Posljednji članci

ATI Radeon HD 5670 4-Way CrossfireX

Kada nam je nedavno “dopala šaka“ možda i najbolja matična ploča danas, model kompanije Gigabyte sa oznakom X58A-UD9, kao i veći broj Radeon HD5670 kartica, jednostavno nismo mogli da odolimo a da ne izvedemo jedan test koji do sada nije rađen na ovim prostorima, a verovatno ni na svetu… odlučili smo da u direktnom dvoboju sučelimo Radeon HD5870 grafičku kartu, zasnovanu na trenutno najjačem Cypress čipu, protiv četiri Radeon HD5670 karte, zasnovane na mejnstrim čipu kodnog imena Cedar. Rezultati su više nego interesantni.

 

Još kada je pre gotovo tri godine kompanija AMD i njeno grafičko odeljenje ATI došla do zaključka da izrada grafičkih čipova ogromne površine jednostavno nije rentabilna i logična (neposredno posle „fijaska“ sa R600 čipom i 2900XT kartom), bilo je jasno da će uslediti promena u strategiji. Već sa sledećom generacijom čipova, koju je predstavljao RV670, a posebno sa RV770, AMD je zagazio u Sweet Spot pristup, u kome je primarni cilj dizajnirati sjajan čip za Performance segment, sa odličnim odnosom cene, performansi, potrošnje i površine, a najvišu klasu pokrivati grafičkom kartom sa dva ovakva čipa na sebi.

 

Strategija je urodila plodom, i nedavno je objavljena vest da je AMD/ATI, posle mnogo uzastopnih kvartala na trećem mestu kao proizvođač grafičkih čipova, sada drugi. Ukoliko se pitate ko je prvi, odgovor nije težak – iako se sa njihovim čipovima ne možete igrati (ili čak raditi išta ozbiljnije od jednostavne 2D multimedije), Intel prodaje ubedljivo najveći broj GPU-ova, čak više nego AMD i NVidia zajedno. Još jedan dokaz uspešnosti strategije sa malim i efikasnim jezgrom je i činjenica da je AMD svoj prvi DirectX 11 kompatibilni akcelerator predstavio pre gotovo 11 meseci, a da je kompletnu generaciju ponudio kupcima tri meseca pre nego što je NVidia predstavila svoj prvi proizvod kompatibilan sa ovim API-jem. Još jedna važna stavka u ovakvom pristupu je optimizacija drajvera za korišćenje dva ili više grafičkih čipova, i to je nešto u šta je softverski tim AMD-a uložio mnogo rada, sa veoma dobrim rezultatima.

 

{jospagebreak_scroll title= Sklapanje sistema}

 

AMD je do čitave generacije proizvoda došao na veoma jednostavan i logičan način, što im je i omogućilo ovoliku efikasnost u predstavljanju različitih klasa – osnova svih čipova iz Evergreen generacije je identična, a jedina razlika je u broju Stream procesora i širini memorijskih kontrolera. Tako Cypress, najjači čip koji je smešten u kartice iz Radeon HD5800 serije, poseduje 1600SP i 256-bitnu memorijsku magistralu, Juniper 800SP i 128-bitnu magistralu, a Redwood 400SP i takođe 128-bitnu memorijsku magistralu. Veoma interesantan je i pristup koji je AMD imao pri implementaciji teselacije, koja je jedna od najvažnijih noviteta koje je doneo DirectX 11 – za razliku od NVidije, čiji čipovi imaju veći broj teselatora (GF100 se proizvodi sa ukupno 16, od kojih je nešto manji broj i aktivan), AMD ima jednu teselatorsku jedinicu, koja je, prema dostupnim informacijama, identična za sve čipove. Naravno, ovo je jedna od stvari koje smo sa zadovoljstvom proverili, između ostalih koje smo probali ovom prilikom.

 

Kako bi obezbedili što bolje uslove da dobijemo reprezentativne rezultate, obezbedili smo najbolje što je moguće trenutno nabaviti na svetskom tržištu – Gigabyte X58A-UD9 i Intel Core i7-980X, uz 6GB radne memorije, u vidu naših standardnih modula kompanije TakeMS, deklarisanih za rad na frekvenciji od 1333MHz. Ostatak test konfiguracije činili su napajanje Toughpower snage 850W, proizvod kompanije ThermalTake, kao i procesorski hladnjak V8 kompanije Cooler Master. Naravno, pre svega nas interesuju grafičke performanse, pa smo stoga obezbedili jednu Radeon HD5870 grafičku kartu i četiri Radeon HD5670 karte, sve zahvaljujući lokalnoj kancelariji kompanije Gigabyte. Redwood predstavlja tačno četvrtinu Cypress-a, izuzev kada je teselacija u pitanju, pa je i sa te strane ovo više nego interesantno poređenje.

 

U ovom slučaju smo malo modifikovali test bateriju, jer nije bilo razloga da isprobavamo performanse u velikom broju igara – stoga su tu samo 3Dmark Vantage, Unigine Heaven 2.1 i igra Far Cry 2, a glavni cilj je bio testiranje skaliranja i moći teselacije sa dodavanjem dodatnih grafičkih kartica u CrossFire sistem.Svakako vas najviše interesuju rezultati (kao što su i nas, uostalom), pa nećemo dalje dužiti sa uvodom.

 

{jospagebreak_scroll title=Testni sistem}

 

Testiranje je provedeno na X58 platformi. Kako smo bili ograničeni, proveli smo samo par testova. Grafičku smo testirali s Intel Core i7 980x procesorom koji je trenutno najbrži procesor na tržištu. Procesor je radio na tvorničkom taktu dok je memorija radila na  1600MHz 9-9-9-24. Ostatak konfiguracije i nije toliko bitan jer smo ono najbitnije obrazložili

 

Vezano za programe kojima smo testirali su slijedeći:

 

{jospagebreak_scroll title= Rezultati}

 

Nakon izlaska DirectX 11 kartica, jedan od najpopularnijih programa je postao Unigine Heaven.

 

Kao što možete vidjeti, rezultati su vrlo interesantni. Dvije kartice su skoro dovoljne i pariraju HD 5870 kartici, dok s tri nadmašuje jednu jaču karticu. Slijedeći test je Far Cry 2

 

Ovdje možemo vidjeti prilično zanimljiv obračun. Bez uključenog AA/AF, dvije kartice su dosta daleko HD 5870 modelu, dok su tri dovoljne da nadmaše njezine performanse. Kod AA/AF testiranja, tri kartice ostvaruju gotovo identične performanse te za nadmašenje im je potrebna četvrta kartica. Za kraj smo ostavili prilično popularan test, a to je 3DMark Vantage. Ovaj program se uglavnom oslanja na jačinu grafičke. Kako smo koristili 980x, rezultati su odrađeni bez ikakvog ograničenja po pitanju procesorske snage, a kakvi su pogledajte u tablici.

 

Kao što možete vidjeti iz tablice, s dodavanjem broja kartica rastu i rezultati. Tako s dodavanjem druge kartice imamo gotovo dvostruko povećanje, s trećom karticom je povećanje manje, dok s četvrtom dolazimo do brojke od oko 60-70% performanse dodatne kartice. No s trećom karticom smo se prilično približili HD 5870 kartici, a s četiri i prestigli HD 5870 karticu.

 

{jospagebreak_scroll title= Zaključak}

 

Kao što ste mogli vidjeti, moramo reći da je AMD napravio odličan posao kada su drajveri u pitanju. Skaliranje pri korišćenju četiri kartice je tako dobro da su u svim situacijama četiri Radeona HD5670 brža od jednog Radeona HD5870. Kada je 3Dmark Vantage u pitanju, ti ima najmanje iznenađenja – tek četiri slabije karte su u stanju da sa rezultatom prestignu najjači model.

 

Situacija se, na mnogo načina, menja u testu teselacije. Naime, deo testa zavisi i od broja stream procesora, a očigledno je da ih je ukupno 800 malo da „nahrani“ teselatore i izgura bolji rezultat kada se koristi standardan nivo teselacije, pa tri karte uspevaju da dostignu i prestignu HD5870. Veoma je interesantno da je razlika još manja u slučaju primene ekstremne teselacije, jer su tada Stream procesori proporcionalno daleko manje opterećeni od jedinica za teselaciju, pa su tada i dve Radeon HD5670 karte skoro dovoljne da stignu najjači model, a tri ga već ostavljaju u prašini. Naravno, četiri su daleko ispred po rezultatu, i čak bi mogle da se nose sa daleko moćnijim teselacionim jedinicama u GF100 čipu kompanije NVidia. Slični rezultati su preneti i na jedini realni, igrački test. Tri slabije karte prestižu Radeon HD5870 kada je standardni kvalitet slike u pitanju, tj. bez uključenja AA filtera. Ukoliko se i za to odlučite, tek četiri će biti dovoljne da prestignete Radeon HD5870.

 

Šta svi ovi rezultati u stvari znače? Pre svega, pre nego što potrčite da kupite četiri grafičke karte od 80 evra kako bi zamenili jednu od 350 ili više, razmislite i o osećaju tokom igranja. Iako brojke sugerišu suprotno, Radeon HD5870 ipak nudi daleko bolji ugođaj. Razlika je posledica nedovoljno savršene sinhronizacije četiri grafička čipa, što dovodi do efekta trzanja (micro stuttering), i umnogome kvari igrački doživljaj. Jednostavno, četiri grafičke karte je poželjno koristiti samo u ekstremnim situacijama, kada vam je cilj postavljanje rekorda, ili, kao što je u našem slučaju reč, u „naučne“ svrhe. Ovi testom smo potvrdili da je AMD u svim čipovima Evergreen generacije koristio teselacionu jedinicu slične (možda čak i identične) snage, što ga jeste oslabilo u direktnom sučeljavanju sa konkurentskim rešenjima, ali je umnogome olakšalo razvoj, omogućilo ranije predstavljanje i donelo im značajnu tržišnu prednost.

 

Implementacija jače teselacione jedinice će svakako biti prioritet prilikom dizajniranja naredne generacije čipova, jer je po sirovoj snazi (broju Stream procesora) Cypress i više nego konkurentan.

 

Zahvaljujem se i kolegi Dušanu Kovačeviću na pomoći prilikom izrade ovog teksta

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien