Posljednji članci

Overclock uputstvo za Intel LGA 775 procesore

Pojava ozbiljnog overkloka, kao fenomena, datira još od pojave Intel Celeron 300A procesora, za koga možemo slobodno da kažemo da je jedan od prvih ozbiljnih predstavnika cele priče o overkloku. Jednostavnim podizanjem magistrale, ili ti FSB-a, zajedno sa određenim izmenama vrednosti parametara unutar BIOS-a, današnji skoro svi procesori u stanju su da izvrše sve zadatke u potpunosti, na dosta većem radnom taktu, neko što je fabrička vrednost istog tog procesora kojeg smo overklokovali.

 

Prve potrebe za overklok, pojavile su kod korisnika sa ne toliko dubokim džepom. Takvi korisnici bili su primorani da uz kupovinu nekog boljeg hladnjaka, jednostavno uz overklok, dođu do veće frekvencije, na osnovu čega bi se povećale performanse samog sistema. Kako je vreme odmicalo, proizvođači matičnih ploča, svesni novonastale situacije počeli su sa proizvodnjom sve boljih, i boljih matičnih ploča, koje su sve više bile raspoložene za overklok. Realno gledano, danas se vodi jedan mali rat, među proizvođačima matičnih ploča, gde je iskreno veoma teško ispratiti sve novitete, jer u jednom mesecu na tržište ponekad izađe i do desetak modela različitih proizvođača. Ali da se vratimo malo u prošlost. Kako se priča o overkloku sve više širila, pojavila se potreba i za overklokovanje ostalih komponenti, kao što je recimo sistemska memorija ili grafičke kartice. Isto tako, danas overklok ne predstavlja samo zadovoljstvo za low end korisnike, jednostavno danas je nezamislivo da se jedan sistem ne overklokuje, nevezano kojoj cenovnoj, odnosno tržišnoj kategoriji pripada, a sve to zarad „potrebe“ za što većim performansa.

 

Intel kao trenutni lider na tržištu mikroprocesora, svakako je najzanimljiviji kada je u pitanju naša priča o overkloku. Današnji Intel procesori zasnovani na Core arhitekturi, ponekad su u stanju da dostignu čak i preko 100% overkloka ,a sve to u poređenju na fabričku vrednost kloka, gde ćemo baš iz tog razloga pokušati da na što jednostavniji način objasnimo, kako overklokovati jedan takav procesor. Pet, može se reći najbitnijih stavki za uspešan overklok jednog procesora jesu : kvalitetna matična ploča (podrazumeva se i bogat sektor BIOS opcija), memorija sa što većim fabričkim klokom, dobar hladnjak za procesor (bilo da je vazdušni hladnjak ili da je zasnovan na vodenom hlađenju, faznom promenljivom itd.), napajanje i naravno termalna pasta. Matična ploča poželjno je da ima što kvalitetniju naponsku jedinicu, koja bi trebalo da je što adekvatnije hlađenja, kao i širok spektar BIOS opcija neophodnih za uspešan overklok. Generalno gledano, za potrebe današnjih procesora sa dva jezgra, mogu da se koriste ploče kako sa 3-faznim, 4-faznim, 5-faznim tako i sa 6-faznim filtriranjem napona, dok je priča za procesore sa četiri jezgra malo drugačija. Overklokovan procesor sa četiri jezgra u nekim situacijama troši skoro pa duplo veću struju, neko onaj u Dual Core izvedbi, a sve to na istom kloku, te se stoga za takve procesore preporučuju matične ploče sa najmanje 8-faznom naponskom jedinicom, kako bi pad napona pri punom opterećenju mogao da se svede na minimum (isto tako bilo bi poželjno i jedno dosta kvalitetno napajanje). Svakako, da bi mogli u opšte da podignemo klok procesora moramo unutar BIOS-a da povećamo i klok FSB-a. Primera radi, podizanjem FSB-a nekog Code 2 Duo procesora sa recimo 10 množiocem, sa nominalnih 266 MHz FSB-a, na nekih 300 MHz FSB-a, procesor koji je radio na fabričkoj vrednosti od 2,66 GHz, u novonastaloj overklok situaciji radiće na okruglo 3 GHz. Isto tako, sa povećanjem FSB-a, povećava se i klok memorije, tako da uz posedovanje memorije sa velikim fabričkim klokom (primera radi 1000 MHz) overklok je zagarantovan.

 

Računanje, tj. formula overkloka procesora i memorije :

 

  1. FSB x Memorijski delilac = Brzina memorije

 

Primera radi: 266 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 533 MHz (brzina memorije)

ili : 333 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 666 MHz (brzina memorije)

ili : 400 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 800MHz (brzina memorije)

ili : 450 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 900MHz (brzina memorije)

ili : 500 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 1000MHz (brzina memorije)

U Biosu postoje i drugi množioci sem „2“ koji smo mi naveli u ovom primeru, kao što je recimo „3“, i primenjivanjem gornje formule dobićete veće vrednosti kloka memorije.

 

  1. FSB x Množilac procesora = brzina procesora

 

Množilac procesora je po Defaultu podešen na maksimalnu vrednost (prethodno mora da se isključi C1 i EIST), stoga ako imao recimo Intel Core 2 Quad Q9300 (2497.5 MHz Default klok), njegov max množilac je 7.5 (može se smanjivati na 7 i 6) a FSB 1333 MHz ( tj. 333 MHz koje računamo kada overklokujemo)

 

Primera radi: 266 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 1995 MHz (brzina procesora)

ili : 333 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 2497.5 MHz (brzina procesora)

ili : 400 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3000 MHz (brzina procesora)

ili : 450 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3375 MHz (brzina procesora)

ili : 500 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3750 MHz (brzina procesora)

 

 

Hlađenje procesora

Podizanje kloka procesora van granica fabričke vrednosti, povlači i neke kontra efekte. Jedan od takvih efekata je i pregrevanje procesora, koje na kraju može da prouzrokuje i nestabilnost celog sistema. Da ne bi došlo do takvih pojava, današnji korisnici koji overklokuju svoje sisteme, pribegavaju montiranju, zapreminski većih, i po prirodi boljih hladnjaka od onih fabričkih, koji dolaze uz procesor. Trenutno najaktuelnija tri hlađenja koja se koriste pri hlađenju procesora su :

 

VAZDUŠNA HLAĐENJA

 

VODENA HLAĐENJA

 

FAZNA PROMENLJIVA HLAĐENJA

 

 

Svakako, postoje i drugi vidovi hlađenja koji se koriste u svrhu takmičenja, kao što su hlađenja bazirana na TEČNOM AZOTU I SUVOM LEDU. Kao završi faktor pri montiranju novog rashladnog sistema, neizbežno je spomenuti i termalnu pastu. Trenutno najaktuelnija, i može se reći jedna od najboljih termalnih pasti na našem tržištu je svakako Artic Silver 5, koja dominira svojim kvalitetom zadnjih nekoliko godina. Naravno, pošto je pomenuta pasta jednim delom izrađena od srebra, mora se paziti pri nanošenju na procesor, jer svako odstupanje van procesorskog ležišta može da prouzrokuje kvar ploče (spaljivanje) zbor svoje elekto-provodljivosti (znači oprez na prvom mestu). Druga po sposobnosti aktuelna termalna pasta je Artic Ceramik, koja dolazi od istog proizvođača, međutim na svu sreću ne provodi elektricitet. Naravno, pored Artic derivata, na tržištu je prisutno dosta drugih proizvođača, a na vama je kojem modelu treba da se poklonite.

 

 

BIOS

Posle montiranja boljeg hladnjaka dolazimo do priče koja je usko povezana sa parametrima BIOS-a. Kako smo i naveli, podizanjem FSB-a, povećava se takt kako procesora, tako i memorije. Svaki FSB ima svoj tzv. „strap“ koji se kreće u granicama od 200 MHz do 400 MHz. Smanjenjem strapa na manju vrednost kloka, smanjuje se mogućnost dostizanja maksimalnog kloka FSB-a, dok se memorijski protok povećava, i obrnuto (promena strapa moguća je samo na novijim modelima matičnih ploča). Na osnovu ovog podatka mogu će je zaključiti i sledeće, tj. da sa većim strapom, moguće je ostvariti i veći overklok FSB-a. Povećavanjem FSB-a povećava se i klok memorije, čiji protok direktno utiče na performanse. Da bi se postigle što bolje performanse memorijskog protoka, memorija se može dodatno „zatezati“, tj. smanjivanjem latencija iste na prvu stabilnu vrednost, moguće je dodatno doprineti konačnim performansama memorijskog protoka.

 

 

Međutim, ako ne promenimo i napone u BIOS-u, tj. napone određenih tačaka na ploči nećemo postići toliko impresivan overklok, kako procesora, FSB-a tako i memorije. Za što bolji overklok procesora, mora se pribegavati podizanju pet trenutno najbitnijih napona jedne matične ploče, a to su : CPU napon, FSB napon, North bridge napon, napon memorije i svakako neizbežni PLL (VTT) napon.

 

 

Ako uzmemo recimo, da smo na jednom Intel Core 2 Duo procesoru montirali bolje vazdušno hlađenje, na osnovu našeg iskustva možemo da konstatujemo da se napon od 1.38 V do nekih 1.47 V ne bi smeo prelaziti, jer bi moglo da dođe kako do pregrevanja, tako i do nestabilnosti (pitanje je „sreće“ neki procesori mogu, a neki opet ne mogu da trpe velike napone). Međutim, kada je reč o Quad Core procesorima onda je priča malo drugačija, i ponavljamo, po nekim našim procenama, nije poželjno prelaziti napon veći od 1.4 V (kod procesora izrađenih u 45nm priča je malo drugačija i ta granica može da se prekorači, a ne bi trebala da prelazi 1.5 V i temperaturu veću od 73ºC pri punom opterećenju). Svakako, ako ste u stanju da sebi priuštite neko vodeno hlađenje, sa naponom procesora može se ići još koji korak dalje, tj. za Dual Core procesore do nekih 1.50 V (za procesore izrađene u 45nm do 1.52 V sa maksimalnom temperaturom od 73ºC), za Quad core procesore do nekih 1.52 V (za procesore izrađene u 45nm do 1.52 V sa maksimalnom temperaturom od 73ºC). Veoma je bitno napomenuti i to da 45nm procesori „gube na overkloku“ vremenom, tj. sistem na određenom kloku radiće jedno vreme i onda će postati nestabilan i tražiće više napona za procesor. Kako bi izbegli pomenuti problem treba se pridržavati gore pomenutih uputstava, gde najveću pažnju treba posvetiti maksimalnoj temperaturi koja ne sme da pređe kako smo naveli 73ºC. Da bi dostigli željeni klok procesora, pored napona koji treba njemu da se dodeli, takođe je neophodno dodeliti napon kako FSB-u, tako i severnom mostu itd. kao osnovnim parametrima za postizanje što većeg FSB-a. Današnje matične ploče bazirane Intel P965, P35, P45, 975X, X38, X48 čipsetu, imaju skoro identične raspone napona za postizanje stabilnog FSB-a (izuzev ASUS Blitz Formula SE, ASUS Maximus Formula, ASUS Maximus Extreme, ASUS Rampage Formula matične ploče … koje raspolažu sa dosta agresivnijim naponskim sektorom unutar BIOS-a, i samim tim na tim modelima moguće je i prekoračiti dozvoljene napone koje ćemo tokom nastavka teksta preporučiti). Maksimalni napon, kako kod severnog mosta, tako i kod FSB-a u nekim krajnjim crtama, ne bi smeo da prelazi vrednost veću od 1.45 V do 1.5 V (kod nekih modela matičnih ploča 1.5 V je maksimalna moguća vrednost FSB-a koja može da se dodeli u BIOS-u).

 

 

Isto tako, u vreme kada su aktuelna dva memorijska standarda, tj. DDR2 i DDR3, mora se sa dozom opreza obratiti pažnja na naponski sektor, jer jedan nepromišljen potez može poslati vaše skupe memorijske module, jednom za svagda u večita lovišta. Trenutno, bezbolan napon za DDR2 memorijske parove iznosi u rasponu od 2.0 V do maksimalnih 2. 5 V, dok je kod DDR3 memorije priča malo „labavija“, tj. preporučeni maksimalni naponi kreću se od 1.8 V do nekih 2.2 V (pošto je još uvek rano diskutovati o DDR3 memorijskom standardu, tako će se i maksimalna vrednost dopuštenog napona povećavati). Pomalo konfuzan naponski sektor, koji obično biva zapostavljen, vezan je PLL (VTT). Promena PLL napona na veću vrednost od one standardne, koristi se isključivo u slučajevima kad je neophodan FSB veći od 450 MHz ( sve pod uslovom da vam procesor ne udara u „zid“ sa vrednošću manjom od 450 MHz, taj problem u narodu je poznat kao CPU-FSB-Wall). Kako je pomenuti naponski sektor vezan za naponsku jedinicu, jasno je da ne treba preterivati, shodno tome maksimalni preporučeni napon PLL-a ne bi smeo da prelazi više od 1.66 V do nekih 1.80 V. Isto tako u BIOS-u postoje i drugi parametri koji direktno utiču na overkolk kao što je C1 i EIST, čijim isključenjem nema variranja takta procesora. Podjednako važno je i isključiti sve „čipove“, tj. uređaje na ploči koje ne koristite kao što je LAN, FireWire itd, znači ostavi samo one koji su vam neophodni.

 

Struja

 

Poznato je da većina matičnih ploča pati od pada napona pri punom opterećenju. Što će reći ako procesor nije opterećen, i u Windowsu radi na recimo 1.45 V, pri punom opterećenju napon u nekim slučajevima može da padne i ispod 1.4 V, što svakako nije poželjno, jer nam ta činjenica govori da procesor može pri punom opterećenju da radi na naponu manjem od 1.45 V, pa se zbog toga postavlja pitanje a zašto u „Idleu“ ne bi radio na tom naponu? Jedan od načina da se to sve zaobiđe je korišćenje raznoraznih „naponskih modova“ (dosta materijala o pomenutim modovima možete naći i na našem forumu) uz čiju pomoć pad napona na pojedinim modelima matičnih ploča jednostavno nestaje. Stoga, za uspešan overklok preporučuje se i što kvalitetnija „naponski“ opremljena matična ploča (što više kvalitetnih zavojnica i mosfetova, to bolje) kako bi se smanjila verovatnoća za trebovanje pomenutog naponskog moda.

 

Uredno odrađen naponski mod ne mora da znači da će sistem funkcionisati bez ikakvih problema, drugi veoma bitan faktor vezan za struju je svakako napajanje. Kvalitetno napajanje igra veoma veliku ulogu, i sa istim se pomenuti pad napona svodi na minimum. Danas su sve više aktuelna napajanja sa što više „trafo stanica“ tj. napajanja sa dva, tri i čak četiri trafoa. Isto tako pri kupovini je veoma bitno pogledati koliki su naponi na 12 V granama, tj. 12 V grane trebalo bi da su u stanju da isporuče što više napona i naravno što više struje, kako ne bi došlo do tzv. „štucanja“. Nedostatak struje na EPS 12 V grani koja napaja celu naponsku jedinicu procesora može da prestavlja problem (najčešće kod Quad procesora) stoga se i preporučuju napajanja koja baš na EPS 12 V grani mogu da isporuče min 15 A.

 

 

Provera stabilnosti

Kako bi utvrdili da li je overklok postavka unutar BIOS-a urodila plodom pribegava se test programima. Trenutno najaktuelniji overklok test program za Dual Core procesore svakako je Orthos, dok se za procesore sa četiri jezgra preporučuje Quad Prime95 program, naravno postoje i drugi programi za utvrđivanje stabilnosti i svi oni mogu da se preuzmu OVDE. Pri puštanju pomenuta dva programa u pogon, dva, tri ili četiri jezgra, zavisno od procesora koji se testira na stabilnost, bivaju opterećena 100%, usled čega dolazi do drastičnog povećanja temperature.

 

Temperatura koja ne bi smela da se pređe za Dula Core procesore izrađene u 65nm iznosi 80 °C (za 45nm 73ºC), dok kod Quad Core modela ta vrednost može da ide i do maksimalnih 85 °C (za 45nm 73 ºC). Trenutno najaktuelniji program sa kojim se meri temperatura novih Intel procesora je CORE TEMP , koji po navodima programera meri temperaturu direktno iz jezgra procesora.

 

Za proveru identifikacije kloka kako procesora tako i memorije, zatim za proveru memorijskih latencija unutar Windows-a koristi se svima nam poznat CPU-Z program.

 

Da rezimiramo.

Overklok današnjih procesora ne bi trebalo da predstavlja problem, naravno ako vam apetiti nisu preterano veliki. Isto tako, proizvođači matičnih ploča, memorije, grafičkih karata, raznih rashladnih rešenja iz dana u dan sve se više trude da izbace na tržište što bolji proizvod, što je na kraju povoljno za krajnjeg kupca. Međutim, overklok u jednim manjim delom utiče na skraćenje radnog veka komponenti, te vam skrećemo pažnju da ovo uputstvo koristite isključivo kada je to neophodno.

 

Autor ovog teksta ne odgovara za oštećenje hardvera ukoliko do njega dođe, posredstvom korišćenja ovog edukativnog teksta!

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien