Posljednji članci

Overclock uputstvo – AMD Phenom II i Athlon

U pokušaju razumevanja overkloka, čak i korisnici sa solidnim kompjuterskim znanjem mogu biti zbunjeni činjenicom da se iste stvari opisuju nekolicinom različitih pojmova. Pre nego što se dotaknemo konkretnog uputstva kako overklokovati AMD procesor, razjasnimo prvo osnovne termine povezane sa ovim aktivnostima.

 

Brzine, frekvencije, taktovi, klokovi itd.

 

Brzina procesora (poznata i kao frekvencija procesora, frekvencija jezgara ili takt procesora): to je frekvencija na kojoj procesor izvršava instrukcije (primera radi, 3.000 MHz ili 3.0 GHz).

 

Brzina linka HyperTransport: to je frekvencija veze između procesora i severnog mosta čipseta (primera radi, 1.000 MHz, 1.800 MHz ili 2.000 MHz). Ona je najčešće jednaka frekvenciji na kojoj radi sam severni most, ali je ne sme premašiti.

 

Brzina severnog mosta: to je frekvencija “severnog” dela čipseta (primera radi, 1.800 ili 2.000 MHz). Za procesore namenjene AM2+ podnožju, povećanje brzine severnog mosta pojačaće performanse memorijskog kontrolera i trećestepene keš memorije. Brzina severnog mosta ne sme biti manja od frekvencije HyperTransport veze sa procesorom, ali je može dosta premašiti.

 

Frekvencija memorije (DRAM frekvencija, brzina memorije): to je brzina, merena u megahercima (MHz), na kojoj funkcioniše memorijska magistrala sistema. Ona može biti prikazana stvarnom frekvencijom generatora sinhronizacionog takta (primera radi, 200, 300, 400 ili 533 MHz), ili efektivnom frekvencijom (primera radi, DDR2-400, DDR2-667, DDR2-800 ili DDR2-1066, jer DDR memorijski kontroler u toku jednog signala takta ostvaruju dve operacije sa memorijom – otud i ime „double data rate“).

 

Referentni takt (ili u naprodu poznat kao FSB): podrazumevano, on je podešen na 200 MHz. Kao što ćete videti kod AM2+ ili AM3 procesora, sve frekvencije su umnožak referentnog takta i izračunate su na osnovu referentnog takta koristeći brojeve koje nazivamo „multiplikatori“ ili „množioci“, a ponekad, u slučaju da se ne radi o celim brojevima, „delioci“.

 

Izračunavanje frekvencija

 

Pre nego što pređemo na proceduru izračunavanja frekvencija, treba da pomenemo da najveći deo ovog vodiča pokriva procesore za AM2+i AM3 podnožja, kao što su Phenomi I i II ili Athlon 7xxx, 4xx serija procesora zasnovana na K10 jezgrima itd. Ipak, ovaj vodič se može primeniti i na ranije Athlon X2 modele zasnovane na K8 jezgrima i namenjene AM2 procesorima, kao što su serije 4xxx, 5xxx i 6xxx. Tu postoje neke razlike koje će biti naglašene kasnije.

 

{jospagebreak_scroll title=Osnovne formule računanja}

 

Na ovoj stranici bavićemo se osnovnim formulama sa kojima bi uspešno trebali da overklokujete vaš AMD procesor. Samim tim pogledajmo šta je to što treba da podesite kako bi vaš procesor bio uspeško verklokovan.

 

Brzina procesora = Referentni takt * Procesorski množilac

 

Brzina severnog mosta = Referentni takt * Množilac severnog mosta

 

Brzina linka HyperTransport = Referentni takt * HyperTransport množilac

 

Frekvencija memorije = Referentni takt * Memorijski množilac

 

Ako hoćemo da overklokujemo naš procesor, odnosno da mu povećamo radnu brzinu, to možemo učiniti na dva načina: povećanjem referentnog kloka ili povećanjem procesorskog množioca. Kao primer, Phenom II X6 1055T ima referentni takt od 200 MHz i procesorski množilac 14x, pa je rezultujuća brzina procesora jednaka 2.800 MHz (200 * 14 = 2.800).

 

Ako hoćemo da ga ubrzamo na 3.00 MHz, to možemo uraditi ili povećanjem množioca na 15x (200 * 15 = 3.00), ili povećanjem referentnog takta na 214 (214 * 14 = 3.00).

 

Ipak, treba uvek imati na umu ako povećavamo referentni takt da su sve ostale frekvencije takođe zasnovane na referentnom taktu, pa će njegovo povećanje na 214 MHz takođe ubrzati, odnosno overklokovati i severni most, HyperTransport link i frekvenciju memorije. Nasuprot tome, prosto povećanje procesorskog množioca povećaće samo brzinu procesora. U nastavku, bavićemo se overklokom koristeći alatku AMD OverDrive, a onda pogledati BIOS zarad naprednijeg overkloka putem referentnog takta.

 

Zavisno od proizvođača matične ploče, opcije u BIOS-u vezane za brzinu procesora i severnog mosta ne moraju obavezno koristiti jednostavni množilac, već veličine označene kao FID (Freqency ID) i DID (Divisor ID). U tom slučaju, brzina procesora proračunava se na sledeći način:

 

Brzina procesora = Referentni takt * FID (množilac) / DID (delilac)

 

Brzina severnog mosta = Referentni takt * NB FID (množilac) / NB DID (delilac)

 

(NB označava severni most – northbridge)

 

Ako DID održavate na 1, onda dobijate istu formulu kao u slučaju prostog množioca, pa ćete videti množioce u koracima od 0,5 (primera radi, 8,5 – 9 – 9,5 – 10). Podešavanjem DID-a na veću vrednost, kao što je 2 ili 4, moguće je ostvariti još manji korak između stepena množioca. Da stvar bude komplikovanija, vrednosti mogu biti prikazane kao frekvencije (npr. 1.800 MHz) ili kao množioci (npr. 9), a ponekad je potrebno unositi ih kao heksadecimalne vrednosti). Radi snalaženja, konsultujte uputstvo koje je došlo uz matičnu ploču, ili putem nekog Internet pretraživača pogledajte koje su odgovarajuće heksadecimalne vrednosti za FID vašeg procesora i severnog mosta.

 

Postoje i drugačiji izuzeci pa nećete uvek biti u prilici da vidite direktne vrednosti množioca. Na primer, frekvencija memorije se u BIOS-u često podešava direktnim izborom (npr. DDR2-400, DDR2-533, DDR2-800 ili DDR2-1066) umesto biranjem množioca i delioca. Isto važi i za brzine severnog mosta i HyperTransport linka. Za sada, nemojte se previše brinuti oko ovih varijacija, već se po potrebi vratite na ovaj deo vodiča u slučaju da u BIOS-u naletite na podešavanja koja vam nisu sasvim razumljiva.

 

{jospagebreak_scroll title=AMD Overdrive – napredna overklok alatka}

 

AMD OverDrive je moćna sveobuhvatna alatka za overklok, praćenje parametara sistema i njegovo testiranje, namenjena korisnicima matičnih ploča sa čipsetom serije AMD 7XX i 8XX. Mnogi overklokeri izbegavaju korišćenje softverskih alata iz operativnog sistema, već preferiraju izmene direktno iz BIOS-a. I mi smo bili sličnog mišljenja zbog slabog kvaliteta alatki koje su proizvođači matičnih ploča nekada isporučivali (sem ako izumemo ASUS-om TurboV softver koji radi avršeno), ali se AMD OverDrive veoma dobr pokazao, pa zaslužuje preporuku.

 

Počećemo prolaskom kroz menije OverDrive-a, ističući korisne mogućnosti i otključavajući naprednije opcije koje su nam potrebne za nastavak. Nakon otvaranja OverDrive-a, bićete “pozdravljeni” porukom koja vas obaveštava da sve što činite u vezi sa overklokovanjem ploče i procesora, činite na sopstvenu odgovornost.

 

Nakon prihvatanja uslova korišćenja, program će prikazati karticu sa osnovnim informacijama o sistemu (Basic System Information), gde ćete videti podatke o procesoru i memoriji.

 

Klik na stavku u dijagramu prikazaće prozor sa više detalja:

 

Kartica “Status Monitor” značajna je pri overklokovanju, jer tu posmatrate vrednosti kao što su brzina procesora, množioci, naponi, temperature i nivo aktivnosti, odnosno opterećenja sistema.

 

Klik na karticu „Performance Control“ prikazaće početnički režim, koji se sastoji od jednostavnog klizača za povećanje performansi. Ovaj klizač fokusira se na povećanje frekvencije PCI Express (PCIe) magistrale.

 

Da bismo otključali napredniju kontrolu frekvencija i napona, moramo otići u karticu Preference/Settings, i izabrati “Advanced Mode”.

 

Pošto je napredna kontrola otključana, početnički režim biće zamenjen karticom za kontrolu napona i frekvencija.

 

Memorijska kartica prikazuje mnoštvo informacija o parametrima memorijskog podsistema. Na istom mestu možete konfigurisati latencije, odnosno tajminge memorijskih modula.

 

AMD OverDrive sadrži čak i ugrađenu benchmark rutinu za brzo merenje performansi i prikaz dobitaka nastalih overklokovanjem.

 

Tu je i opcija za “stresno” testiranje sistema, kako bi se ispitala njegova stabilnost.

 

Poslednja kartica rezervisana je za automatski podešavanje frekvencija jednim klikom. Ipak, ova komanda oduzima previše vremena dok sistem ispita stabilnost, a pritom ovaj način nije tako zabavan kao ručno podešavanje, tako da se njime nismo previše bavili.

 

Sada kad smo upoznati sa rukovanjem alatke AMD OverDrive nakon što smo otključali naprednije komande, vreme je da se bacimo na sam overklok.

 

 

{jospagebreak_scroll title=Najjednostavniji overklok – putem množioca}

 

Koristeći matičnu ploču baziranu na čipsetu 890GX i neki od procesora sa oznakom Black Edition, prilično je jednostavno početi sa overklokovanjem koristeći alatku AMD OverDrive. Ako vaš procesor nije Black Edition i nema otključan množilac, tako da ga jednostavno možete povećati, preskočite ovu sekciju. Fabrički klok Phenom II procsora je 3000 MHz (15 * 200), no pogledajmo na sliku ispod šta se dešava kada referentni klok (FSB) ne diramo, a povećamo vrednost množioca na 19.

 

Kao što se može primetiti samo povećanjem množioca overklokovali smo procesor sa 3000 MHz na 38000MHz.

 

Dobra je praksa prethodno pokrenuti neke testove na fabričkoj brzini, kako bi postojali rezultati sa kojima ćete porediti dobitke nakon uspešnog overklokovanja. Ovo poređenje može da vam otkrije dobitke, ali i eventualne gubitke na brzini, nastale izmenom parametara sistema.

 

Za najbolje rezultate, dobra ideja je da se prethodno isključe sve BIOS opcije koje smo ranije opisali. Ako niste dovoljno upoznati sa BIOS-om, u nastavku teksta možete videti ilustracije za navigaciju kroz BIOS.

 

Kako bi overklokovali Black Edition procesor, vodite računa da ste obeležili polje „Select All Cores“, a onda počnite sa povećanjem procesorskog množioca u malim koracima. Isključivanjem polja „Select All Cores“, moguće je podešavati brzine pojedinačnih procesorskih jezgara. Prilikom overkloka, pratite brzine i testirajte stabilnost nakon svakog značajnijeg povećanja brzine, a nije loše ni voditi listu učinjenih operacija, kako bi lakše pratili krajnje rezultate.

 

Kako od našeg procesora zasnovanog na jezgru Deneb očekujemo velike dobitke, preskočili smo množilac 15,5x i postavili ga direktno na 16x, što je rezultovalo brzinom procesora od 3,200 MHz. Uz referentni takt od 200 MHz, svako povećanje množioca za jedan broj povećava radnu frekvenciju procesora za 200 MHz, dok korak od 0,5x povećava frekvenciju za 100 MHz. Stabilnost procesora ispitivali smo testom koji je ugrađen u OverDrive, kao i Linx programom kojeg možete skinuti OVDE.

 

Nakon 15 minuta testa u Linx programu sve je prošlo bez ijedne greške, vreme je da nastavimo sa overklokom. Kao primer od ranije, množilac vrednosti 16,5x rezultuje brzinom procesora od 3.300 MHz. I na ovoj brzini, naš Phenom II prošao je testove stabilnosti bez problema. Isto se ponovilo i sa množiocem 17x, odnosno brzinom procesora od 3.400 MHz.

 

Na brzini od 3,5 GHz (17,5 x 200), OverDrive-ov test stabilnosti prošao je bez problema u trajanju od sat vremena, ali smo već nakon desetog minuta u testu Linx „popili“ plavi ekran u Windowsu, a sistem se restartovao. Svi ostali testovi prošli su na ovim podešavanjima, ali smo želeli da ostvarimo potpunu stabilnost i „izvrtimo“ Linx u trajanju od najmanje sat vremena. Stoga, maksimalni overklok koji smo postigli sa ovim procesorom bez podizanja njegovog podrazumevanog napona (CPU VID) od 1,35 V iznosi između 3,4 i 3,5 GHz. Ako vam se ne sviđa ideja o podizanju napona (veći napon od podrazumevanog izaziva veće „naprezanje“ čipa, i može uzrokovati nešto kraći radni vek), možete se zaustaviti ovde. Ili, nastavite kako bi pronašli maksimalnu stabilnu brzinu procesora na fabričkom naponu, podižući referentni takt za po jedan megaherc (zbog množioca koji iznosi 17x, brzina procesora će se u svakom koraku podizati za 17 MHz).

 

Ako nameravate da podižete napon, činite to u malim koracima (0,025 do 0,05 V), a istovremeno obavezno pratite porast temperature. Naš procesor nije se previše zagrevao, pa je podizanje napona sa 1,35 na 1,375 V ostvario potpunu stabilnost na 3,5 GHz u Linx testu.

 

Stabilnost pri množiocu podešenom na 18, što čini brzinu procesora od 3,6 GHz, zahtevala je podizanje napona na 1,4 V. Dostizanje frekvencije od 3,7 GHz zahtevalo je napon od 1,4875 V. To je više od onoga što AMD OverDrive dozvoljava, iz razloga što ovoliki napon zahteva ozbiljniji rashladni sisem. Podizanje limita zahteva editovanje konfiguracionog XML fajla programa u Notepadu, čime smo dobili mogućnost podizanja napona sve do 1,55 V.

 

Stabilna brzina od 3,8 GHz u OverDrive testu pri množiocu od 18x dostignuta je pri naponu od 1,5 V. Ipak, ni povećanje napona na 1,55 V nije rezultovalo stabilnim izvršavanjem Linx testa, a pritom je temperatura išla do 55 stepeni Celzijusa. Jasno je da je potrebno oboriti temperaturu boljim hlađenjem.

 

Vraćanjem na 3,7 GHz, Linx nije izbacivao greške punih sat vremena, čime smo potvrdili stabilnost na ovoj frekvenciji. Sada smo prešli na povećanje referentnog takta za po jedan megaherc, a nakon svake izmene pokretali smo test stabilnosti. Ostvareni maksimum iznosio je 3.765 MHz (203 x 18,5).

 

Najznačajnije pre upuštanja u overklokovanje je znati da stabilna brzina koja se može postići zavisi od primerka čipa, pa pri overkloku možete dobiti znatno bolje ili znatno lošije rezultate od onih koje smo mi ostvarili. Krucijalno je podizati napone i frekvencije u malim koracima, vršiti testove stabilnosti i pratiti temperature. Sa ovim procesorima, podizanje napona nije uvek rešenje, a često se dešava da preteranim podizanjem napona stabilnost postane još gora. Često je za ostvarivanje stabilnosti pri visokom overkloku dovoljno obezbediti bolje hlađenje. Za najbolje rezultate, preporučujemo održavanje temperature procesora u opterećenju ispod 50 stepeni Celzijusa.

 

Iako ne možemo dalje da podignemo brzinu našeg procesora, ima još prostora za poboljšanje performansi celog sistema. Primera radi, podizanje brzine severnog mosta može napraviti primetnu razliku u pojedinim aplikacijama koje se jako oslanjaju na memorijski protok ili brzinu trećestepene keš memorije. Množilac severnog mosta ne može se menjati iz AMD OverDrive-a, već se mora konfigurisati direktno iz BIOS-a.

 

Jedini način podizanja brzine severnog mosta bez restartovanja sistema i direktno iz OverDrive-a jeste eksperimentisanje sa podizanjem referentnog takta i spuštanjem množioca, čime se postiže slična brzina procesora kao pri niskom referentnom taktu i visokom množiocu. Ipak, u tom slučaju će visok referentni takt, pored brzine severnog mosta, povući i veću frekvenciju HyperTransport linka kao i veću frekvenciju memorije. Više na ovu temu nešto kasnije u vodiču, a sada da pogledamo naša tri preostala Black Edition procesora.

 

{jospagebreak_scroll title=Automatski overklok}

 

Jedna od zanmljivijih opcija koje proizvođači matičnih ploča preferiraju jeste AUTOMATSKI OVERKLOK. Veliki broj polaznika overkloka po prvi put će se susresti sa ulaksom u BIOS, verujemo da će i ovo uputstvo pomoći. Sa druge strane verujemo da ima onih koji ne žele baš „da čačkaju“ tamo nešto po BIOS-u, te upravo za takve korisnike posti opcija za automaski overklok. U većini slučajeva, neophodno je samo instalirati alat (softver) vendora (recimo ASUS, GIGABYTE ili MSI) i pokrenuti jednu od opcija koje će dozvoliti softveru da sam podigne napone i klokove vašeg sistema, tj. procesora. Imena softvera koji se korite u pomnute svrke su: TurboV (ASUS); Easy Tune (GIGABYTE) i recimo OC Genie (MSI). Bilo kako bilo ASUS je opet malo pobegao od svih i našao rešenje za hardverski overklok, tj. kao i kod otključavanja jezgara dovoljno je samo da pomerite taster na matičnoj ploči i sistem će automaskti overklokovati vaš procesor. ASUS je ovu tehnologiju nazvao TURBO UNLOCKER. Primer na kome smo mi radili možete videti ispod.

 

{youtube}Fi6om-LWXqo{/youtube}

 

Na drugom primeru možete videti i AUTO TUNING opciju koju smo mi probali (softverko rešenje) ali na Intel platformi. Bilo kako bilo softver je isti i za AMD, te samim tim i princip je isti.

 

{youtube}gKQvfhV7t3g{/youtube}

 

{jospagebreak_scroll title=Otključavanje jezgara}

 

Većina vas možda nije ni znala, ali čisto informacije radi AMD procesori novijih generacija mogu da se otključaju, šta to konkrento znači.? Pojedini procesori kao što je to recimo AMD Phenom II 555 imaju skrivena dva jezgra, te kupovinom jedne od aktuelnih matičnih ploča recimo serije 870, 880 ili 890 možete pomenutom procesoru otključati dva dodatna jezgra i dobiti umesto dual core procesora, quad core procesor. Krajnje impresivno zar ne?

 

Na spisku ispod nalaze se svi procesori koju mogu da se otključaju (spisak će verovatno vremenom da raste):

 

– AMD Athlon II X3 može da otključa jedno dodatno jezgro (sa 3 na 4 jezgra):

 

Modeli: 435, 440, 445, 450

 

– AMD Phenom II X2 može da otključa dva dodatna jezgra (sa 2 na 4 jezgra):

 

Modeli: 550, 555, 560

 

– AMD Phenom II X4 970 Black Edition može da otključa dva dodatna jezgra (sa 4 na 6 jezgara)

 

Kako otključati procesor na ASUS, GIGABYTE ili MSI matičnoj ploči sa 890 čipsetom?

 

Veoma jednostavno! Uzmimo recimo za primer jednu MSI 890 matičnu ploču. Uđete u BIOS odete do sekcije koja se naziva „CELL MENU“ i u podsekciji koja se naziva „CPU CORE CONTROL“ postavite „ENABLED“. Veoma jednostavno. Isti princip je i kod ASUS i kod GIGABYTE matičnih ploča. Pomenuti način naziva se softwersko otključavanje jezgara. No da li postoji bolje rešnje, pouzdanije rešenje?

 

ASUS primer

 

{youtube}hT5ZFgkRhK8{/youtube}

 

GIGABYTE primer

 

{youtube}huKVYW4duiU{/youtube}

 

Moramo da napomenemo da postoji i hardversko rešenje, tj. rešenje koje je pouzdanije od gore pomenutih postupaka. ASUS je jedini proizvođač matičnih ploča na svetu koji ima hardversko otključavanje skrivenih jezgara i sa ponosom ovu opciju naziva CORE UNLOCKER. Kako sve to radi? Dovoljno je da pomerite prekidač na matičnoj ploči i to je to, ništa jendostavnije. Nema potrebe da ulazite u BIOS, da se opterećujete podešavanjima, samo jedan pokret prsta i završili ste celu proceduru. U prilog vam dostavljamo i video zapis sa uputstvom, tj. da vidite koliko to jednostavno može biti.

 

{youtube}jOKeVr6gsLM{/youtube}

 

{jospagebreak_scroll title=Hlađenje procesora}

 

Priča oko hlađenja procesora za bilo koji socket ili brend je ista. Podizanje kloka procesora van granica fabričke vrednosti, povlači i neke kontra efekte. Jedan od takvih efekata je i pregrevanje procesora, koje na kraju može da prouzrokuje i nestabilnost celog sistema. Da ne bi došlo do takvih pojava, današnji korisnici koji overklokuju svoje sisteme, pribegavaju montiranju, zapreminski većih, i po prirodi boljih hladnjaka od onih fabričkih koji dolaze uz procesor. Trenutno najaktuelnija tri hlađenja koja se koriste pri hlađenju procesora su :

 

 

 

VAZDUŠNA HLAĐENJA

 

VODENA HLAĐENJA

 

FAZNA PROMENLJIVA HLAĐENJA I HLAĐENJA ZA SPORTSKI OVERKLOK

 

Svakako, postoje i drugi vidovi hlađenja koji se koriste u svrhu takmičenja, kao što su hlađenja bazirana na TEČNOM AZOTU I SUVOM LEDU. Kao završi faktor pri montiranju novog rashladnog sistema, neizbežno je spomenuti i termalnu pastu. Trenutno najaktuelnija, i može se reći jedna od najboljih termalnih pasti na našem tržištu je svakako Artic Silver 5 i OCZ Freze koja dominira svojim kvalitetom zadnjih nekoliko godina. Naravno, pošto Artic Silver pasta jednim delom izrađena od srebra, mora se paziti pri nanošenju na procesor, jer svako odstupanje van procesorskog ležišta može da prouzrokuje kvar ploče (spaljivanje) zbor svoje elekto-provodljivosti (znači oprez na prvom mestu). Na trištu ima dosta novih roizvoda ovog tipa stoga i ovu informaciju uzmite sa rezervom, te pre kupovine slobodno potražite pomoć na našem FORUMU.

 

{jospagebreak_scroll title=Nešto još malo pre zaključka}

 

Utvrđivanjem maksimalne brzine naših AMD procesora, napravili smo veliki korak unapred što se tiče povećanja performansi celog sistema. Ali taj korak nije i poslednji, jer ima još prostora za optimizacije. Zarad dodatnog ubrzanja, treba povećati i frekvencije ostalih komponenti matične ploče. Povećanjem napona severnog mosta (što se može učiniti i direktno iz AMD OverDrive-a), isti se može ubrzati na 2.400 do 2.600 MHz, čime se povećava brzina memorijskog kontrolera i trećestepene keš memorije. Takođe, povećanje frekvencije memorije i „zatezanje“, odnosno smanjenje latencija može imati uticaja na brzinu u mnogim scenarijima. Kvalitetne DDR2-800 i DDR3-1600 memorije često se mogu overklokovati na 1.066 i 1800 i više MHz, povećanjem napona i „olabavljivanjem“, odnosno povećanjem latencija. HyperTransport link najčešće nema primetnog uticaja na performanse sistema ako se podiže preko 2.000 MHz, a često dovodi do nestabilnosti. Najzad, brzina PCI Express magistrale može se bezbedno povećavati do 110 MHz i potencijalno doneti bolje performanse grafičkog podsistema.

 

Stabilnost i dobitke na brzini treba ispitivati više puta tokom operacije overklokovanja. Fino podešavanje svih varijabli u ovom procesu prevazilazi obim ovog vodiča, ali takođe predstavlja deo zabave overklokovanja, a oni koji su dovoljno strpljivi da ih samostalno ispitaju, često mogu biti nagrađeni dodatnim dobitkom na performansama.

 

 

{jospagebreak_scroll title=Zaključak}

 

Nadamo se da su svi zainteresovani za overklokovanje AMD procesora u ovom vodiču pronašli dovoljno informacija za početak svoje avanture, bilo da nameravaju jednostavno ubrzanje povećanjem množioca iz AMD OverDrive-a, ili spremaju ekstremnije operacije direktno u BIOS-u. Nikako ne treba zaboraviti da rezultati variraju od primerka do primerka čipa, tako da se ne nadajte ostvarivanju identičnih rezultata koje je neko postigao sa drugim procesorom iste oznake. Podižite frekvencije u malim koracima, pratite temperature, puštajte testove stabilnosti i napone dižite u što je manjim koracima moguće, jer napon direktno utiče na temperaturu čipa. „Prečice“ u ovom procesu naučićete kako budete sticali iskustvo, ali na početku izbegavajte „hvatanje krivina“, jer to ne samo što neće dovesti do uspešnog overkloka, već potencijalno može oštetiti hardver.

 

Poslednji savet vezan je za konkretan model matične ploče: proizvođač je možda implementirao dodatne korisne opcije u BIOS, pa nije zgoreg potražiti odgovarajuće diskusije na Internetu koje su vezane za vašu ploču i njenu reviziju. Saveti koje možete dobiti od iskusnih entuzijasta, koji su prošli ono u čemu se vi trenutno nalazite, nemerljivi su i pomoći će vam u prevazilaženju potencijalnih problema i nevolja na koje možete naleteti.

 

AUTOR OVOG TEKSTA NE ODGOVARA U KOLIKO DOĐE DO OŠTEĆENJA VAŠEG HADVERA!

 

 

Možete se uključiti i diskusiji na forumu OVDE!

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien