopite mašinu baziranu na SLI ili CF multi GPU rešenjima, tu vam svakako trebaju jača napajanja. Skuplja ili ti jača napajanja se po prirodi prodaje ne prodaju na „tone“ i tu nastaje problem. Zbog glupog, ali totalno glupog zakona u Srbiji ovo parče hardvera da bi se uvezlo podleže atestiranju koje se kreće od 100 do 150EUR, te zbog toga uvoznici uz dozu straha ne uvoze i one TOP modele, i pored toga što kupaca ima, ali stvarno ima i verujemo da će upravo neki od vas prepoznati u ovom tekstu. Bilo kako bilo evo nekoliko proizvođača sa kojima ćete sigurno biti zadovoljni: CoolerMaster, Enermax, PC Power and Cooling, Seasonic, Silverstone, Antec itd . itd. itd. Što se tiče ostatka komponenti kao što je memorija, HDD ili SSD, hlađenje procesora ili izbor kućišta, to je jednostavno individualna stvar. Recimo da razlika između memorije na 2400MHz i one na 1866MHz neće imati uticaja na performanse same igre, da će SSD biti brži od HDD ali samo u brzini čitanja i upisa, opet performanse same igre neće biti dovedene u pitanje, zatim izborom boljeg hladnjaka moćićete da overklokujete vaš procesor itd. Naredne tri strane biće vezane za gaming računare čije komponente smo mi odabrali, tj. za računare od 700EUR, 900EUR i 1100EUR. Cene koje ćemo uzimati kao reper „pozajmićemo“ sa www.monitor.rs websajta.

 

{jospagebreak_scroll title=700 EUR gaming računar – NAŠA PREPORUKA}

 

Da se razumemo, sve ispod 700EUR ne može se nazvati gejmerskim računarom, te koliko god pretraživati i pokušavali da pristojan gejmerski računar sklopite za ispod ovog novca, vraćamo se na ono što smo već pisali, tj. trpeće procesor, ploča ili napajanje.

 

 

Ploča: Gigabyte GA-Z87M-HD3 – (Okvirno 87EUR)

 

Procesor: Intel Core i5 4570 – (Okvirno 163 EUR-a)

 

Grafička karta: MSI R7950-3GD5/OC BE G –  (Okvirno – 258EUR)

 

 

Memorija: 8 GB DDR3 1600MHz KHX16C9T3K2/8X Kingston – (Okvirno 55EUR)

 

HDD: 1 TB Seagate Barracuda S-ATA III 64MB ST1000DM003 – (Okvirno 55EUR)

 

Napajanje: 600W Cooler Master RS-600-ACABD3-E1 – (okvirna cena 57EUR)

Kućište i optički uređaj: između 40EUR i 70EUR (vaš izbor)

 

{jospagebreak_scroll title=900 EUR gaming računar – NAŠA PREPORUKA}A

 

Sa budžetom od 900EUR već imate dovoljno prostora za igranje. Ovde već dolazi do izražaja ono što smo pričali oko izbora ploče i grafičke karte. Kvalitetna ploča je odličan preduslov da će sve raditi kako „valja“, a ASUS GRYPHON je u segmentu do nekih 140EUR ubedljivo najbolji Z87 izbor. GIGABYTE HD7970 grafička karta, naravno nereferentna uklopila se u ovaj cenovni rang i uz Intel Core i5 4670 strah od uskog grla ne bi trebao da postoji.

 

Ploča: ASUS GRYPHON Z87 – (Okvirno – 138EUR)

 

Procesor: Intel Core i5 4670 – (Okvirno 185EUR)

Grafička karta: Gigabyte GV-R797OC-3GD – (Okvirno 356EUR)

 

Memorija: 8 GB DDR3 1600MHz KHX16C9T3K2/8X Kingston – (Okvirno 55EUR)

 

HDD: 1 TB Seagate Barracuda S-ATA III 64MB ST1000DM003 – (Okvirno 55EUR)

Napajanje: 650W Cooler Master RS650-ACAAD3-EU –  (Okvirno 57EUR)

 

Kućište i optički uređaj: između 50EUR i 90EUR (vaš izbor)

 

{jospagebreak_scroll title=1100 EUR gaming računar – NAŠA PREPORUKA}

 

Sa cifrom od 1100EUR imate prostora koliko hoćete, ali bukvalno, te i varijacije mogu da raznolike. Jedna od varijacija nalazi se u vidu izbora komponenti i od strane nas, pa da pogledamo šta smo to mi odabrali.  Moramo da napomenemo da sa nekom H61 pločom i nekim Celeron procesorem možete da kombinujete i dve HD7950, ali opet vratićemo se na početak teksta o izboru pravih i kvalitetnih komponenti. Kada se spomene ASUS ROG (Republic of gamers) segment jasno je da je reč o najboljem među najboljima,  tj. Maximus VI Hero predstavlja sigurno najbolju matičnu ploču do nekih 180EUR. Kada se na to doda da je ASUS GTX770 grafička karta na kojoj je naš tim oborio čak 6 svetskih rekorda, onda je jasno zašto smo odabrali baš ovaj model. Namerno smo ubacili i procesor sa „K“ sufiksom, te i SSD kako bi osigurali maksimalne performanse kako za budući period, tako i za najnovije i najzahtevnije gejmerske naslove sada.

 

 

Ploča: ASUS Maximus VI Hero – (Okvirno 178EUR)

 

Procesor: Intel Core i5 4670K – (Okvirno 202EUR)

Grafička karta: Asus GTX770-DC2OC-2GD5 – (408EUR)

 

Memorija: 8 GB DDR3 1600MHz KHX16C9T3K2/8X Kingston – (Okvirno 55EUR)

 

HDD: 1 TB Seagate Barracuda S-ATA III 64MB ST1000DM003 – (Okvirno 55EUR)

SSD: 120 GB KINGSTON SV300S37A/120G – (Okvirno 90EUR)

 

Napajanje: 700W Cooler Master RS-700-ACABD3-E1 – (Okvirno 69EUR)

 

Kućište i optički uređaj: između 60EUR i 100EUR (vaš izbor)

 

{jospagebreak_scroll title= Šta reći za kraj}

Verujemo da bi Vaš izbor bio bolji, kada je odabir komponenti za novi Haswell gaming računar u pitanju. Cilj nam je bio da dokažemo da ste upravo VI ti koji možete da uradite bolji posao u poređenju na ono što već imate u ponudi gotovih računara na našem tržištu. Srećno sklapanje! Vaš HW GURUS tim!

 

Oboren svetski rekord na ASUS takmičenju

Dana 25.07.2010. krenulo je ASUS regionalno online overklok takmičenje koje je predhodilo finalnom takmičenju u Zagrebu. Pomenuto takmičenje organizovao je kancelarija ASUS Western Balkan zajedno sa partnerima među kojima su: Cooler Master, Intel, Kingston, Logitech i domaćin tamičenja ASUS preimum partner HG SPOT. Takmičenje je nosilo naziv „ASUS OVERCLOCKER 2010“ i na listi zemalja koje su učestvovale našle su se: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija zajedno sa Crnom Gorom i Slovenija. Pobednik svake zemlje u online takmičenju nastavio je put ka finalnom takmičenju koje se održalo u Zagrebu 4.septembra u prostorijama HG SPOT-a. Tokom online takmičenja koje je trajalo mesec dana, takmičari su morali da postave najbolje rezultate u Super Pi i PiFast programima na ASUS matičnoj ploči po njihovom izboru. Rezultate takmičara, te i njihov poredak mogli ste da pratite na www.asus-overclocker.com staranici. Finalno takmičenje u Zagrebu (HG SPOT) je priča za sebe. Važno je napomenuti da ovog tipa događaji nikad nisu bili organizovani u Hrvatskoj, te da je za ovaj događaj baš iz tog razloga ASUS insistirao na utimativnom hlađenju uz pomoć tečnog azota (tekući dušik) koji je u stanju da hladi i ispod -170°C procesor i grafičku kartu. Od ASUS komponenti korišćena ja ASUS Rampage III Extreme matična ploča, tj. trenutno najbolji model matične ploče na svetu, kao i ENGTX 470 grafička karta bazirana na NVIDIA Fermi tehnologiji. Zvaničan start finalnog ASUS OVERCLOCKER 2010 takmičenja počeo je u 10h pre podne gde je sam događaj proprađen burnim reakcijama kako takmičata, tako i posetilaca koji su navijali za svoje favorite. Navijači i svi ostali koji nisu mogli da dođu mogli su da prate ceo događaj preko LIVE STREAM kanala na www. asus-overclocker.com i www.hwbot .org stranici. Doći do finalnog takmičenja nije bilo lako, pogotovo, ako se uzme u obzir podatak da se upravo u Hrvatskoj bitka vodila do poslednjeg minuta. Na kraju najbolji overklokeri među kojima su Perica_barii (SR); Quake (HR); Milentije (BiH); tiborrr (SLO) našli su se 4.09.2010. u Zagrebu gde su ostvarili nešto na čemu bi bilo koji overkloker na svetu mogao da im zavidi.

 

{jospagebreak_scroll title=O finalnom takmičenju}

 

Obaranje svetskog rekorda! Šta to u suštini znači? Da bi oborili svetski rekord morate imati najbolji rezultat u određenom benchmark programu, čiji poredak može da se meri i hiljadama rezultata koji su daleko manji od onog koji se zove “SVETSKI REKORD”. Ako se fokusiramo ne benchmark program, kada su 3D aplikacije u pitanju najvažniji je svakako najnoviji 3D Mark Vantage program sa kojim su se susreli I naši ASUS overklokeri. Kako doći do svetskog rekorda? Da bi došli do svetskog rekorda neophodno je da odlično poznajete sposobnosti hardera, te jedan od najbitnijih stavki jeste i sam hardver, tj. kvalitet istog, izdržlivost i na kraju performanse. ASUS je najveći proizvođač komponenti na svetu što je i dokazano u velikom broju primera gde su upravo sveski rekordi sa ASUS-om bili oboreni, što je u jednu ruku uveliko olakšalo posao overklokerima ovog takmičenja kako bi došli do željenog cilja.

 

Borba je počela!

 

Zvanično u 10h pre podne 4.Septembra.2010. sve je počelo! Izolacija matičnih ploča, grafičkih karti, tečni azot na sve strane, napetost, nervoza i na kraju dosta smeha, sve se to moglo videti na licima takmičara koji su ovaj događaj “začinili” još interesantnijim za sve one koji su posmatrali. Da se nije mogao izbeći peh može da posvedoči i tim Slovenije, za koga je takmičenje bilo završeno posle samo 30 minuta, što je bila posledica spaljivanja jednog od nekoliko memorijskih čipova na grafičkoj karti. Međutim borba se nastavila između Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske. U 13h poredak je bio sledeći: vodio je tim Srbije, drugo mesto bilo je zagrantovano za tim Hrvastke, treće za Bosnu i Hecegovinu. Međutim, odmah potom desio se spektakl te uz vrisak prisutnih tim Hrvatske oborio je SVETSKI REKORD u 3DMARK Vantage programu koji iznosi 26365 makova. Euforija koja je nastala nije prestajala neko vreme, i teško bi mogla da se opiše. Kako smo rekli, događaj ovog tipa nikad nije bio ogranizovan u Hrvatskoj, te obaranje svetskog rekorda na domaćem terenu bilo je nešto što se može laički opisati kao“slag na torti”.

 

Posle završene runde sa 3D Mark Vantage benchmark program, ostao je 3D Mark 06 benchmark test. Po pokretanju drugog testa, slična nesreća Slovenačkog tima zadesila je i tim Srbije, kome je na žalost otkaza takođe grafička karta. Međutim sve je bilo rešeno, te i najbolji rezultat tima Bosne i Hercegovine nije mnogo promenio konačan poredak u kojem je tim Hrvatske ubedljivo odneo prvo mesto.

 

Ageda fnalnog takmičenja:

  1. U 10h časova krenulo je finale
  2. Od 10h do 15h koristio se 3D Mark Vantage benchmark program
  3. Od 15h do 18h koristio se 3D Mark 06 program
  4. 3D Mark Vantage bodovanje: 8, 6, 4, 2
  5. 3D Mark 06 bodovanje: 6, 4, 2, 1

 

Rezultati finalnog takmičenja:

 

  1. HR (Quake & DomagojX)
  2. BiH (Milentije & Razer)
  3. SRB (Perica_barii & nikolas61)
  4. SLO (Tiborrr & Moonman & Alibabar)

 

{jospagebreak_scroll title=Šta reći za kraj}

 

Na kraju finalnog takmičenja usledile su nagrade za posetioce kao i nagrade za same takmičare. Bitno je napomenuti da je tim Slovenije dan potom izašao sa boljim rezultatom, tj. da su oborili aktuenli rekord na identičnim ASUS komponentama i to sa rezultatom koji je veći za neverovatnih 2000 markova. Možda za one koji ne zaju tim Hrvatske, tim Sbije, tim Bosne i Hercegovine je grupa ljudi koji sačinjavanju upravo naš HW GURUS tim. Što će reći prva tri mesta su mesta HW GURUS tima, te im ovom prilikom čestitamo na pobedi i odličnoj borbi. ASUS najveći proizvođač komponeti na svetu još jednom je pokazao da su kvalitet, izdržljivost i pre svega performance na njegovoj strani, te da u ovom trenutku ASUS Rampage III Extreme predstavlja najbolju x58 matičnu ploču na svetu koju jedan overkloker može da koristi u kombinaciji sa Intel Core i7 procesorima nove generaije.

 

GoodRAM Play 2x2GB 1600MHz CL8 Kit

Da je Dual Channel još dugo s nama, govori i činjenica kako će novi Intelovi Sandy Bridge procesori dolaziti sa integriranim dvokanalnim memorijskim kontrolerom. Iako već dulje vremena nismo čuli za Micron, pored svih spominjanja Elpide i Powerchip baziranih memorija, GoodRAM je ovdje odlučio ubaciti ponešto osvježenja sa svojom novom serijom memorije, pod nazivom “PLAY”. Radi se o memoriji koja se prodaje u dvokanalnim te trokanalnim memorijskim kitovima. Po riječima proizvođača, radi se o memoriji koja dolazi sa Micronovim D9 čipovima. Mi smo na testu imali dvokanalni memorijski kit, deklariran za rad na brzini od 1600MHz, pri CL8 latencijama. Kakav nam je performans ova memorija pripremila, pročitajte u današnjem članku. Read More »

Fazno promenljivo hlađenje – princip rada

Ovom prilikom želimo da vam prenesemo naša zapažanja i naša saznanja o principima rada fazno promenljivih hlađenja, tj. u kratkim crtama ako želitre da ekstremno overklokujete procesor sa temperatiruama nižim od 50 stepeni celzijusa i to kad god želite, e tom slučaju verujemo da će vam se ovaj tekst dopasti. Da bi smo ohladili processor na temperature nižu od ambijentalne potrebno je da koristimo tzv. toplotnu pumpu.

 

Autor: Goran Mihajlović

 

Toplotne pumpe su uređaji koji vrše odvođenje ili dovođenje toplote od nekog tela. Zadatak fazno promenjivog hlađenja je da ohladi procesor na temperaturu nižu od ambijentalne. Klasična vazdušna ili vodena hlađenja ne mogu ostvariti ovaj zadatak i nikako ne mogu ohladiti procesor ispod ambijentalne temperature. Faznopromenjiva hlađenja promenom faze radne materije veoma efikasno ostvaruju hlađenja ispod ambijentalne temperature. Ovi uređaji koriste kao radnu materiju freone. Freoni su gasovi nastali specijalno za rashladne uređaje. Imaju pogodna fizička svojstva tj. ključaju u određenom rasponu, zavisno od tipa najčešće od -80°C do -10°C, neagresivni su, ne korozivni i moraju biti neštetni po životnu sredinu, tj. ne smeju izazivati efekat staklene bašte.Kako rade faznopromenjivi uređaji? Odgovor je veoma slično frižiderima ili klima uređajima. Pogledajmo šemu rada ovih uređaja. Vrednosti temperature i pritiska na šemi su okvirne

 

Kompresor vrši sabijanje radne materije (freona) sa vrednosti u tački 1na vrednost u tački 2. U ovom procesu se usisana pregrejana para freona sabija i povećava joj se pritisak i temperatura na oko 65°C. Nakon sabijanja vrši se hlađenje i kondenzacija tj. otečnjavanje u kondenzatoru, koji se prinudno hladi ventilatorom, slično standardnim coolerima procesora. Zbog visoke temperature freona koja iznosi oko 65°C ovo hlađenje se obavlja veoma efikasno i odvodi se velika količina toplote. Kao što se u tački 3 vidi temperatura freona opada na oko 30°C. Tako kondenzovani tečni freon pomoću kapilare se odvodi u isparivač i naglo se širi. Kapilara je veoma tanka cevčica prečnika oko 0,8mm i dužine oko 3m. Uloga kapilare je da stvori razliku pritisaka. Kada tečnost teče kroz kapilaru javljaja se otpor i pojava razlike pritiska. Dužina kapilare i protok kroz nju utiču na veličinu otpora, a samim tim i na pritisak. Duža kapilara i/ili veći protok dovode do većeg pritiska Isticanjem freona na kraju kapilare koji ulazi u isparivač pritisak opada sa 12bar na oko 0bar, a temperatura freonu gotovo trenutno opada na oko -45°C, što odgovara tački 4 na šemi. Freon snažno ključa u isparivaču, poput vode prosute na vrelu ringlu i oduzima veliku količinu toplote i vrlo efikasno hladi isparivač na oko -45°C (kao što bi voda hladila ringlu na 100°C). Isparivač direktno naleže na processor i na taj način ga hladi na temperaturu mnogo nižu od ambijentalne. Freon koji je sada u obliku pregrejane pare freona dolazi u tačku 1 i ciklus se ponavlja. Vidimo da je ovo kružni ciklus koji je praktično identičan onom koji se obavlja u frižiderima.

Temperatura koja se javlja u isparivaču najviše zavisi snage kompresora, efikasnosti kondenzatora, dužine i prečnika kapilare i tipa freona koji se koristi. Najsnažniji faznopromenjivi sistemi koji rade sa jednim kompresorom postižu temperature od oko -55°C, a za niže temperature koriste se tzv. autokaskadni i kaskadni sistemi. Autokaskadni sistemi mogu postići temperature oko -70°C, a kaskadni i niže od -100°C.

Efikasnost već postojećeg sistema može se povećati ugradnjom efikasnijeg ventilatora na kondenzatoru, promenom prečnika ili češće dužine kapilare, punjenjem sistema drugom vrstom freona ili kombinacijom predhodno navedenog. Naravno snažniji kompresor znači i bolje performanse, ali nažalosti i veću potrošnju električne energije kao i buku.

 

U radu sistema veoma je bitno da se potpuno kondenzuje freon kako ne bi dolazilo do ulaska gasne faze u isparivač jer želimo maximalan učinak. Ovo se postiže pravilnim punjenjem sistema i odabirom odgovarajućeg kondenzatora. Još važnije od potpunog otečnjavanja freona u kondenzatoru je da se u tački 1 na usisu kompresora nikako ne pojavi tečni freon. Ako bi se tečni freon pojavio na usisu kompresora došlo bi do njegovog usisavanja i ključanja u kompresoru (zvuk sličan prženju pomfrita) i on bi veoma brzo otkazao. Ovo se izbegava pravilnim punjenjem uređaja. Uređaj se u početku napuni na oko 3bar, a zatim se koristi test grejač na isparivaču i posmatra se rad uređaja. Grejač snagom mora odgovarati nameni uređaja. Za uređaje namenjene dvojezgarnim procesorima koristi se snaga oko 150W, a za četvorojezgarne i do 250W. Na osnovu ovoga se vrši podešavanje količine freona u sistemu i po potrebi se on dodaje ili oduzima. Pravilno punjenje zahteva strpljenje i potpuno razumevanje procesa, karakteristika kompresora, odabranog freona i umeća graditelja uređaja.

 

 

 

Punjenje sistema freonom R507

 

Neki od najčešće korišćenih radnih materija ili freona, sa odgovarajućim tačkama ključanja su:

 

 

*    – gasovi namenjeni 1 stepenim faznopromenjivim sistemima hlađenja

**    – gasovi namenjeni 2 stepenim kaskadim faznopromenjivim sistemima hlađenja

***    – gasovi namenjeni 3 i 4 stepenim faznopromenjivim sistemima hlađenja

 

 

Vidimo da nisu svi od navedenih gasova pogodni za takozvana jednostepena faznopromenjiva hlađenja. U krajnje desnoj koloni navedena je kritična temperatura, tj. temperatura iznad koje nije moguće kondenzovati dati gas. Očigledno je da npr. Ethen (R1150) nije moguće kondenzovati na sobnoj temperaturi od 20C jer kritična temperatura iznosi 9,5°C. Kritična temperatura je maximalna temperatura pri kojoj se neki gas može prevesti u tečno stanje. Preko ove temperature može postojati samo u gasovitom stanju. Da bi kondenzovali Ethen moramo na neki način hladiti kondenzator ispod ambijentalne temperature. Ovo se postiže pomenutim 2 stepenim kaskadnim sistemima na taj način što isparivačem prvog stepena hladimo kondenzator drugog, a isparivač drugog stepena montiramo direktno na procesor. Na ovaj način možemo postići izuzetno niske temperature i do -100°C. Ovom prilikom nećemo ulaziti dublje u problematiku kaskadnih i autokaskadnih sistema (koriste sistem kaskade ali sa samo jednim kompresorom) jer su složeni i za njihovu realizaciju je potrebno veliko znanje i porilična količina novca.

 

{jospagebreak_scroll title=Teorija i principi rada}

 

Da bi bolje razumeli rad faznopromenjivih sistema i naučili kako možemo postići što bolje karakteristike i kvaliteniji rad sistema, moramo razjasniti neke teorijske osnove i neke fizičke veličine.

 

Pritisak se definiše kao odnos sile koja deluje na neku površinu i veličine te površine. Što je sila (F) veća ili površina (A) manja pritisak (P) je veći. Ovde važi veoma jednostavna relacija P=F/A. Okruženje u kome živimo takođe je izloženo pritisku, kao posledica delovanja atmosferskog pritiska. Za pojednostavljenje možemo uzeti da je to 1bar. Pritisak se meri manometrom. Kada merimo atmosferski pritisak manometar pokazuje 0bar jer manometri mere pritisak od atmosferskog pritiska kao polazne tačke i stoga pokazuju vrednost pritiska iznad atmosferskog pritiska.

 

Vakuum predstavlja pritisak manji od atmosferskog i meri se vakuummetrom. Vakuummetar pokazuje koliko je pritisak manji od atmosferskog pritiska i pokazuje 0bar na atmosferskom pritisku i -1bar u totalnom vakuumu.

 

Apsolutni pritisak je pritisak meren u odnosu na potpuni ili totalni vakuum. U svemiru vlada praktično totalni vakuum.

 

Temperatura je osnovna jedinica SI sistema i svima je dobro poznata veličina.

 

Toplota je oblik energije koji se ne može videti, jedino se mogu videti efekti njenog delovanja. Jedinica za toplotu (Q) je u stvari jedinica za enegriju, tj. Joul.

 

Entalpija (h) je ukupna količina toplote u 1kg neke materije. Jedinica za entalpiju je kJ/kg.

 

Latentna toplota isparavanja ili kondenzacije je energija potrebna za promenu faze neke materije. U ovom slučaju govorimo reč je o toploti potrebnoj za isparavanje ili kondenzaciju radne materije. Šta je glavna odlika latentne toplote. Rekli smo da je toplota oblik energije. Latentna toplota je skrivena energija. Prilikom zagrevanja 1 litra vode temperature 80C, potrebno je dovesti 4,187KJ energije da bi mu se temperature povećala na 81°C. Ako dovodimo toplotu i povećavamo temperaturu posmatrane količine vode, navedena količina energije trebaće nam za svaki naredni stepen. Na temperaturi od 100°C događa se nešto vrlo neobično. Dovođenjem energije temperature vode ostaje nepromenjena. Gde odlazi sva ta dovedena energija? Odgovor je latentna toplota isparavanja. Ova toplota se troši na promenu faze tj. na  isparavanje vode. Da bi isparili 1kg vode potrebno mu je dovesti 2,26MJ energije. Za poređenje navešćemo da je za zagrevanje 1l vode od 0C do 100C potrebno dovesti ~0,42MJ energije. Očigledno se u latentnoj toploti skriva ogromna energija i  da je za vodu ona čak 5,38 puta veća od energije potrebne za zagrevanje vode od 0 do 100°C. Freoni koji se koriste u faznopromenjivim sistemima imaju izuzetno visoke vrednosti latentne toplote isparavanja/kondenzacije.

 

Temperatura isparavanja/kondenzacije je temperature pri kojoj radna materija menja stanje, tj. isparava ili kondenzuje. Bitna karakteristika svih gasova i tečnosti je da ona zavisi od pritiska. Svi znamo da voda ključa na 100°C pri normalnim uslovima, tj. na nivou mora (pominjani atmosferski pritisak). Međutim na recimo 3000m visine pritisak je niži pa voda ključa na 89°C. To je zbog toga što pritisak na 3000m iznosi oko 70% normalnog atmosferskog pritiska na nivou mora. Nasuprot ovome, sa povećanjem pritiska temperatura ključanja vode povećava se preko 100°C. Međutim postoji jedna maximalna vrednost temperature preko koje voda uvek mora biti u gasovitom stanju, u obliku vodene pare. Ova vrednost za vodu je 374°C i odgovara pritisku od 220bar.

 

Da bi smo bolje razumeli povezanost temperature isparavanja i pritiska pogledajmo dijagram temperature isparavanja za gas propan C3H8.

 

 

Dijagram pritisak-temperatura za gas propan (R290) – možda i nepotreban, ali lepo ilustruje

 

 

Na vertikalnoj skali dijagrama nalazi se pritisak. Vrednost od 1bar odgovara atmosferskom pritisku. Na horizontalnoj skali je naznačena temperature. Na dijagramu se vidi kriva linija koja predstavlja tačne vrednosti temperature isparavanja za određeni pritisak.. Iznad krive linije je tečna faza, a ispod gasna. Na primer pri atmosferskom pritisku vidimo da propan ključa na niskih -42°C, a da recimo na 12bara kondenzuje na oko +30°C. Takođe vidimo da dijagram ima prekid na desnom kraju pri kritičnoj temperaturi od Tc=+97°C i dosta visokom kritičnom pritisku od Pc=42,5bar. Kompresori dostupni samogradnji faznopromenjivih rashladnih sistema imaju maximalni pritisak potisa u granicama 20-25bar, a češće od 18-20bar. Izbor odgovarajućeg gasa se svodi na proveru potrebnog pritiska za kondenzaciju na temperaturi od +40°C. Za propan vidimo da je to oko 15bara što odgovara uslovima. Za neke gasove bi taj pritisak bio previsok i za npr. ugljendioxid bi pri +30°C (kritična temperatura mu je veoma bliskih +31°C ) iznosio preko 70bar. Jasno je da je tako nešto neostvarivo, a za neke gasove je kritična temperatura i ispod ambijentalne. Ovi gasovi su ipak upotrebljivi i koriste se u autokaskadnim i kaskadnim sistemima gde se kondenzuju isparavanjem gasa koji ima višu temperaturu kondenzacije. recimo koriste se kombinacije R402a/R1150, R402a/R23, R402a/CO2+R402a i slične.

 

Pogledajmo idealizovani dijagram pritisak-entalpija za naš jednostepeni faznopromenjivi rashaldni sistem.

 

 

U tački 1 se nalazi para freona koju usisava kompresor i sabija je na viši pritisak (tačka 2). U tački 2 vidimo da imamo pregrejanu paru freona. U kondenzatoru dolazi do kondenzacije (2 do 3) i otpuštanja toplote u okolinu. U tački 3 imamo potpuno otečnjen fron. Prolaskom kroz kapilaru freon se naglo širi uz opadanje pritiska i dolazi u tačku 4. U tački 4 freon ključa i imamo i tečno i gasovito stanje freona. Freon oduzima veliku količinu toplote isparivaču i zagreva se dolazeći ponovo u tačku 1. Ovaj sistem je tzv. levokretni ckružni ciklus i karakterističan je za sve rashadne uređaje.

 

 

{jospagebreak_scroll title= Elementi sistema faznopromenljivog hlađenja }

 

Kompresor

 

Predstavlja mehaničke uređaje koji služe za komprimovanje radne materije-gasa sa nižeg na viši pritisak. U kućnoj rashladnoj tehnici najčešće su u upotrebi hermetički zatvoreni klipni (sa rotacionim klipom) ili vijčani kompresori (mnogo ređe). Klipni kompresori su manje efikasni od vijčanih, ali i jeftiniji. Vijčani kompresori u proseku mogu ostvariti niže pritiske na usisu i zbog toga obezbeđuju niže temperature isparivača. Klipni kompresori se prave uglavnom za manje snage i mogu se naći u frižiderima i zamrzivačima. Kompresori većih snaga su ili klipni (rotacioni klip) ili ređe vijčani (uglavnom dosat većih snaga) i nalaze se uglavnom u klima uređajima ili drugim vrstama rashaldne opreme.

 

 

Kompresori koji se koriste u frižiderima i zamrzivačima

 

 

Kompresori koji se koriste u klima uređajima

 

 

 

Kondenzator

 

Ima ulogu da se u njemu kondenzuje freon i da efikasno odvede veliku količinu toplote. Sastoje se od bakarne zmija cevi i velikog broja aluminijumskih listića. Ventilator obezbeđuje strujanje vazduha preko listića i povećava efikasnost kondenzatora. Ovde važi slično pravilo kao i kod običnih vazdušnih coolera za procesore da veći hladnjak i snažniji ventilator obezbeđuju bolje hlađenje, ali to često dovodi do povećane buke pa je kao i kod klasičnih coolera potrebno naći optimalnu veličinu.

 

 

Kondenzator faznopromenjivog rashladnog uređaja

 

 

 

Kapilara

 

Kapilara je veoma tanka cevčica velike dužine. Cilj kapilare je da obezbedi razliku pritiska na potisu i na usisu kompresora, praktično deleći kržni proces na dva dela, deo pod visokim pritiskom i deo pod niskim pritiskom. U deo pod visokim pritiskom spada deo potisnog voda od kompresora do kondenzatora, kondenzator i kapilara, a u deo pod niskim pritiskom spada isparivač i deo voda od isparivača do usisa kompresora – usisni vod. Kod jednostavnih i jeftinijih faznopromenjivih sistema kao prigušni element koji obezbeđuje pomenutu razliku pritiska koristi se kapilara jer je veoma jeftina. Kod složenijih i skupljih sistema u upotrebi su i termoekspanzioni ventil (TEV) ili automatski ekspanzioni ventil (AEV). Termoekspanzioni ventil ima regulaciju pomoću vijka koji omogućava podežavanje, kao i sondu termostata koja se montira na usisni vod kompresora i preko koje ventil vrši automatsku regulaciju potrebnog protoka freona na osnovu temperature usisnog voda. Ovo omogućuje laku regulaciju i podešavanje sistema kako bi davao optimalne razultate. To je daleko jednostavnije rešenje od kapilare jer kod finog podešavanja sistema nije potrebno menjati dužinu kapilare i svaki put ponovo puniti sistem freonom.Kod kapilare pritisak prigušenja zavisi od dužine, prečnika, protoka freona, kao i vrste freona koji se koristi jer nastaje kao posledica otpora strujanja (pad pritiska) freona koji protiče kroz kapilaru. Ovo dovodi do složenog određivanja potrebne dužine kapilare i nije uvek lako odrediti pravu dužinu i često dovodi do traganja za pravom dužinom. Iskustvo graditelja pomaže u pronalaženju prave dužine, a širom internete mogu se pronaći preporuke o optimalnoj dužini za određeni tip freona i snagu kompresora. Nažalost termoekspanzioni ventili imaju visoku cenu. Automatski ekspanzioni ventili (AEV) su praktično isti kao TEV osim što nemaju termostat i ne mogu automatski regulisati protok freona već samo održavaju predpodešeni pritisak. Jeftiniji su od TEV i neuporedivo lakši za regulaciju od podešavanja dužine kapilare.

 

 

TEV i AEV ventili

 

 

Kapilara

 

 

Isparivač

 

U isparivaču dolazi do snažnog ključanja freona i njegovog prelaska u paru freona. Isparivači se prave od bakra koji ima velik koeficijent provođenja toplote, samo malo lošiji od srebra, a neuporedivo je jeftiniji. Bakar se veoma dobro tvrdo lemiti, a kako je potrebno napraviti hermetički zatvoren isparivač, bakar se nameće kao logičan izbor u odnosu na npr. aluminijum koji ima lošiji koeficijent provođenja toplote i jako se teško tvrdo lemi. Za tvrdo lemljenje aluminijuma neophodna je posebna vrsta dosta skupog dodatnog materijala-lema i odgovarajuće paste za lemljenje. Kako je cilj korišćenja faznopromenjivih rashladnih sistema za hlađenje procesora postizanje vrhunskih rezultata i izuzetno niskih temperatura aluminijum “ispada iz igre” zbog navedenih faktora. Najčešća konstrukcija isparivača je spiralnog tipa gde se freon pomoću kapilare dovodi na dno isparivača, a pare freona struje uz spiralu na čijem kraju je zalemljena deblja cev od bakra i na nju je zalemljena fleksibilna cev usisa. Fleksibilna cev usisa koristi se zbog potrebe da se isparivač pomera i u radu. Za fleksibilnu cev se najčešće koriste rebraste savitljive cevi od nerđajućeg čelika.

 

 

Isparivač sa delom usisne cevi (Cu), kapilarom i omotačem (levo) koji se tvrdo lemi na telo od bakra i hermetički zatvara isparivač

 

 

Isparivač sa fleksibilnom usisnom cevi od nerđajućeg čelika

 

 

 

{jospagebreak_scroll title=Izolacija i gotov proizvod}

 

Svi delovi faznopromenjivog sistema koji su u radu na niskoj temperaturi izoluju se Armaflex izolacijom kako bi se smanjili gubici i povećala efikasnost sistema. Pored ovoga sprečava se kondenzovanje vlage iz vazduha i formiranje naslaga leda koje bi se po isključenja sistema topile i dovodile do neprijatnog curenja vode iz uređaja.

 

 

Termički izolovani isparivač sa usisnim vodom

 

 

 

Gotov sistem

 

Overclock uputstvo – Intel Core i7, i5, i3

Intel Core i7, i5, i3 procesori već duže vreme su sa nama, te je došlo vreme da HW GURUS zavrne rukave i podeli sa vama svoja iskustva kada je overklok u pitanju. Ovom prilikom predstavljamo vam upustvo pod nazivom „kako overklokvati Intel Core i7, i5, i3 procesore“.

 

No da se pozabavimo malo istorijom overkloka. Prve potrebe overklok (ako tako može da se kaže) pojavile su kod korisnika sa ne toliko dubokim džepom. Takvi korisnici ako su želeli veće performanse bili su primorani da uz kupovinu nekog boljeg hladnjaka, jednostavno uz overklok, dođu do veće frekvencije, koja bi diretno uticala i na povećanje performasi. Kako je vreme odmicalo, proizvođači matičnih ploča, svesni novonastale situacije počeli su sa proizvodnjom sve boljih, i boljih matičnih ploča, koje su sve više bile raspoložene za overklok. Realno gledano, danas se vodi jedan mali rat, među proizvođačima matičnih ploča, gde je iskreno veoma teško ispratiti sve novitete, jer u jednom mesecu na tržište ponekad izađe i do desetak modela različitih proizvođača. Ali da se vratimo malo u prošlost. Kako se priča o overkloku sve više širila, pojavila se potreba i za overklokovanje ostalih komponenti, kao što je recimo sistemska memorija ili grafičke kartice. Isto tako, danas overklok ne predstavlja samo zadovoljstvo za low end korisnike, jednostavno danas je nezamislivo da se jedan sistem ne overklokuje, nevezano kojoj cenovnoj, odnosno tržišnoj kategoriji pripada, a sve to zarad „potrebe“ za što većim performansa. Intel kao trenutni lider na tržištu mikroprocesora, svakako je najzanimljiviji kada je u pitanju naša priča o overkloku. Današnji novi Intel procesori zasnovani na Core i7, i5 I i3 arhitekturi, tj. na Nehalem arhitekturi. Ponekad su u stanju da dostignu čak i preko 100% overkloka ,a sve to u poređenju na fabričku vrednost kloka, gde ćemo baš iz tog razloga pokušati da na što jednostavniji način objasnimo, kako overklokovati jedan takav procesor.

 

Pet, može se reći najbitnijih stavki za uspešan overklok jednog procesora jesu : kvalitetna matična ploča (podrazumeva se i bogat sektor BIOS opcija), memorija sa što većim fabričkim klokom i izdržljivijim čipovima sa što nižim latencijama, dobar hladnjak za procesor sa provetrenim kućištem (bilo da je vazdušni hladnjak ili da je zasnovan na vodenom hlađenju, faznom promenljivom itd.), napajanje i naravno termalna pasta. Matična ploča poželjno je da ima što kvalitetniju naponsku jedinicu, koja bi trebalo da je što adekvatnije hlađenja, kao i širok spektar BIOS opcija neophodnih za uspešan overklok. Generalno gledano, za potrebe današnjih procesora sa dva jezgra, mogu da se koriste ploče kako sa 3-faznim, 4-faznim, 5-faznim tako i sa 6-faznim filtriranjem napona, dok je priča za procesore sa četiri ili šest jezgra malo drugačija.

 

Overklokovan procesor sa četiri jezgra u nekim situacijama troši skoro pa duplo veću struju, neko onaj u Dual Core izvedbi, a sve to na istom random taktu, te se stoga za takve procesore preporučuju matične ploče sa najmanje 8-faznom naponskom jedinicom, kako bi pad napona pri punom opterećenju mogao da se svede na minimum (isto tako bilo bi poželjno i jedno dosta kvalitetno napajanje).

 

{jospagebreak_scroll title=Prvi koraci – opšte formule}

 

Da bi mogli u opšte da podignemo klok procesora moramo unutar BIOS-a da povećamo i “Base clock” u naru poznatiji kao BCLK. Primera radi, podizanjem BCLK-a nekog Code i7, i5, i3 procesora sa recimo 20 množiocem, sa nominalnih 133 MHz BCLK-a, na nekih 200 MHz BCLK-a, procesor koji je radio na fabričkoj vrednosti od 2,66 GHz (20 množilac množimo sa 133MHz BCLK-a), u novonastaloj overklok situaciji radiće na okruglo 4 GHz (20 množilac množimo sa postavljenih 200MHz BCLK-a). Isto tako, sa povećanjem BCLK-a, povećava se i klok memorije, tako da uz posedovanje memorije sa velikim fabričkim klokom (primera radi 2000 MHz) overklok je zagarantovan.

 

Računanje, tj. formule overkloka procesora i memorije

 

  1. BCLK x Množilac procesora = brzina procesora

 

Ako recimo uzmemo Intel Core i7 930 (2793 MHz default klok) njegov default množilac je 21 (može se povećati i na 22 uključivanjem Turbo Moda unutar BIOS-a) a BCLK 133 MHz.

 

Formula za računanje kloka procesora:

Primera radi: 133 MHz BCLK-a x 21 množilac procesora = 2793 MHz (brzina procesora)

ili : 166 MHz BCLK-a x 21 množilac procesora = 3486 MHz (brzina procesora)

ili : 200 MHz BCLK-a x 21 množilac procesora = 4200 MHz (brzina procesora)

ili : 233 MHz BCLK-a x 21 množilac procesora = 4893 MHz (brzina procesora)

 

  1. BCLK klok x Memorijski množilac = Brzina memorije

 

Formula za računanje kloka memorije:

Primera radi: 133 MHz BCLK-a x 10 množilac = 1330 MHz (brzina memorije)

ili : 166 MHz FSB-a x 10 množilac = 1660 MHz (brzina memorije)

ili : 200 MHz FSB-a x 10 možilac = 2000 MHz (brzina memorije)

ili : 233 MHz FSB-a x 10 množilac = 2330 MHz (brzina memorije)

U BIOS-u postoje i drugi množioci sem „10“ koji smo mi naveli u ovom primeru, kao što je recimo „8“, i ako upotrebite 8 množilac primenjivanjem gornje formule dobićete manje vrednosti kloka memorije.

 

Primeri BCLK-a koje smo mi uzeli u obzir mogu biti drugačiji, na vama je koliki BCLK želite da koristite. Naša praksa kaže da u većini slučajeva sve preko 240 MHz BCLK-a prouzrukovaće nestabilnos.

 

Dodatni faktori koji utiču na povećanje performansi

 

Postoje tri dodatna faktora koja mogu da utiču diretno na pvećanje perfomansi memorije, kao što je NB takt (uncore), QPI takt itd. Što se tiche NB takta i memorije to je međusobno povezano pa ćemo obraditi to vezano. Minimalna vrednost za Uncore (NB-a) je dupla vrednost takta memorije ,znači ako memorija radi na 1600mhz NB ce biti na minimalno 3200 MHz ( ovo samo ne važi u slučaju šestojezgranih procesora gde je uvedena mogućnosti na nekim revizijama procesora da taj mnozžlac bude manji, odnosno 1.5 pa u primeru gore NB bi moga raditi na minimalnoj vrednosti od 2400mhz). Bilo kako bilo promena Uncore frekvencije nije neophodna, ali povećanje iste može dovesti do povećanja performansi memorije.

 

HT ( Hyper Treading ) je opcija koju procesori za socket 1156 ili 1366 poseduju i omogućava nam dodavanje virtuelnih jezgara tako da od našeg procesora sa 4 jezgra (Intel Core i7 930) ako je HT uključen u BIOS-u dobijamo  8 ( odnosno procesora sa 6 jezgara dobijamo proc. sa 12 virtuelnih jezgara) i to funkcionise bukvalno kao da su ta jezgra fizicki i prisutna. U radu se razlika između uključenog, tj. isključenog HT-a  itekako zna osetiti ako imate sa čim da ih zaposlite (render i slični multi CPU zadatci) .Ova opcija može , a opet i ne mora biti uključena kada klokujete procesor ( procesori mogu na gore pomenutim taktovima (4.0 ili 4.2 GHz) da rade sa HT uključenim u onim okvirima napona za procesor,ali uključivanje ove opcije značajno utiče i na zagrevanje samog procesora tako da i o tome treba voditi računa. Ili u kratkim crtama, ako aplikacija sa kojom radite ne zhateva više jezgara, a opet ista ta aplikacija iziskuje što veći klok procesora u tom slučaju bolje je isključiti HT. Neizbežno je napomenuti da postoje alati za automatski overklok kao što je ASUS-ov TurboV, evo jednog primera kako radi – LINK

 

{jospagebreak_scroll title=Šta sa BIOS-om?}

 

Kako smo i rekli povećavanjem BCLK-a povećava se i klok memorije, čiji protok direktno utiče na performanse. Zatim povećanjem BCLK-a povećava se i klok procesora, što će i u ovom slučaju direktno uticati na performance. Da bi se postigle što bolje performanse memorijskog protoka, memorija se može dodatno „zatezati“, tj. smanjivanjem latencija iste na prvu stabilnu vrednost, moguće je dodatno doprineti konačnim performansama memorijskog protoka.

 

Međutim, ako ne promenimo i napone u BIOS-u, tj. napone određenih tačaka na ploči nećemo postići toliko impresivan overklok, kako procesora tako i memorije. Za što bolji overklok procesora, mora se pribegavati podizanju pet trenutno najbitnijih napona jedne matične ploče, a to su : CPU napon, QPI napon (napon memorijskog kontrolera), napon naponske jedinice, napon memorije, PLL napon.

 

Ako uzmemo recimo, da smo na jednom Intel Core i7 930 procesoru montirali bolje vazdušno hlađenje, na osnovu našeg iskustva možemo da konstatujemo da se naponi od 1.35 V do nekih 1.40 V ne bi smeli prelaziti, jer bi moglo da dođe kako do pregrevanja, tako i do nestabilnosti (pitanje je „sreće“ neki procesori mogu, a neki opet ne mogu da trpe velike napone). Međutim, nesuđeno je pravilo da temperature pri punom opterećenju bilo kojeg napona procesora ne bi smele da ređu više od 80°C. Svakako, ako ste u stanju da sebi priuštite neko vodeno hlađenje, sa naponom procesora može se ići još koji korak dalje, te ćete sigurno izvući više sa većim naponom. Veoma je bitno napomenuti i to da 32 nm procesori „gube na overkloku“ vremenom, tj. sistem na određenom kloku radiće jedno vreme i onda će postati nestabilan i tražiće više napona za procesor. Kako bi izbegli pomenuti problem treba se pridržavati gore pomenutih uputstava, gde najveću pažnju treba posvetiti maksimalnoj temperaturi koja ne sme da pređe kako smo naveli 80°C. Da bi dostigli željeni klok procesora, pored napona koji treba njemu da se dodeli, takođe je neophodno dodeliti napon kako BCLK-a-u, što će diretno uticati i na maksimalnu vrednost BCLK-a. Današnje matične ploče bazirane Intel X58, P55, H57, H55 čipsetu, imaju skoro identične raspone napona za postizanje stabilnog BCLK-a (izuzev ASUS ROG, GIGABYTE U7 I U9, ili EVGA extremne serije matičnih ploča … koje raspolažu sa dosta agresivnijim naponskim sektorom unutar BIOS-a, i samim tim na tim modelima moguće je i prekoračiti dozvoljene napone koje ćemo tokom nastavka teksta preporučiti). Napon za QPI bi trebao da ne prelazi vrednost od nekih 1.4V, vodeći računa da razlika njega i napona memorije bude u granicama od 0.3 do 0.5v ( primera radi QPI napon 1.35 memorija na 1.65v razlika je 0,3 sto je ok ) ovo je jedna od stavki koja je jako bitna jer ne pridrzavanjem istog mozete docć u situaciju da ubijete vaš IMC (integrisani memorijski kontrpler) u samom procesoru ,a samim tim i procesor.

 

Kod pomenute generacije procesora neophodno je napomenuti da se kod istih memorijski kontroler nalazi unutar procesora, i da je operativan iključivo sa DDR3 memorijom. Trenutno “bezbolan” napon za DDR3 memorijske parove kreće se u rasponu od 1.55 V do maksimalnih 1.7 V. Intel savetuje da se granica od 1.65V napona memorije ne prelazi jer bi moglo doći do oštećenja procesora (ponovićemo jer se memorijski kontroler nalazi unutar procesora) no naša praksa kaže da je i 1.7V sasvim bezbolno po procesor i ostatak komponeti. Pomalo konfuzan naponski sektor, koji obično biva zapostavljen, vezan je PLL (VTT). Promena PLL napona na veću vrednost od one standardne, koristi se isključivo u slučajevima kad je neophodan BCLK veći od 210 MHz ( sve pod uslovom da vam procesor ne udara u „zid“ sa vrednošću manjom od 210 MHz, taj problem u narodu je poznat kao CPU-BCLK-Wall I na našu žalost primetan je kod nekih primeraka). Kako je pomenuti naponski sektor vezan za naponsku jedinicu, jasno je da ne treba preterivati, shodno tome maksimalni preporučeni napon PLL-a ne bi smeo da prelazi više od 1.9 V do nekih 2.0 V. Isto tako u BIOS-u postoje i drugi parametri koji direktno utiču na overkolk kao što je C1 i EIST, čijim isključenjem nema variranja takta procesora. Podjednako važno je i isključiti sve „čipove“, tj. uređaje na ploči koje ne koristite kao što je LAN, FireWire itd, znači ostavi samo one koji su vam neophodni. Isto tako unutar BIOS-a naletećete i nan eke tehnologoje koje vam nisu potrebne, a njihovim isključenjem rasteretićete procesor.

 

{jospagebreak_scroll title=Hlađenje procesora}

 

Priča oko hlađenja procesora za bilo koji socket ili brend je ista. Podizanje kloka procesora van granica fabričke vrednosti, povlači i neke kontra efekte. Jedan od takvih efekata je i pregrevanje procesora, koje na kraju može da prouzrokuje i nestabilnost celog sistema. Da ne bi došlo do takvih pojava, današnji korisnici koji overklokuju svoje sisteme, pribegavaju montiranju, zapreminski većih, i po prirodi boljih hladnjaka od onih fabričkih koji dolaze uz procesor. Trenutno najaktuelnija tri hlađenja koja se koriste pri hlađenju procesora su :

 

VAZDUŠNA HLAĐENJA

 

VODENA HLAĐENJA

 

FAZNA PROMENLJIVA HLAĐENJA I HLAĐENJA ZA SPORTSKI OVERKLOK

 

Svakako, postoje i drugi vidovi hlađenja koji se koriste u svrhu takmičenja, kao što su hlađenja bazirana na TEČNOM AZOTU I SUVOM LEDU. Kao završi faktor pri montiranju novog rashladnog sistema, neizbežno je spomenuti i termalnu pastu. Trenutno najaktuelnija, i može se reći jedna od najboljih termalnih pasti na našem tržištu je svakako Artic Silver 5 i OCZ Freze koja dominira svojim kvalitetom zadnjih nekoliko godina. Naravno, pošto Artic Silver pasta jednim delom izrađena od srebra, mora se paziti pri nanošenju na procesor, jer svako odstupanje van procesorskog ležišta može da prouzrokuje kvar ploče (spaljivanje) zbor svoje elekto-provodljivosti (znači oprez na prvom mestu). Na trištu ima dosta novih roizvoda ovog tipa stoga i ovu informaciju uzmite sa rezervom, te pre kupovine slobodno potražite pomoć na našem FORUMU.

 

{jospagebreak_scroll title=Napajanja i struja}

 

Poznato je da većina matičnih ploča pati od pada napona pri punom opterećenju. Što će reći ako procesor nije opterećen, i u Windowsu radi na recimo 1.45 V, pri punom opterećenju napon u nekim slučajevima može da padne i ispod 1.42V, što svakako nije poželjno, jer nam ta činjenica govori da procesor može pri punom opterećenju da radi na naponu manjem od 1.45 V, pa se zbog toga postavlja pitanje a zašto u „Idleu“ ne bi radio na tom naponu? Jedan od načina da se to sve zaobiđe je korišćenje raznoraznih „naponskih modova“ (dosta materijala o pomenutim modovima možete naći i na našem forumu) uz čiju pomoć pad napona na pojedinim modelima matičnih ploča jednostavno nestaje. Stoga, za uspešan overklok preporučuje se i što kvalitetnija „naponski“ opremljena matična ploča (što više kvalitetnih zavojnica i mosfetova, to bolje) kako bi se smanjila verovatnoća za trebovanje pomenutog naponskog moda. Recimo kod ASUS serije Xtreme Design modela matičnih ploča nisu potrebni modovi, EVGA high end modela takođe.

 

Uredno odrađen naponski mod ne mora da znači da će sistem funkcionisati bez ikakvih problema, drugi veoma bitan faktor vezan za struju je svakako napajanje. Kvalitetno napajanje igra veoma veliku ulogu, i sa istim se pomenuti pad napona svodi na minimum. Danas su sve više aktuelna napajanja sa što više „trafo stanica“ tj. napajanja sa dva, tri i čak četiri trafoa. Isto tako pri kupovini je veoma bitno pogledati koliki su naponi na 12 V granama, tj. 12 V grane trebalo bi da su u stanju da isporuče što više napona i naravno što više struje, kako ne bi došlo do tzv. „štucanja“. Nedostatak struje na EPS 12 V grani koja napaja celu naponsku jedinicu procesora može da prestavlja problem (najčešće kod i7 Gulftown procesora) stoga se i preporučuju napajanja koja baš na EPS 12 V grani mogu da isporuče min 20 A.

 

{jospagebreak_scroll title=Testiranje stabilnosti}

 

Kako bi utvrdili da li je overklok postavka unutar BIOS-a urodila plodom pribegava se test programima. Trenutno najaktuelniji overklok test program za Core i7, i5, i3 procesore svakako je LinX,  naravno postoje i drugi programi za utvrđivanje stabilnosti i svi oni mogu da se preuzmu OVDE. Pri puštanju pomenutog LinX programa sva procesorska jezgra bivaju opterećena 100%, usled čega dolazi do drastičnog povećanja temperature. Međutim tu nije kraj, te za testiranje celog sistema posle overkloka mi prbegavao (što savetujemo i vama) dosta rigoroznijem načinu testiranja, nego da krenemo korak po korak.

 

  1. Pokrenuti FurMark koji možete da skinete OVDE!

 

  1. Pokrenuti raspakivanje rar faijla sa DVD-a ili više njih na svaki od hardova u sistemu (rar faijl treba kreirati maksimalnom kompresijom u veličini punog dvd diska 4.7gb) ako se raspakivanje završi pre završetka LinX testa neophodno je pokrenuti ponovo pomenuto raspakivanje.

 

  1. Pokrenuti LinX svih 500 krugova (makximalan broj krugova koji je dozvoljen unutar testa)

 

  1. Pratiti temperature preko programa matične ploče, dok vam mi savetujemo da iste pratite preko HW Monitor aplikacije koju možete da skinete OVDE!

 

  1. Temperatura procesora ne sme da pređe 80C

 

 

Ovakav sistem testiranja opterecuje do maksimuma i samo napajanje zato što je veći broj komponenti sistema aktivan i radi punim kapacitetom.

 

Za proveru identifikacije kloka kako procesora tako i memorije, zatim za proveru memorijskih latencija unutar Windows-a koristi se svima nam poznat CPU-Z program.

 

Za kraj overklok Intel Core i7, i3, i5 procesora ne bi trebalo da vam predstavlja problem posle ovog uputstva, međutim ako postoje neke nejasnoće slobodno postavite pitanje kroz vašu novu temu na našem FORUMU!

 

Autor ovog teksta ne odgovara za oštećenje hardvera ukoliko do njega dođe, posredstvom korišćenja ovog edukativnog teksta!

 

Kingston 1600 MHz 2×2 GB HyperX LoVo

Rat na tržištu sistemske memorije iz dana u dane sve je veći. Jaz između proizvođača ne prestaje, te se uz pomoć nekih markretniškim trikovima pojednici pokušavaju popeti na tron najboljih. Svakako jedan od najadekvatnijih načina jeste i posedovanje najjačih modela sistemske memorije, a opet najbolji modeli iziskuju i najbolje memorijske čipove. O koliko ozbiljnoj situaciji je reč može da posvedoči i kompanija Kingston koja je među prvima izbacila modele srednje klase koji se razlikuju po tome što spadaju u grupu najmanjih potrošača.

 

U koliko bi morali da izdvojimo nekoliko najjačih proizvođača memorije, to bi svakako bio Kingston. Pored visokog i srednjeg segmenta, Kingston veliki “market share” a po poslednjim izveštajima najveći “market share” uzima upravo u najnižem segmentu. Ako bi morali da se zapitamo zašto je situacija takva, kakvom ovaj brend čini toliko velikim, možda je najbolji pokazatelj: kvalitet, odličan servis (RMA), velika paleta različitih modula, i pre svega ideje sa novim konceprtima proizvoda koji ovaj brend, ponovićemo čine toliko visoko pozicioniranim.

 

Za one malo više zainteresovane, Kingston je osnovan 1975 godine i pretrpeo je veliki niz promena. Osnivači kompanije bili su John Tu i David Sun, tj. inženjeri koji su svojim zalaganjem bili zaslužni za “iskru” koja je bila inicijator ovoga što sad imaju. Danas pored proizvodnje sistemeske memorije pomenuta kompanija ima u ponudi skoro 2000 različitih proizvoda, kao što su mp3 plejeri, memorijske kartice, zatim za veliki niz uređaja Kingston obezbeđuje proizvode kao što su video kamere, molilni telefoni itd. Sve u svemu radi se o jednoj veoma velikoj kompaniji koja u ovom trenutku može da se pohvali odličnim poslovanjem i veoma zadovoljnim kupcima.

 

{jospagebreak_scroll title=Memorija na testu}

 

Čipovi proizvođača ELPIDA spadaju trenutno u najbrže, a samim tim i najtraženije čipove namenjene izradi high end memorijskih modula. Ovako dobru reputaciju pomenuti čipovi izgradili su na osnovu velike overklok margine, uz odlične latencije, a sve to povlači dosta sitan proizvodni proces koji se može pohvaliti 50nm tehnologojim. Radni naponi na kojima današnje memorije rade kreću se u rasponu od 1.5V do 1.65V, u većini slučajeva, i to svakakao na Intel baziranim platformama (X58, P55). Kingston je ovom prilikom malo odstupio od ostalih i na test nam je poslao memoriju oznake HyperX 1600MHz LoVo.

 

Radi se o dual channel kitu koji radni na frekvenciji od 1600MHz uz 9-9-9-X latencije, na veoma niskom naponu koji ioznosi svega 1.35V. Pomenuti memorijski kit namenjen je pre svega novim P55, H55, H57, Q57 baziranim matičnim pločama. Pre nego što budemo opisali rad same memorije pozabavićemo se detaljima izrade.

 

PCB memorije je u zelenoj boji, kao i hladnjaci. Predpostavljamo da je zelena boja hladnjaka uzeta u obzir jer se apeluje na nisku potrošnju, tj. očuvanje životne sredine, što u jednu ruku ima logike, dok sa druge strane realno je da ovaj potez predstavlja više reklamni detalj. Ispod hladnjaka nelazi se 16 čipova po 128MB (na obe strane štampane ploče), što u skladu sa specifikacijom znači da svaki štap nosi po 2GB memorije. Tokom testiranja nismo osetili pregrevanje, i rad sa aplikacijama test baterije koju smo spremili, jednostavno je protekao bez po muke.

 

{jospagebreak_scroll title=Test sistem i testovi}

 

Za ovaj test memorije odabrali smo P55 platformu što je i bilo i logično, sa obzirom da se radi o dual channel memoriskom kitu. Test sistem i izbor testova koji smo koristili možete videti ispod.

 

Oko izbora programa nije se mnogo polemisalo, te smo išli na već proverene i standardve aplikacije iz dole prikazane tabele.

 

Tokom testiranja nismo osetili pregrevanje, što moramo ponovo napomenutii jer je memorija bukvalno posle 8h torture veoma poznatog LinX programa ostala hladna. Što se tiče overkloka nismo uspeli da probijemo granicu od 1700MHz, na bilo kojem naponu, tj. na naponu od 1.65V memorija ni na jednom od podešavanja nije htela da se budi. Sa druge strane na 1600MHz Kingston LoVo je ponovnom torturom završila sve testove na naponu od 1.30V, što je i više nego dovoljan pokazatelj o koliko niskom potrošaču je reč.

 

{jospagebreak_scroll title=Rezultati testova}

 

Rezultati koje smo dobili tokom testiranja ispuni su očekivanja. Razlike u realnim aplikacijama (kao što je 3D render, video render, pa i igranje igara) između 1600MHz i 1800MHz kloka memorije sa identičnim postavkama latencija i sublatencija može se reći da nema, te se najbolja razlika vidi u sintetičkim testovima koje možete pogledati ispod.

 

Rezultati testova tabelarno prikazani

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Kingston LoVo memorija ispunila je sva naša očekivanja. Što se tiče overklok-a  nismo uspeli da pređemo granicu od 1700MHz, međutim ovaj model memorije nije ni namenjen overkloku i ekstremnim overklokerima, nego krajnjim korisnicima koji žele da iskoriste maksimum na što nižem naponu. Generalno gledano na naponu od 1.35V i kloku od 1600MHz, na koliko radi ovaj memorijski kit, “skraćene” napona od 0.2V – 0,3V u poređenju na konkurenciju, ovaj memorijski kit svrstava u niske potrošače. Kao jedan od najnižih potrošača, ovaj memorijski kit ujedno će produžiti i životni vek matične ploče, jer će ista morati da operiše sa nižim naponima kroz svoju naponsku jedinu (što će jednim delom smanjiti i temperaturu same matične ploče). Kingston se poziva i na zaštitu životne sredine (čemu može da posvedoči i boja hladnjaka) što je još jedan od pokazatelja koji u pozitivnom svetlu karakterišu ovu memoriju. Za kraj veoma bitno je napomenuti da očekivana cena ovih modula treba da iznosi cko 100 eura, sa čim bez razmišljanja pomenutu memoriju preporučujemo svima.

 

Memoriju na test ustupio: Kingston

GoodRAM DDR3 1333 MHz 2×2 GB CL9 kit

Da je doba DDR3 memorije stiglo na svoje govori i činjenica kako su cijene DDR3 memorije u stalnom padu, dok s druge strane cijena DDR2 memorije konstantno raste. Tome je svakako pridonio prodor Core i5/i7 sistema ali i sve većom mjerom i utjecaj novih AMD-ovih procesora, odnosno čipseta. Da stvari nisu takvo sjajne kako se čine govori i činjenica kako su cijene bolje memorije i dalje previsoke, pa tako i razlika između cijena low-end memorije i high-end memorije, barem na našim prostorima koji je uvijek bio suhoparan po pitanju izbora memorije. Tako smo se odlučili javiti jednom od europskih proizvođača memorije GoodRAM-u da nam ustupi po jedan entry te po jedan high end kit memorije da ispitamo teren. Kako se njihov 2x2GB kit nosio pročitajte u današnjem članku.

 

Prije svega, ukratko se osvrnimo na tvrtku koja nam je omogućila test ove memorije. Radi se o Wilk Elektroniku, koji je osnovan 1991. godine u Poljskoj. Specijalizirani su prvenstveno za proizvodnju memorije, memorijskih uređaja korišenih u računalima, printerima i ostalim uređajima. S obzirom da su bili striktno orijentirani na to, 1996. godine ostaju najveći distributer RAM memorije u Poljskoj.  Kasnije 2001. Godine postaju partneri sa Infineonom zahvaljujući toj suradnji izgrađena je jedina tvornica memorije u Središnjoj i Istočnoj Europi. 2003. godine se sele u Łaziska Górne. Godinu kasnije pokreću brend GoodRAM koji i danas poznajemo.

 

Nešto o samim specifikacijama testirane memorije

 

Brzina: 1333MHz DDR3 (PC3-10666)

Latencije: CL 9-9-9-24, 1T (CAS-TRCD-TRP-TRAS, CR)

Kapacitet: Dostupni u 2GB modulima, odnosno 4GB dual-channel kitovima (testirano 2x 2GB)

Napon: 1.5V

Tip: Unbuffered

Pakiranje: 240-pin DIMM

Jamstvo: 3 godine

Optimizirani za rad sa Intelovim P55 pločama

Optimizirani za rad u Dual-channel konfiguraciji

 

* preuzeto sa službenih stranica proizvođača

 

{jospagebreak_scroll title=Pakiranje i sama memorija}

 

Memoriju smo dobili u standardnom pakiranju; plastična blister košuljica za svaki modul memorije. Preko plastičnog dijela je nalijepljena naljepnica na kojoj se jasno ističe tko je imao prste u proizvodnji memorije, te na deklarirana brzina te ime iste. Već na prvi pogled možemo vidjeti o čemu se ovdje radi, no prvo smo otvorili kutiju da dođemo do mememorije i vidimo u detalje.

 

Memorija dolazi bez heatspreadera, a pošto je ista deklarirana kao low-voltage kit namijenjen Core sistemima na 1156 socketu, zagrijavanje ne bi trebalo biti problem. Pa ponovnimo još jednom o kojoj se ovdje memoriji radi. 2x2GB dual channel konfiguracija deklarirana na 1333MHz te CL9.0-9-9-24 latencijama uz 1T Command Rate. Sve u svemu ništa posebno za istaknuti, što je bilo i za očekivati, no pomnijim pregledom memorije…

 

… uočili smo s kojim čipovima je memorija opremljena što nam je izmamilo osmjeh na lice te entuzijazam u ruke. Radi se kao što možete i sami vidjeti o memoriji koja dolazi sa Micronovima D9KPT čipovima, koji bi u teoriji trebali pokazati dobar overclocking potencijal ove memorije. Također spomenimo kako se radi o modulima s dvostranom konfiguracijom čipova. Na idućoj stranici pogledajte što smo postigli i što ova memorija ima za pokazati.

 

{jospagebreak_scroll title=Testiranje i overclocking}

 

Testiranje smo proveli na Gigabyteovoj GA-P55A-UD4P matičnoj ploči. Procesor korišten za testiranje bio je Intel Core i5 750. Nažalost Lynnfield procesorima iz serije 7xx množitelj memorije je zaključan na 10, tako da za postizanje brzina preko 2000MHz moramo imati ploču ali i procesor sposobne za 200MHz+ baseclocka. Naš primjerak inače koči na oko 220MHz, tako da je taman tu bila i granica overclocking potencijala ove memorije. Pošto nema drugog načina za overclocking memorije na i7 sistemu osim dizanja glavne sabirnice procesora, tako smo overclockingu i pristupili. Grafička kartica korištena za GeForce GTX260. Operativni sistem bio je Windows 7 Ultimate s posljenjim driverima. Programi koji su korišteni u testiranju navedeni su u donjoj tablici iza testne konfiguracije.

 

Overclocking

 

Kako smo već spomenuli, overclocking memorije bi bio puno lakši i manje CPU/MBO ovisan da smo imali punokrvni Lynnfield procesora iz serije 8xx koji imaju množitelj memorije 12+. No dobro, unatoč svemu navedenom moramo priznati kako smo zadovoljni s performansom ove memorije uzevši u obzir kako je ista ionako namijenjena nižem cjenovnom rangu, ali sa svojim čipovima spada u nešto višu klasu te kao takva i donosi dolje navedene rezultate. Dakle, maksimalna frekvencija koju smo postigli s ovom memorijom bila je 2180MHz pri 9-9-9-24, 1T, 1.75V, dolje imate sliku CPU-Z-a, koja je linkana na validaciju.

 

Također naveli smo i tablicu postignutih frekvencija s ovom memorijom u ovisnosti od napona i latencija. Nismo previše forsirali s naponom pošto memoriju ipak moramo vratiti živu i zdravu ustupiteljima. Postignuto u tablici možete slobodno smatrati stabilnim jer je prošlo sat i pol Blend testa, te je memorije na dotičnim postavkama prošla sve torture testnih programa.

 

Prijeđimo na konkrete postignute rezultate s ovom memorijom u benchmarcima koje smo naveli da smo koristili u kombinaciji s overclockom ove memorije. Nismo išli u širinu s testovima jer smo mišljenja kako bi to bilo pretakanje iz šupljeg u prazno s obzirom da je realna dobit iz overclocka memorije u praksi veoma malena, dok s druge strane, sintetika mnogo profitira od takvih sitnica pa smo uvrstili većinu takvih programa kako biste imali nekakav uvid što možete očekivati od pojedinih postavki.

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Došli smo i na sam kraj ovog članka. Ono što iz priloženog vidimo da se u globalu radi o više nego solidnoj memoriji. Rekli bismo kako se ovdje radi o odličnoj memoriji, koja nudi dobar omjer uloženog i dobivenog. U našim ju je krajevima nažalost trenutno nemoguće nabaviti, no cijene vani su oko 100USD-a za ovu memoriju što je sasvim realna cijena za ono što memorija nudi. Kao što smo spomenuli maksimalni napon koji smo davali ovoj memoriji bilo je 1.75V, a što znači da ova memorija u kombinaciju s nekim 8xx procesorom i većim naponom zasigurno može pokazati zube i skupljim memorijama u klasi. Kada bolje pogledamo nekih većih minusa ovoj memoriji niti ne možemo dati uzevši sve u obzir. Stoga zasluženo dodjeljujemo Best Buy nagradu ovom proizvodu.

 

* Za kraj bismo se htjeli zahvaliti ustupitelju: Wilk Elektroniku i gospodični Iwoni Jałowy koja je test ove memorije i omogućila hitrim slanjem na našu adresu. Uskoro možete očekivati i test GoodRAM PRO 3x2GB 2000MHz CL7 kita koji smo također dobili na testiranje.

NVIDIA GeForce GTX480 – Fermi

Da li je moguće da je i ovaj dan došao? Posle više od šest meseci čekanja da se da odgovor konkurenciji, došao je trenutak istine. Forumi u poslednje vreme bruje o novoj NVIDIA grafičkoj karti baziranoj na Fermi arhitekturi. Da bi se takav „hype“ generisao i nakon pola godine odlaganja, potrebno je nekoliko elemenata. Pre svega najavite da vam je proizvod revolucionaran. To naravno samo po sebi nikako nije dovoljno. Zatim će fanovi da odrade dobar deo posla po forumima, a sledeći korak je pustiti ograničen broj informacija o samom proizvodu, ali nikako one najbitnije, tako da izgleda kao da se „tvrdi pazar“.

Čak i kada ne postoji fizički proizvod uvek postoji „paper launch“ varijanta, koja će takođe poslužiti da se medijska svetla makar na kratko okrenu prema vama. Naravno s vremena na vreme neko od ljudi na bitnoj poziciji će na nekom od događaja držati model u ruci što bi trebalo da jasno da do znanja da je proizvod „skoro pa gotov“. Ukoliko vam se desi problem da se ispostavi da je model iz ruke lažan, pa ni to nije nikakav problem, svi znamo da loš publicitet ne postoji. Jedini problem nastaje onog momenta kada proizvod predstavite, jer silno odlaganje konstantno povećava očekivanja koja je sve teže ispuniti.

Tri milijarde tranzistora je verovatno bilo jako teško upakovati u GPU, pa su njegove dimenzije blago rečeno, ogromne. Ovo ima posebnu težinu imajući u vidu 40nm proizvodni proces koji je takođe još uvek u statusu „nepotpuno savladan“, barem kada je NVIDIA u pitanju. Prve informacije o „yield-u“ su bile poražavajuće, naravno ukoliko su bile tačne. Za one koje nisu pratili informacije o famoznom Fermi-ju od samog početka verovatno su propustili informaciju u kojoj je tokom septembra navodno od 416 GPU-ova sa „wafer-a“ samo 7 bilo ispravno, što je značilo manje od 2% ispravnih primeraka u tom periodu. Kako kruže informacije da je trenutni procenat oko i dalje ozbiljno ispod 50 procenata, čak ni onako slab uspeh sa početka septembra prošle godine ne zvuči potpuno neverovatno.

MSI GX720 Gaming prijenosnik

Micro Star International, poznatija kao MSI, je osnovana prije 23 godine, točnije 1986. Od tada pa nadalje MSI je postao kao jedan od najvećih proizvođača matičnih ploča kao i specijalizirani proizvođač grafičkih kartica. Tokom godina počeli su proizvoditi i mnoge druge stvari, uključivši se u proizvodnju servera, dodatnih kartica i prijenosnika, točnije MSI GX720 računala kojeg danas imamo na testu. MSI GX720 koji nam je došao na test po specifikacijama dolazi kao odlično prijenosno računalo s mnogim dodatnim mogućnostima koje biste trebali u današnje vrijeme.

Uz sve, cijena ovog računala je dosta povoljna za njegove specifikacije. Bazira se na Intel Centrino 2 platformi, opremljena s PM45 čipsetom i Intel Core 2 P7350 procesorom. U isto vrijeme, MSI je predstavio i mlađeg brata, MSI GX720, kojeg ste imali prilike pročitati na našem portalu i kojeg smo usporedili s ovim modelom.

U prošlosti, MSI je radio odlična prijenosna računala i upravo to je jedan od činjenica koja nas je navela da isprobamo ovaj model. S odličnim Wind modelima, htjeli smo da je MSI prenio dio odlično obavljenog posla i na ovaj model. Iako je u prošlosti bilo teško zamisliti da prijenosno računalo dolazi za igrače i multimediju s današnjom tehnologijom to više nije problem. MSI je uspio obaviti oba posla i predstavio nam odlično računalo, kako estetski, tako i po performansama.

Kako ne bismo previše odugovlačili, krenimo na rezultate.

OCZ Vertex 30 GB

Tržište SSD-a danas je prilično stabilno. Nakon prvih muka pri predstavljanju diskova, danas je tržište puno stabilnije, bilo da se tiče cijeni ili performansi. Iako su cijene top diskova, kao i kod svih drugih top stvari, stanje se polako stabilizira i na tržište dolaze diskovi puno pristupacniji cijenom. Jedan od takvih je danas na testu, Vertex 30GB. Nakon katastrofalnog pocetka i fijaska sa Solid i Core serijom, bilo je vrijeme da se OCZ trgne i predstavi nešto što bi moglo konkurirati Intelu. Iako je Intel performansama nedostižan, OCZ se odlučio na drugi pristup, a to je pristupačan disk s dobrim performansama. Na Hrvatskom tržištu ga je još uvijek dosta teško nabaviti, skoro pa nemoguće, vani je izašla i nova serija pod nazivom Summit. Samsung kontroler, 128MB skladišne memorije ga već pri pregledu specifikacija čine dosta moćnim.

Svi znaju da OCZ ima jednu od najboljih podrški na internetu. Upravo taj forum i suradnja s korisnicima su doprinjeli razvoju kvalitetnih komponenti. Mnogostruke žalbe na ”štekanje” pri radu je navelo OCZ-a da učini nešto pri tom pitanju. Katastrofalan JMicron kontroler je zamijenjen Indilinx-ovim, te je stavljeno 32MB priručne memorije. Osim toga, Vertex disk dolaz s podrškom za TRIM tehnologiju koja će biti prisutna tek s predstavljanjem Windows 7 operativnog sustava.

Malo o TRIM tehnologiji. Problemi su se pojavili jer disk nije znao koju je datoteku obrisao, a koju nije. Baš zbog toga je dolazilo do pada performansi. Na tu scenu stupa TRIM. Kako jedino Windows 7 podržava TRIM, kod ostalih sustava on dolazi u obliku programa. Kako radi? Nakon što obrišete datoteku, operativni sustav šalje TRIM-u podataka da je taj dio bloka u disku već korišten. Kontroler će tada kopirati taj blok koji je u uporabi u skladišnu memoriju, obrisati taj dio bloka koji se više ne koristi i nastaviti s radom. To se obavlja instantno te ne dolazi do gušenja performansi. Stari SSD-ovi su radil postupak po postupak, pa je dolazilo do gušenja. I tako ide u drugi blok skroz dok ne popuni sve blokove, tek onda se vraća na početak i zapisuje taj prvi blok.

Specifikacije

  • Read: up to 230 MB/sec**
  • Write: up to 135 MB/sec**
  • Sustained Write: up to 80 MB/s**
  • 64MB Onboard Cache
  • Seek: <.1ms
  • Slim 2.5″ Design
  • 99,8 x 69,63 x 9.3mm
  • Lightweight 77g
  • Operating Temp: 0C ~ +70C
  • Storage Temp: -45C ~ +85C
  • Low Power Consumption, 2W in operation, 0.5W in stand by
  • Shock Resistant 1500G
  • RAID Support
  • MTBF 1.5 million hours

**Deklarirane brzine baziraju se na nVidia 680i čipsetu i mogle bi varirati ovisno o programu, softveru i verziji Windowsa koju koristite. Preporučujemo korištenje ATTO i PC Mark Vantage programa za testiranje SSD-a.

*Preuzeto sa OCZ-ovih stranica

Corsair Dominator GT 3×2 GB CL7-8-7 1866 MHz

Potraga za što boljim performansama tjera proizvođače da predstavljaju najnovije komponente koje su još brže nego prijašnje. Tako danas na testu imamo 3x2GB Corsair Dominator GT 1866MHz 7-8-7 memoriju koja obećava podizanje računalnih komponenata na jednu novu razinu, razinu koju svi entuzijasti priželjkuju. Odlični čipovi koji omogućavaju visoke taktove, niske latencije uz kombinaciju znanja Corsair-ovih stručnjaka dobivamo odličnu memoriju o kojoj možete pročitati u daljnjem tekstu.

Na sreću mnogih ljubitelja Corsair memorija, 4. veljače 2009. je predstavljena Dominator GT serija memorije, a kao poslastica je otvorena i Internet trgovina preko koje se memorija može naručiti. Tako je nastavljena tradicija komuniciranja s kupcima kako bi njihovi proizvodi bili što bolje prihvaćeni. Corsair je osnovan davne 1994. godine s ciljem dizajniranja i proizvodnje brzih memorijskih komponenata. Tako su koncentrirani na serverske memorije kao i na memorije za entuzijaste. Osim radne memorije, u ponudi su i flash memorije, izvrsna napajanja, vodena hlađenja i SSD diskovi.

2

Danas ćemo vam prezentirati Corsair Dominator GT 1866MHz memoriju koja radi pri 7-8-7 latencijama i predstavlja vrh Corsair-ove ponude. Dugogodišnja razvijanja i proizvodnja je rezultat upravo ove serije koja se sastoji od nekoliko važnih svojstava koji korisnici cijene, a koje su to točno možete pogledati u nastavku.