Intel je nedavno najavio izlazak procesora sa potrošnjom od 65W. Dva modela oznake Intel Core 2 Quad Q9550S i Q9400S stigli su do naše test laboratorije, gde smo ispitali krajnje mogućnosti pomenutih modela. Da li su naša očekivanja ispunjana, da li su ovi modeli ispravili „bubice“ starije braće, ostaje da prokomentarišemo u testu koji sledi.

O potencijalu procesora poniklih u Intelu suludo je trošiti reči. Odličan overklok potencijal uz bogat izbor matičnih ploča i memorije, omogućio je Intel korporaciji da nesmetano nastavi sa veoma dobrom prodajom. Isto tako partneri (pre svega proizvođači matičnih ploča) „velikog plavog“ nisu ostajali kratkih rukava, te su uzimali i uzimaju svoj deo kolača na globalnom IT tržištu. Povratak Intel procesora na tron najboljih usledio je posle slanja u penziju Intel Pentium derivata, a potom izlaskom prvih 65nm Core 2 baziranih procesora kodnog imena Conroe. Danas veliku pažnju uživaju novi modeli Intel Core i7 familije, koji predstavljaju vrh ponude. Međutim, zbog, još uvek ,ne toliko pristupačne cene jednim delom procesora, tako i matičnih ploča, najveći deo kupaca okrenut je modelima Intel Core 2 Duo (Wolfdale jezgro) i Intel Core 2 Quad (Yorkfield jezgro) procesora izrađenih u 45nm. Procesori izrađeni u 65nm su pomalo deplasirani, jer su smenjeni novim modelima, gde je Q6600 model još uvek jednim manjim delom prisutan na tržištu.

Što se tiče arhitekture razlike između 65nm i 45nm, tj. procesora izrađenih u tim proizvodnim procesima kao i da nema, međutim sitniji proizvodni proces omogućio je Wolfdale i Yorkfield procesorima implementaciju manjih (sitnijih) tranzistora, te je mesta za unapređenje bilo malo više u poređenju na stariju arhitekturu. Jezgro Dual Core procesora baziranog na Conroe-u zauzima površinu od 143 mm², dok je slučaj sa sadašnjim Wolfdale procesorima još povoljni, te ona zauzimaju jedva 107 mm². Ovim potezom povećana je L2 keš memorija sa 4 MB na 6 MB. Isto tako, kod Quad Core procesora priča je veoma slična, tj. Yorkfield bazirani procesori poseduju neverovatnih 12 MB L2 keš memorije. Međutim, priča se ne završava samo na povećanju keš memorije, a tome može da posvedoči broj tranzistora kod Woldale procesora koji iznosi čitavih 410 miliona, što je za 41% više nego u poređenju na 65nm proizvodni proces. Ovim potezom Intel je napravio manje troškove, naime sa 41% više tranzistora, sa 50% više keš memorije u 25% manjem pakovanju projektovan je brži mikro procesor, a sve to gledano kroz „klok za klok“ u poređenju na prethodnu arhitekturu. Bitno je napomenuti da je promena prisutna i kod arhitekture L2 keš memorije, gde je recimo Conroe jezgro posedovao 4MB 16-way set-associative L2 keš memorije, dok je kod Wolfdale procesora prisutno 6MB keš memorije, ali sa 24-way set-associative strategijom. Novi Penryn procesori takođe su dobili nekoliko veoma bitnih, tj. novih instrukcija od kojih je svakako najupečatljivija SSE4.1. Pomenuta instrukcija veoma je bitna za video kompresiju, odnosno za sve vidove enkodinga (ovu instrukciju zvanično je prvi podržao Divx, a unapređena je sa Divx 7.0 kodekom ) gde se poboljšanje u vidu „klok za klok“ u nekim slučajevima osećalo i preko 15%. Kako je napredak u vidu performansi neminovna stvar oko ove priče vezane za 45nm Penryn procesore, tako je i neizbežno napomenuti da se smanjenjem proizvodnog procesa povećao i krajnji overklok, te se danas skoro svi procesori sa većim množiocem od 8.5 bez problema overklokuju preko 3.8 GHz. Moramo napomenuti i to da potrošnja Core 2 Duo (Wolfdale) derivata iznosi mizernih 65W, dok Core 2 Quad procesori troše 95W. Ovom prilikom na test smo dobili nove Core 2 Quad procesore sa potrošnjom koja je identična Core 2 Duo procesorima, tj. sa potrošnjom od 65W.